Koje biljke treba orezivati u oktobru, a koje nikako ne dirati? Greška sada može da uništi cvetove narednog proleća

Oktobar je mesec kada bašta polako ulazi u zimski odmor, ali to ne znači da je vreme da se sve biljke orežu i pripreme na isti način.

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Dok pojedinim žbunovima prija blago jesenje sređivanje, drugima orezivanje u ovom periodu može da ukloni pupoljke iz kojih bi naredne godine trebalo da se razviju cvetovi.

 

Problem je i u tome što rezidba može da podstakne pojavu novih izdanaka. Ako nakon toplih dana nastupi naglo zahlađenje, mlade grane neće imati dovoljno vremena da ojačaju pre mraza. Vlažno jesenje vreme dodatno povećava rizik od pojedinih gljivičnih oboljenja, naročito kada se biljke orezuju po kiši.

 

Zato je pre nego što uzmete makaze važno da znate kojim biljkama oktobarsko orezivanje može da koristi, a koje je bolje ostaviti na miru do kasne zime ili proleća.

Kako pravilno orezivati biljke u oktobru?

 

Najvažnije pravilo je da se ne ravnate isključivo prema kalendaru. Vreme orezivanja zavisi od vrste biljke, klime i toga da li je već završila vegetaciju. U hladnijim krajevima biljke mogu ranije da uđu u mirovanje, dok u toplijim jesen može duže da traje.

 

Za početak se držite jednostavnog pravila: uklanjajte samo suve, oštećene i bolesne grane kada je to potrebno, a veće zahvate ostavite za period koji odgovara konkretnoj biljci.

 

Orezivanje obavljajte tokom suvog vremena, čistim i oštrim makazama. Ako primetite bolesnu granu, očistite alat pre nego što nastavite sa drugim biljkama, kako biste smanjili rizik od prenošenja bolesti.

 

5 biljaka kojima može da prija orezivanje u oktobru

 

1. Japanska suručica

 

Japanska suručica je omiljena u ukrasnim baštama zbog kompaktnog rasta, dugog letnjeg cvetanja i lišća koje u jesen može da poprimi upečatljive boje.

U oktobru je možete blago srediti, ukloniti suve i oštećene grančice i odseći preostale uvele cvasti. Ipak, glavno oblikovanje žbuna najčešće je bolje obaviti u kasnu zimu ili rano proleće, pre nego što počne intenzivan rast.

2. Metličasta i drvenasta hortenzija

 

Kod hortenzija je posebno važno da znate kojoj vrsti pripadaju, jer se ne orezuju sve na isti način.

 

Metličaste i drvenaste hortenzije cvetaju na izdancima koji nastaju tokom tekuće godine, pa se lakše prilagođavaju prolećnoj rezidbi. U oktobru je dovoljno ukloniti suve, oštećene i bolesne grane, a po potrebi i teške uvele cvasti koje bi mogle da se polome pod snegom.

 

Krupnolisne i hrastolisne hortenzije ne treba rutinski orezivati u jesen, jer na starim granama mogu već imati formirane pupoljke za naredno cvetanje. Jaču rezidbu većine hortenzija bolje je ostaviti za odgovarajući termin u kasnoj zimi ili proleću.

 

3. Maline

 

Jesenje orezivanje malina zavisi od sorte i načina na koji biljka donosi plodove.

 

Kod letnjih sorti, koje rađaju na dvogodišnjim izdancima, stare stabljike koje su već donele rod mogu da se uklone pri osnovi. Mlade izdanke koji će rađati naredne godine treba sačuvati i po potrebi vezati.

 

Kod remontantnih malina, koje mogu da rađaju i leti i u jesen, postupak je drugačiji. Ako želite dve berbe, ne treba nasumično skraćivati sve izdanke, jer se time može ukloniti deo budućeg roda. Ako se gaje za jednu jesenju berbu, često se svi izdanci uklanjaju pri osnovi nakon završetka sezone, ali je važno da se najpre utvrdi koji način gajenja primenjujete.

4. Borovnice

 

Oktobar je pogodan za pregled žbuna borovnice i uklanjanje suvih, polomljenih i bolesnih grana. Možete odstraniti i očigledno oštećene izdanke koji se ukrštaju i ometaju rast.

 

Međutim, ozbiljnije proređivanje i uklanjanje starih grana bolje je ostaviti za kasnu zimu ili rano proleće, kada se lakše procenjuje struktura žbuna. Tada se rezidbom može podstaći razvoj novih izdanaka i održavati dobra rodnost.

