ZNALA SAM DA SE IZA JELENINIH OŠTRIH REČI KRIJE JEDNA EMOTIVNA ŽENA: Majka Kije Kockar priča o tome kako je hranila Duška Tošića dok je bio u domu i svom susretu sa Karleušom

“Ako su dovoljna dva hleba, ja dodam još jedan”, seća se Nadica Duškovih najtežih vremena

Nadica Zeljković, majka Kije Kristine Kockar, pobednica Zadruge, prisetila se kako je bilo pre skoro dve decenije kada je pomagala jednom od najuspešnijih srpskih fudbalera u svetu i otkrila detalje o njegovom životu pre profesionalne fudbalske karijere.

 

Podsetimo, Jelena Karleuša je pred kraj 2018. godine u emisiji "Amidži šou" otkrila da je prestala da komentariše Kristinu Kiju Kockar onog trenutka kada joj je suprug Duško Tošić rekao da mu je Kijina majka davala hranu dok je boravio u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zrenjaninu. Zbog Nadičinog gesta u vreme kada je Tošić bio siromašan, JK je promenila "stav" prema Kiji.

 

- On je imao 17-18 godina kada je dolazio ovde, jer je 2002. godine otišao u Beograd, to sam zapamtila. Bio je pet godina u podmlatku, pa je prešao u prvi tim i hranio se ovde. Ja nisam bila upoznata sa njegovom materijalnom situacijom, jer sam sve njih kada dođu smatrala samo decom. On je bio jedan lep, fin, vrlo skroman momak i zato mi je zapao za oko. Ja kad dođem ovde, oni su svi gladni, momci u razvoju, sportisti...- počela je priču Nadica.

 

- Fudbalski klub je dozvoljavao da se sportisti hrane ovde, rvači, rukometaši, fudbaleri... Ovo je sportski restoran u sklopu stadiona. Zbog toga je dolazio da se ovde hrani i onda sam ga zapazila. Prema njima sam se ponašala kao da su moja deca. Bila sam i stroga prema njima da se pojede sve, pa i ako je trebalo nešto dodatno. On je mene zapamtio verovatno iz razloga što taj obrok njima mnogo znači kada su u toj fazi i kada su mladi, kada im treba hrana, i normalno je da se sećaju obroka, prvog kontakta sa nama. Svi su na neki način bili skromni i onaj ko ima nije se isticao, pa se oni svi ukope kao deca, sportisti - ispričala je Kijina mama.

 

 

Nadica je plakala zbog priče koju je iznela Karleuša o svom suprugu, ali je u isto vreme bila veoma srećna što je se slavni fudbaler seća posle toliko godina.

 

- Svako se mene seća na neki način, ali on... Ja sam bila oduševljena. Hvala i Jeleni što je sve to ispričala. Meni je jako drago što se mene setio. To mi je draže nego što je branio moju Kiju! Neka se ona brani, mene taj deo ne zanima. Bila sam oduševljena, rasplakala sam se i gledala sam snimak sigurno nekoliko puta i svaki put su mi krenule suze zbog toga što je Jelena rekla. Tek sad mogu da odgledam, sada sam malo ravnodušnija. Ja sam pod utiskom "Duško me spomenuo". Svaka čast i Jeleni što ga je ispoštovala kada joj je to rekao. Što kaže moja Kija - koliko Jelena poštuje svog muža kad je prestala i iznela u javnost nešto lepo - kaže Nadica, kojoj je Tošić ostao u lepom sećanju, a sudeći po njenoj priči bio je i omiljen i u društvu.

 

- Duško je sedeo! On sedi i čeka i, kad imamo gužvu, on sedi i čeka, i nema veze koliko! Nisam znala da ne žuri na autobus, nisam znala da je tu blizu, tek sam kasnije saznala da je u domu. Ja kao svaka žena, pitam da li je dovoljno, da li želi još nešto. Ako su dovoljna dva hleba, ja dodam još jedan. Neko me časti, a ja častim njih. Dosta njih se seti mene, to su poznati fudbaleri, selektori sada u svetu fudbala, rukometa... Zanimljivo je da su i drugi fudbaleri jako voleli Duška, ipak je rivalstvo među njima, ali je retko da je neko omiljen među fudbalerima kao što je on bio - objašnjava Kijina mama.

