Otkako je stigao u Evropu krajem 19. veka, neobični kroton je jedna od omiljenih tropskih biljaka koje se uzgajaju u kućnim uslovima, a on nije zahtevan koliko deluje zbog njegovog egzotičnog porekla.
Izdržljivi, sjajni listovi, svaki različite boje, bujna građa i bogat izgled... Kako ne obožavati kroton, jednu od kućnih biljaka koja zaista zaslužuje mesto u svakom domu?
Kroton (lat. Codiaeum variegatum), zimzelena biljka poreklom s Malajskog arhipelaga, došla je na Stari kontinent 1875. godine, kada je doneta u London, a odatle se proširila po Evropi i svetu. Na ostrvima Java i Fidži raste kao zimzeleni grm i može da dostigne visinu od čak tri metra, a kad se uzrgaja u kućnim uslovima može da poraste do metar.
Često se lepi kroton koristi u uređenju enterijera, a toliko je jednostavan, a ipak upečatljiv da ga neretko viđamo kao ukras u restoranima i hotelima, gde u kombinaciji s drugim tropskim vrstama prostoru daje poseban karakter.
Osim što je vizuelno impresivan, kroton je poznat i kao efikasan prirodni "prečišćivač vazduha". Ova biljka, inače, spada u vrste koje ne vole da se pomeraju, pa ako je premestite nakon što neko vreme stoji na jednom mestu može da reaguje vrlo dramatično, čak i opadanjem listova. Zato stručnjaci savetuju da se ne eksperimentiše previše s pozicijom krotona, već da odmah dobro promislite gde će stajati.
NE PROPUSTITE
Nega krotona – osnovna pravila za održavanje
Iako se često smatra zahtevnim za uzgoj, zbog njegovog nesvakidašnjeg izgleda, kroton zapravo nije toliko komplikovan ako mu se obezbede odgovarajući uslovi. Uz pravilnu negu i malo pažnje, ova biljka će vas dugo nagrađivati raskošnim listovima u nijansama koje podsećaju na jesenje boje.
Što su uslovi bolji, to će listovi biti intenzivnijih boja i zanimljivijih šara, jer kroton vrlo jasno pokazuje koliko mu prija okruženje u kom se nalazi.
Svetlost
Dobro osvetljenje je ključni faktor za zdrav rast krotona. Potrebna mu je jaka, kvalitetna svetlost tokom većeg dela dana. Dobro podnosi i direktnu i indirektnu svetlost, ali tokom vrelih letnjih dana treba ga zaštititi od jakog podnevnog sunca. Najpogodnije mesto je pored prozora okrenutog ka istoku, zapadu ili jugozapadu. Ako nema dovoljno svetla, listovi će mu biti bleđi i vremenom neće izgledati tako impresivno.
Temperatura
Od proleća do jeseni kroton se najbolje razvija na umerenoj sobnoj temperaturi, do oko 27 stepeni, što je ujedno i period njegovog najintenzivnijeg rasta. Zimi mu više odgovara nešto hladniji prostor, ali je važno da temperatura ne padne ispod 15 stepeni.
Tokom grejne sezone ne treba ga držati blizu radijatora i drugih izvora toplote, jer previše suv i topao vazduh može negativno uticati na biljku
Vlažnost vazduha
Krotonu je potrebna veća vlažnost, idealno iznad 60 odsto. To se može postići upotrebom ovlaživača vazduha ili posudom s vodom postavljenom blizu biljke.
Ako imate mogućnosti, kupatilo ili kuhinja su odlična mesta za kroton, jer mu para od kuvanja ili tuširanja posebno pogoduje. Takođe je važno redovno orošavanje listova, naročito tokom cele godine, a zimi isključivo mlakom, odstajalom vodom.
Zalivanje
Za zalivanje koristite odstajalu vodu sobne temperature ili, još bolje, kišnicu. Hladna voda direktno sa česme može da poremeti balans zemljišta i izazove stres.
Kroton praktično ima dva režima: topao, vlažan period rasta i hladniji period mirovanja. Tokom leta zemlja treba stalno da bude blago vlažna, pa se biljka zaliva na svaka dva do tri dana. Važno je da supstrat ne bude natopljen, ali ni potpuno suv.
U zimskim mesecima zalivanje se proređuje, na otprilike svakih četiri do pet dana, uz obavezno orošavanje listova, koje ostaje važan deo nege tokom cele godine.
Prihrana i presađivanje
U periodu aktivnog rasta, od aprila do novembra, kroton se prihranjuje jednom mesečno mineralnim đubrivom bogatim kalijumom ili tečnim đubrivom namenjenim lisnatim biljkama.
Presađivanje je preporučljivo jednom godišnje, u neznatno veću saksiju, najbolje u proleće. Idealno vreme za to je april, kada korenje preraste saksiju i biljka ulazi u novu fazu rasta.
BONUS VIDEO
U najvećem botaničkom muzeju u Aziji čuva se 2,87 miliona primeraka biljaka
NE PROPUSTITE