 

5. Ruže

 

U oktobru ružama najčešće prija blago sređivanje, ali ne i radikalno skraćivanje. Predugačke i tanke izdanke koji se snažno povijaju na vetru moguće je umereno skratiti kako bi se smanjio rizik od lomljenja.

 

Glavno orezivanje većine žbunastih ruža ostavlja se za kasnu zimu ili rano proleće, u zavisnosti od vrste i lokalnih uslova.

 

Važno je i da uklonite opalo lišće i biljne ostatke oko žbunova, naročito ako su se tokom sezone pojavljivale crne pege ili druge gljivične bolesti. Tako ćete smanjiti količinu zaraženog materijala koji ostaje u bašti.

 

Kada se orezuju magnolija i gardenija?

 

Kod magnolije i gardenije termin rezidbe zavisi od vrste, klime i mesta na kojem se biljka gaji. U toplijim krajevima blago sređivanje nakon završetka cvetanja može da bude odgovarajuće, ali oktobar nije univerzalno najbolje vreme za ove vrste.

Magnoliju je uglavnom najbolje orezivati kada se završi cvetanje, uz što manje intervencija. Gardeniju takođe treba orezivati pažljivo, jer preterano skraćivanje može da smanji broj cvetova u narednoj sezoni. Ako biljka još cveta ili nije završila aktivan rast, bolje je sačekati.

 

Voćke u oktobru: Uklonite oštećene grane, ali ne žurite sa velikom rezidbom

 

Kod voćaka se u oktobru uglavnom ne preporučuje velika strukturna rezidba. U ovom periodu možete ukloniti polomljene i očigledno bolesne grane, kao i mumificirane plodove koji su ostali na stablu.

 

Kod jabuke i kruške treba pregledati grane koje dodiruju zemlju ili su oštećene, dok je kod šljive i kajsije posebno važno ukloniti bolesne delove. Ipak, veće zahvate treba planirati prema vrsti voćke i lokalnim uslovima, jer se neke vrste ne orezuju u istom periodu.

 

Koje biljke ne treba orezivati u oktobru?

 

Postoje biljke kod kojih jesenja rezidba može da napravi više štete nego koristi. Posebno treba biti oprezan sa vrstama koje cvetaju na granama formiranim prethodne godine, jer se na njima već mogu nalaziti pupoljci za narednu sezonu.

Jorgovan, forzicija i rododendron ne bi trebalo rutinski da se orezuju u oktobru. Kod njih se glavno orezivanje, ako je potrebno, obavlja nakon cvetanja ili u skladu sa specifičnim potrebama vrste.

 

Treba izbegavati i nepotrebno jesenje skraćivanje ukrasnih trava, rudbekija i ehinacee. Njihove osušene stabljike i semene glavice daju bašti zanimljiv izgled tokom zime, a istovremeno mogu da posluže kao hrana i sklonište za ptice i druge korisne životinje.

 

Kod drveća kao što su javor, breza, jova i brest takođe treba izbegavati nepotrebnu rezidbu u nepovoljnom periodu. Za veće zahvate najbolje je proveriti preporučeni termin za konkretnu vrstu, a uklanjanje većih grana prepustiti stručnjaku.

 

Ne zaboravite na korenske izdanke

 

Neke vrste drveća i žbunja stvaraju izdanke oko osnove biljke. Ako ih ostavite da se nekontrolisano razvijaju, mogu da naruše izgled žbuna i postepeno formiraju gustu masu mladih stabljika.

Takvi izdanci mogu da se pojave kod bele akacije, jorgovana, forzicije, ruja i pojedinih voćaka. Ako je reč o neželjenom rastu, uklonite ih što bliže mestu na kojem izbijaju, vodeći računa da ne oštetite koru ili koren glavne biljke.

Ipak, pre uklanjanja proverite da li je izdanak zaista neželjen, jer kod nekih biljaka može biti deo prirodnog načina rasta ili obnove.

 

Kada je bolje odložiti orezivanje?

 

Ako je vreme kišovito, maglovito, vetrovito ili se očekuje naglo zahlađenje, odložite sve zahvate koji nisu neophodni. Biljke koje još nisu završile vegetaciju ne treba podsticati na novi rast, a velike rezove najbolje je planirati za period koji je odgovarajući za određenu vrstu.

 

Jesenje sređivanje bašte ne mora da znači temeljno skraćivanje svega što je poraslo tokom leta. Često je dovoljno ukloniti ono što je suvo, polomljeno ili bolesno, ostaviti zdrave grane i sačekati pravi trenutak za ozbiljniju rezidbu.

 

Bonus video:

Orezivanje fikusa u Čačku