 

Budući da je Tošić sada jedan od najupešnijih srpskih fudbalera u svetu, Nadica je ispričala kako je Duško započeo svoju karijeru i da ona nije imala predstavu o tome da će danas biti fudbalska zvezda.

 

- Ja nisam pretpostavljala da će on postići ogroman uspeh u fudbalu, ali treneri jesu i baš zbog toga su ga forsirali. Vrlo mlad je počeo da trenira, a 2002. je otišao. Ne znam koliko je tačno imao godina, ali znam da je bio jako mlad. Neki su u njegovim godinama tek dolazili i započinjali karijeru, a on je otišao dalje. On je pet godina bio u podmlatku i bio je vrlo uporan, za to mu svaka čast! Da dođe u Zrenjanin tako mlad, da bude u domu i da dolazi na treninge non-stop. Drugu decu su dovozili roditelji automobilima i forsirali za sport. Kako se isplatila skromnost i upornost - kaže Nadica i dodaje da sada mladi fudbaleri u Zrenjaninu žele da budu kao Tošić.

 

- Ovde je sada on sinonim za uspeh, svi žele da budu kao Duško Tošić. Posle Jelenine izjave mnogo njih je došlo. I starijih trenera i onih koji su njega trenirali, i bivši fudbaleri, svi su me zvali telefonom i čestitali mi što se Duško setio. Svaka mu čast na tome, bila sam ponosna i srećna da se on mene setio. Znala sam ja da se iza Jeleninih oštrih reči krije jedna emotivna žena, takve smo mi žene - rekla je Nadica i ispričala kako je upoznala Karleušu pre braka sa Duškom.

 

- Ja sam imala prilike da je vidim ovde 1996. ili 1997. godine, bio je neki humanitarni koncert u Hali sportova, ona i neki pevači su bili tu. Moja Kristina se zatekla ovde, pa je molila mene da upozna Jelenu i da joj se potpiše. Tada nije moglo da se slika, ali joj se Jelena potpisala i bila je ljubazna prema Kiji. To je bio njihov prvi susret. Posle ju je videla kada je sa Duškom dolazila ovde - rekla je Nadica.

 

 

Kijina mama ispričala je kako je izgledao sustret sa Tošićem kada je nakon službenog puta svratio do restorana u kome se hranio kao mali i gde je kasnije dovodio svoju suprugu Jelenu.

 

- Duško je otišao odavde i, kada je bio u Kikindi sa nekim momkom, došao je ovde. Ja sam njih zvala "mače", pa kao: "Mače, izvini, hoćeš ovo? Mače, izvini, hoćeš ono?" (smeh) On je za mene ostao mače. Kad je ulazio ja kao: "Mače, otkud ti?", rekao mi je da je bio u Kikindi, ja sam ga poslužila, lepo me je i častio. Duško je ovde bio i sa Jelenom, sedeli su u ćošku, znam i šta je jela. Bila je vrlo galantna prema meni. Moja Kija je tada studirala, pa sam bakšiš odmah prosledila studentu. Tada sam se prijatno iznenadila kako Jelena izgleda i kako se ponaša. Delovali su jako zaljubljeno i bilo mi je drago zbog njega - kaže Nadica koja već tri decenije radi u sportskom retoranu i pozitivnu energiju dobija od mladih sportista.

 

- Meni je sa sportistima ovde pozitivna energija, to je ono što me je držalo ovde 29 godina. Ovo je namenski napravljen restoran, iznad nas su fudbalske prostorije, pored su svlačionice, imala sam pogled na pomoćne terene i svako jutro sam ih gledala kako treniraju... Jednim delom restoran pripada i tribinama, a restoran je proširen jer je jedan deo nekada bio za domara - zaključuje Nadica.