Kada je pre tri godine osetila prve probleme s kičmom, voditeljka Ana Pendić uspela je vežbama donekle da reši problem. Međutim, pre dva meseca bol se vratio, intenzivniji i konstantan.
Nakon prve magnetne rezonance preporuka lekara bila je ponovo fizikalna terapija i vežbe. Sve dok pre dve nedelje hitno nije procenjeno da voditeljka ipak mora na operaciju.
NE PROPUSTITE
- U međuvremenu sam potražila i pomoć kiropraktičara. Nakon što je bol oslabio, posle nekoliko dana vratio u tolikoj meri da sam morala da primam injekcije kako bih uopšte stala na noge. Bila je to prava agonija između bolova, terapija za koje se ispostavilo da su pogrešne i analgetika kako bih mogla da idem na posao ili po ćerku Saru u vrtić. Leva noga je počela da mi trni, tako da nisam mogla da se oslonim na nju, a onda sam jednu noć provela previjajući se u bolovima. Sutradan sam uz pomoć tate jedva uspela da stignem do "Sport medikal alajensa", gde me je pregledao dr Mileusnić sa svojim timom. Kad su shvatili da dve injekcije ne pomažu, hitno su me poslali na novu magnetnu rezonancu. Neurohirurg je po rezultatima rekao kako sutradan moram hitno na operaciju - počinje priču Ana, koja, u želji da se agonija što pre završi, nije imala vremena da oseća strah.
Određenu dozu straha osetila sam jedino dok sam čekala ispred operacione sale, a potom su me brzo i uspavali. Trudila sam se da budem pozitivna i zapravo sam jedva čekala operaciju, jer sam znala da će nakon nje bol potpuno nestati. O zahvatu nisam znala ništa, i tako mi je bilo lakše. Znala sam samo da će mi doktor izvaditi deo diskusa i da će intervencija trajati oko sat vremena. Operisana sam na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, a posebnu zahvalnost dugujem dr Voji Bogosavljeviću, koji me je bukvalno vratio u život - opisuje voditeljka, koja je trenutno na rehabilitaciji.
- Preporuka lekara je mirovanje tri do četiri nedelje, a nakon toga slede vežbe. Otprilike za nešto više od mesec od operacije trebalo bi da se vratim na posao, da počnem da vozim auto i da se vratim normalnom načinu života. Neke stvari neću moći da radim još dva-tri meseca. Savet je da vežbe koje sam sad dobila radim minimum tri puta nedeljno do kraja života, a realnost je da svi prestanu da vežbaju čim im je bolje - svesna je Ana, koja je na svojoj grešci dosta naučila.
Osnovno je da ne ignorišete bol: Nije mi ništa, popiću lek, mogu ja to, proći će i slično. Neće proći, postoji uzrok bola i treba lečiti njega, a ne posledicu. Sigurno sam mogla da izbegnem operaciju da sam odmah otišla kod fizijatra i da nisam trpela bol. To je osnovna greška koju svi pravimo. Bol nikada nije posledica nečega što vam se desilo pre dva dana, već odraz da telo veoma dugo trpi bolove. Kliše jeste, ali i velika istina, da tek kad vam se ovako nešto desi, shvatite šta su prioriteti u životu i da zdravlje jeste najvažnije - ističe voditeljka, kojoj je najveću snagu da sve izdrži pored supruga Vojkana davala i naslednica.
- Najteže od svega mi je bilo kako će Sara sve da prihvati. Nikada se nismo razdvajale ovako dugo, a pogotovo pod ovakvim okolnostima. Herojski je sve izdržala, uz pomoć Vojkana i porodice, koji su se trudili da je dodatno animiraju. Stiglo ju je sve kad sam izašla iz bolnice. Umela je da dođe do kreveta, stisne me jako bez reči, sklupča se pored mene i tako ostane nekoliko minuta. Sada mi veoma teško pada što ne mogu da se igram s njom onako kako je navikla, u pokretu i uz mnogo smeha i golicanja. Igramo se svega što može u krevetu, mnogo čitamo i razgovaramo. Vojkan i moja porodica trude se da organizuju sve ono što je bilo do mene - održavanje kuće, nabavke, odlazak po Saru u vrtić, odlasci na rođendane, na Kalemegdan u šetnje. Sve mi to veoma nedostaje - zaključuje voditeljka.
NE PROPUSTITE
