Aleksa Jelić: Na adresi harmoničnih melodija

Pre dve godine, muzičar Aleksa Jelić se uselio u stan na Dedinju koji je dobio na poklon od bake, a koji je, uz pomoć svoje mame, do detalja uredio po kineskom učenju feng šui

U jednom od najmirnijih krajeva Beograda, nedaleko od Kuće cveća na Dedinju, smešten je momački dom kantautora i baletskog igrača Alekse Jelića. Pošto se, otkako zna za sebe, bavi muzikom, ovaj talentovani mladić divnog glasa svoj stan od sedamdeset kvadratnih metara opremio je onim stvarima koje mu pružaju najveću udobnost i omogućavaju prijatan ambijent. Tu je inspirisan da stvara najlepše melodije koje leče i dušu i srce. Njegova muzička oaza koja se pored dnevne sobe sastoji i od dve spavaće odaje, radne prostorije i terase, prava je slika unutrašnjeg sveta ovog tridesettrogodišnjeg pevača.

- Celog života sam se selio i nikako nisam mogao da pronađem idealno mesto za život, odmor i stvaranje. Jedno vreme sam sa ocem živeo u Zemunu, a zatim sam se preselio u Kapetan Mišinu ulicu u centru grada. Potom sam se 2004. godine zbog poslovnih i privatnih obaveza preselio u Barselonu. Posle dve godine provedene u sunčanoj Španiji vratio sam se u rodni grad, a pošto nisam imao novca za album prodao sam taj stan u centru i snimio svoj prvi, samostalni album. Zbog novonastale  situacije baka mi je poklonila ovaj stan koji je deo njene kuće. Upravo sam na ovoj adresi, između Autokomande i Topčiderske zvezde, pre tri godine pronašao svoj mir - priča Aleksa.

 

Pošto je po prirodi tih i povučen i svoj životni prostor, potpuno okružen zelenilom, poznati muzičar pretvorio je u svoje idealno skrovište od gradske buke.

- Dedinje od ostalih delova Beograda razlikuje neki neverovatan mir koji je svojstven samo ovom naselju. Veoma mi prija što me ujutro umesto buke budi cvrkut ptica, a uspavljuje mesečev odsjaj koji mi se kroz prozor, kad god je vedro nebo, ušunja u sobu. Moja kuća je daleko od centra, ali ipak do srca prestonice mi je potrebno samo nekoliko minuta vožnje kolima - ističe Aleksa koji je za svoj intimni prostor odabrao uglavnom svetle tonove, a enterijer uredio minimalistički i po pravilima kineskog učenja fengšui. Bez ogromnih i skupih komada nameštaja ovaj muzičar vedrog duha dao je svom domu poseban pečat uz pomoć predmeta koji su mu, iz samo njemu poznatih razloga, privukli pažnju.

- Nikada ne bih kupio skupe stvari, niti umetničke slike koje na bilo koji način obavezuju na posebno čuvanje ili održavanje. U svoj dom sam uneo samo one predmete do kojih mi je stalo. Nameštaj sam kupovao u malim salonima koji nude odličan izbor, za pristojan novac, a u kupovini za domaćinstvo mnogo mi je pomagala moja majka. Kao neko ko se i te kako razume u pravila fengšuija dala mi je sugestiju oko toga koja je mi je prostorija pogodna za koju vrstu aktivnosti.

Pošto ima dve spavaće sobe, Aleksa je jednu od njih pretvorio u ostavu za svoje brojne baletske kostime, perike i cipele za ples. Najomiljenija mu je najmanja, radna soba u koju je smestio svoje nagrade i muzičku opremu.

- Tu su mi gitara, mikrofon i slušalice, sve potrebno za stvaranje demo snimaka pesama, koje zatim snimam u studiju. Ako nisam u pozorištu na baletskim probama, onda sam sigurno u svojoj radnoj sobi jer sam jednostavno zaljubljen u svoj posao. Pored instrumenata ovde držim garderobu u ormaru, a tu je i cipelarnik koji sam kupio u jednoj maloj radnji na Dorćolu - kaže Jelić.

Najveću pažnju u dnevnoj sobi privlači ogroman fikus i Aleksa ga neguje s posebnom pažnjom jer izuzetno voli cveće, a zidove ovog  momačkog stana krase slike sa motivima egipatske i afričke kulture, kojima je mladi domaćin opčinjen, dok posebno mesto u njegovom domu zauzima jedna stolica.

- Mada ne volim da pridajem značaj predmetima, posedno mesto u mom stanu ima plava fotelja, koja je nekada pripadala mojoj pokojnoj tetki koju sam beskrajno mnogo voleo. Drugi moj omiljeni predmet je komoda od drveta koja se možda ne uklapa u enterijer, ali mi budi uspomenu na divan period života. Dok sam živeo u Španiji, prihvatio sam njihov pomalo neobičan običaj po kojem na svakih šest meseci menjaju kompletan nameštaj, a stari iznose napolje. Šetajući tako ulicama Barselone primetio sam ispred jedne kuće lepu, drvenu komodu pa sam je, pošto mi se veoma svidela, poneo sa sobom - kroz osmeh priseća se Aleksa.

U spavaćoj sobi pevač je okačio tablu koja mu služi kao podsetnik, na njoj zapisuje svoje obaveze, ali i raspored pesama sa albuma prvenca. Mesto u kome provodi najmanje vremena i koje je uredio s najmanje pažnje jeste kuhinja.

- Ne volim da kuvam pa u nju uđem samo uveče kada treba da spremim večeru mom cimeru, labradoru Roku. Dok sam bio mlađi, mnogo vremena sam provodio u kupatilu trudeći se da svoj fizički izgled dovedem do savršenstva, ali sam s godinama i samopouzdanjem i to prestao da radim - kaže vlasnik prostora u čiji dom ispunjen pozitivnom energijom vole da dolaze njegovi prijatelji. Druženja su intenzivnija tokom letnjih meseci kada gosti uživaju na terasi.

- Pre dva meseca priredio sam rođendansku žurku na koju je došlo i mnogo mojih kolega Marija Mihajlović, Ana Štajdohar, Tijana Dapčević... Odlično smo se proveli pevajući uz prijatnu večeru. Uživam u trenucima koje sa svojim prijateljima delim u svojoj kući  - zaključuje Aleksa.

Aleksandra Dimitrijević

Tekst je objavljen u 177. broju magazina Story, 10. februara 2010. godine.