Uz malo truda tokom oktobra, već na proleće možete dobiti baštu punu neobičnih boja, oblika i mirisa i to bez svakodnevnog rada oko nje.
Ako želite da vam bašta na proleće bude puna boja, sada je pravi trenutak da razmislite o lukovicama. Oktobar je idealan za sadnju brojnih prolećnih cvetnica, jer biljke imaju dovoljno vremena da se ukorene pre dolaska zime, a zatim sa prvim toplijim danima pokažu svoje cvetove.
Lale i narcisi jesu klasika kojoj se uvek vraćamo, ali izbor je mnogo veći. Postoje raskošne sorte neobičnih oblika, zanimljivih boja i upečatljivih cvetova, a mnoge od njih nisu ništa zahtevnije za uzgoj.
Najvažnije je da izaberete odgovarajuće mesto, obezbedite dobru drenažu i lukovice posadite u pravo vreme. Posle toga, priroda uglavnom radi najveći deo posla.
NE PROPUSTITE
1. Papagaj lale – za baštu koja privlači poglede
Ako želite cvet koji će odmah privući pažnju, papagaj lale su jedan od najboljih izbora. Njihovi veliki cvetovi imaju neobično uvijene, talasaste i duboko zasečene latice, često u više boja, pa izgledaju gotovo kao da su ručno oblikovani.
Za razliku od mnogih ranijih sorti, papagaj lale najčešće cvetaju kasnije, tokom maja, zbog čega mogu da produže sezonu lala u bašti.
Najlepši efekat postižu kada se sade u većim grupama. Dobro će izgledati uz staze, terase ili mesta za sedenje, gde njihovi neobični cvetovi mogu da se vide izbliza.
Potrebno im je sunčano mesto i zemljište koje ne zadržava vodu. Imajte u vidu da neke papagaj sorte nisu toliko pouzdane u ponovnom cvetanju kao klasične lale, naročito ako su leta veoma topla i vlažna.
2. Frotirne anemone – izgledaju poput malih božura
Frotirne anemone odličan su izbor ako želite raskošne cvetove, ali nemate mnogo prostora. Zbog brojnih slojeva latica podsećaju na male božure, dok same biljke ostaju relativno niske i kompaktne.
Posebno su atraktivne novije sorte sa velikim, gusto popunjenim cvetovima, koje mogu da budu prečnika oko 10 centimetara. Mogu se saditi u cvetne leje, kamenjare, ali i u saksije.
Pre sadnje suve gomoljaste strukture potopite u mlaku vodu nekoliko sati, kako bi upile vlagu. Anemone ne vole zadržavanje vode, pa im obezbedite sunčano i zaklonjeno mesto sa rastresitim, dobro dreniranim zemljištem.
3. Ukrasni alijumi – neobični cvetovi koji ostaju efektni i kada precvetaju
Alijumi su odličan izbor za sunčane delove bašte. Osim klasičnih ljubičastih kuglastih cvetova, postoje i sorte sa veoma neobičnim, gotovo skulpturalnim cvastima koje izgledaju poput zvezdanog praska ili delikatne mreže.
Njihova prednost nije samo u cvetanju. Kada cvetovi precvetaju, glavice sa semenom ostaju na visokim stabljikama i mogu da budu zanimljiv ukras u bašti još dugo.
Lukovice posadite tokom jeseni u dobro drenirano zemljište. Nakon sadnje ne zahtevaju mnogo pažnje, a posebno je važno da ih ne zalivate previše. Višak vlage jedna je od najvećih opasnosti za ove biljke.
Listovi alijuma mogu početi da žute dok se cvetovi tek pojavljuju, što je sasvim uobičajeno. Zato ih mnogi sade među ukrasnim travama i drugim bujnim biljkama koje će sakriti lišće koje vene.
4. Narcisi u nijansama breskve – nežnija alternativa žutim sortama
Narcisi ne moraju uvek da budu jarkožuti. Postoje veoma elegantne sorte čije su krunice u nijansama breskve, kajsije, lososa ili korala, dok su spoljne latice bele ili kremaste.
Ovakvi narcisi posebno lepo izgledaju u modernim baštama i uz biljke u pastelnim tonovima. Možete ih saditi u grupama duž cvetne leje ili kombinovati sa nežnoružičastim lalama i drugim prolećnim cvetnicama.
Njihova velika prednost je jednostavan uzgoj. Posadite ih pre nego što zemlja počne da se smrzava i ostavite ih na miru. Ako im odgovara mesto, iz godine u godinu mogu formirati sve veće busene.
5. Holandski irisi – elegantni cvetovi za prolećnu baštu
Holandski irisi su odlični za one koji žele malo elegantniji izgled bašte. Njihovi cvetovi imaju izdužene latice i često se pojavljuju u kombinacijama plavih, ljubičastih, belih i žutih tonova.
