Sandra Perović: Mediteran u srcu

Pre pet godina, filmski kritičar Sandra Perović otvorila nam je vrata svoje velelepne porodične kuće u Bokokotorskom zalivu u kojoj svake godine tokom odmora sakuplja energiju za nove poslovne poduhvate

Sandra Perović, novinar i filmski kritičar RTS-a, letnji odmor već godinama provodi u svojoj porodičnoj kući udaljenoj od naselja, na ulazu u Bokokotorski zaliv. U smirenosti mediteranskog stila i opuštenosti duha i tela uživa uz samu obalu, sa pogledom na otvoreno Jadransko more. Posle izveštavanja sa prestižnih svetskih filmskih festivala tokom proteklih godinu dana, što joj je oduzelo mnogo energije, kao i mnogobrojnih ekskluzivnih intervjua koje je napravila sa zvezdama Raselom Krouom, Brusom Vilisom, Entonijem Hopkinsom, Nikom Kejvom, Rene Zelveger, Monikom Beluči, Metom Dejmonom, Džejmijem Foksom i slavnim rediteljima Ronom Hauardom, Bigasom Lunom, Martinom Skorsezeom, opredelila se za mirne dane ispunjene plivanjem i prepuštanjem blagodetima sunca, ali uz neizbežnu vožnju skuterom, što joj je i omiljeni morski hobi.

Budući da se Venecijanski festival, najstariji filmski festival u Evropi, tradicionalno održava  krajem avgusta, Sandra svoj letnji odmor ipak delimično provodi i radno, pripremajući se za zahtevnu filmsku smotru, jer je nominovana za člana Međunarodnog  žirija kritike, koji će u Veneciji izneti svoj sud o filmovima.

- Moj jedini odmor tokom godine je morski, a tada se bukvalno regenerišem  u fizičkom i psihičkom smislu, ali i punim baterije za narednih godinu dana. S obzirom na to da sam u suštini isključivo morski tip, hedonista i volim da uživam u izolovanom ambijentu u kojem nema gužve i saobraćaja, leto provodim u prijatnom autentičnom primorskom okruženju i u ovoj kući, koja slovi za jednu od najlepših u celom zalivu. Nisam opterećena odlaskom na plažu, jer su mi more i ponta vrlo blizu.

Stara kamena porodična kuća Sandre Perović potpuno je rekonstruisana krajem devedesetih godina prošlog veka pod vođstvom gospođe Vlaste Mandić, jedne od najpoznatijih arhitekata na ovim prostorima i najboljeg poznavaoca izvornog mediteranskog stila. Bez narušavanja tradicionalnog okruženja, uz kameni deo kuće izvanredno su uklopljeni dograđeni delovi, ukrašeni romantičnim prozorima i  balkonima nalik na one iz Verone, koje krasi neobično stilizovano kovano gvožđe. Ova starinska vila, spojena sa modernom građevinom u mediteranskom stilu, čini impresivan kompleks sa više etaža. 

- Kao vrhunski profesionalac i žena od stila, gospođa Mandić dala je poseban pečat kući i prostoru koji je okružuje. Oko kuće se na dve i po hiljade kvadratnih metara prostire park s tipičnim mediteranskim rastinjem: različite vrste palmi, čempresi, magnolije, lavanda, oleandri, ruzmarin, masline, nješpule, loza i smokve, a od cveća dominiraju raznobojne hortenzije i kamelije.

Jedna od najvećih prednosti ove kuće jeste koncept uređenja okoline, a u zavisnosti od doba dana i raspoloženja nudi se nekoliko rešenja. Prostor iza kuće, gde se nalazi stari kameni bunar, dekorisan cvećem, a blizu njega i bela platnena garnitura, najčešće se koristi za ispijanje prve jutarnje kafe. Letnja kuhinja, u kojoj je najveća hladovina, koristi se za pripremanje sveže ribe i plodova mora. Unutrašnjost vile sastoji se od nekoliko celina, a pored prostranog središnjeg dela kuće namenjenog za život članova porodice, tu se nalaze i sobe za goste.

- Verovatno najveće zadovoljstvo mi pruža moja tetka Nada. Ona je pravi ekspert za spremanje isključivo sveže ulovljene ribe i tek ubranih školjki, što daje posebnu draž mom gastronomskom užitku, koji je na moru naročito naglašen. Teča Zoran brine za dobro vino i pravi najbolji prošek na Jadranu. Volim da ugostim moje prijatelje iz Beograda, koji rado svrate da predahnu u ovoj morskoj oazi mira.

Terasa s pogledom na more služi za popodnevno sunčanje i opuštanje, a u jednom njenom delu prijatnu hladovinu pravi impresivno drvo japanske mimoze. Stiče se utisak da je svaki detalj napravljen za uživanje probirljivih hedonista, bez ikakve mogućnosti da se makar i jedno slovo napiše u knjizi žalbi.

- Udobna crvena garnitura, koja se nalazi ispred ulaza u kuću, pravi je izbor za druženje s prijateljima i gostima, koji rado navrate. Obično je to u suton i traje do kasnih večernjih sati, uz neizbežne morske specijalitete, ali i kupanje, jer nas od  mora deli samo nekoliko koraka. Mojoj dragoj  koleginici Miri Adanji-Polak izuzetno se dopada ovaj  ambijent i deo zaliva, a ona je uvek rado viđena i dobrodošla gošća.

Sandra se ujutru, neposredno posle buđenja, opušta plivanjem, dok je more prozirno i mirno, a pod uslovom da dan nije započeo sa burom. Voli i kada duva jugo ili maestral, a tada sedi na ponti ispred kuće i meditra posmatrajući smenjivanje boja u prirodi.

- Ukoliko izuzmemo krike galebova i zvuke cvrčaka, ovde caruju mir i tišina. Često u kuću utrči poneka veverica ili mačka, a laste već godinama prave gnezda u najneverovatnijim delovima kuće. Nedavno je u dnevnu sobu brzinom svetlosti uleteo slepi miš i nastala je opšta panika. Bila sam izbezumljena, jer sam čula priču kako oni vole da se upletu u kosu, a moja je prilično duga. Svi smo se razbežali dok je leteći posetilac overavao prostor, ali to je cena boravka u netaknutoj prirodi. Čekali smo da on sam napusti prostoriju, što se posle petnaestak minuta i dogodilo.

Kuća, u kojoj se oseća primorski mentalitet, svakog gosta već na pragu dočekuje vanvremenskim nameštajem. Poznata voditeljka ističe da je najvažnije poštovati pravila koja nalažu mesto i vreme, u kojima se staro zdanje nalazi.

- Budući da najveći deo godine provodim u zatvorenom prostoru u Beogradu, kada sam na moru, u kući samo prespavam i trudim se da što veći deo vremena provedem na čistom vazduhu. Zelena boja mi je omiljena, pa ovde spavam u zelenoj sobi, koja umesto na tramvajske šine gleda na prelepo more. Ovde sam tokom proleća i leta, jer ne volim kišne i hladne dane na moru. Oni iniciraju  depresiju, a sivilo planina koje okružuju zaliv i sumorna boja mora i neba kvare moju sliku mora, koju memorišem na kraju leta i čuvam je  tokom jeseni i zime.

Emil Volak

Tekst je objavljen u 47. broju magazina Story, 18. oktobra 2006. godine.