Posebno lepo izgledaju posađeni u grupama, a mogu da se koriste i kao cveće za vazu. Za njih izaberite sunčano mesto i zemljište koje ne zadržava višak vode.
6. Muskari sa ombre efektom – mali cvetovi, veliki efekat
Muskari, poznat i kao grozdić, jedna je od najzahvalnijih prolećnih lukovičastih biljaka. Niske biljke lako ćete uklopiti uz ivice cvetnih leja, ispod žbunja ili između viših lala i narcisa.
Nove sorte sa prelazima između različitih nijansi plave i ljubičaste posebno su atraktivne. Osim lepog izgleda, muscari imaju prijatan miris, otporni su na glodare i mogu godinama da se šire na istom mestu.
Najbolje ih je saditi u većim grupama, jer nekoliko pojedinačnih lukovica neće imati isti efekat kao veći "tepih" cvetova.
7. Carska kruna – biljka koja izgleda kao pravo baštensko remek-delo
Ako želite biljku koja će dominirati prolećnom leјom, carska kruna, odnosno Fritillaria imperialis, teško da će proći neprimećeno.
Na vrhu čvrste stabljike nalazi se svojevrsna kruna od listova, dok ispod nje visi prsten zvonastih cvetova. Uprkos egzotičnom izgledu, ova biljka nije naročito zahtevna kada joj se obezbede odgovarajući uslovi.
Najvažnije je da zemljište bude dobro drenirano, jer lukovice ne podnose dugotrajnu vlagu. Zanimljiv savet prilikom sadnje jeste da se lukovica položi blago ukoso, kako se voda ne bi zadržavala u njenom udubljenom gornjem delu.
Carska kruna ima veoma specifičan miris koji nekima može biti neprijatan, ali upravo on navodno može pomoći u odvraćanju glodara. Zbog toga je bolje da je sadite dalje od mesta na kojima provodite mnogo vremena.
8. Ranunkulus – cvet koji izgleda kao ruža ili božur
Ranunkulus je jedan od najboljih izbora ako vam je cilj raskošno prolećno cveće. Njegovi gusto ispunjeni cvetovi podsećaju na male ruže ili božure i izgledaju mnogo zahtevnije nego što zapravo jesu.
Posebno su atraktivne sorte sa velikim, duplo popunjenim cvetovima. Osim u bašti, odlične su i kao rezano cveće jer dugo mogu da ostanu sveže u vazi.
Gomoljaste strukture pre sadnje možete nekoliko sati potopiti u vodu sobne temperature kako bi se rehidrirale. Zatim ih posadite na sunčano mesto, u zemljište koje je vlažno, ali nikako natopljeno.
Ako je zemlja u vašoj bašti teška i glinovita, ranunkulus je često sigurniji izbor za saksije i žardinjere, gde se drenaža lakše kontroliše.
9. Krupnocvetni krokusi – prvi znak da stiže proleće
Krokusi su među prvim cvetovima koji se pojavljuju posle zime, pa su idealni za one koji jedva čekaju da bašta ponovo dobije boju.
Krupnocvetne sorte posebno su efektne, a zbog niskog rasta mogu da se sade ispod listopadnog drveća i žbunja, na travnjacima ili uz ivice cvetnih leja. Vremenom mogu da se prirodno šire i formiraju sve veće grupe.
Za njih je dovoljno sunčano ili blago senovito mesto i dobro drenirano zemljište. Lukovice posadite u jesen, pre nego što tlo počne da se mrzne, a nakon toga će im prirodni zimski period mirovanja pomoći da na proleće procvetaju.
Kako da lukovice uspešno prezime
Većini prolećnih lukovica odgovaraju sunčani položaji i zemljište kroz koje voda može lako da otiče. Pre sadnje zato proverite da li se na mestu koje ste odabrali zadržava voda posle kiše.
Ako je zemljište teško, možete ga poboljšati dodavanjem komposta i materijala koji će doprineti boljoj drenaži, poput krupnijeg peska ili sitnog šljunka.
Dubina sadnje zavisi od vrste, ali kao opšte pravilo važi da se lukovice sade na dubinu koja je približno dva do tri puta veća od njihove visine. Ipak, uvek je najbolje proveriti preporuku za konkretnu sortu.
Lukovicu postavite tako da vrh iz kojeg će krenuti izdanak bude okrenut nagore. Ako ne možete da procenite koja je strana prava, položite je na bok, biljka će sama pronaći put ka površini.
Posle sadnje dobro zalijte zemlju kako bi se slegla oko lukovice. Nakon toga uglavnom nije potrebno dodatno zalivanje tokom jeseni i zime, osim ako je period neuobičajeno suv.
I još jedna važna stvar: ako živite u kraju sa veoma blagim zimama, proverite da li konkretnoj vrsti treba određeni period hladnoće da bi procvetala. Neke lukovice u toplijim klimatskim uslovima zahtevaju prethodno hlađenje.
Bonus video:
Gajenje cveća porodični biznis
NE PROPUSTITE
