Đurđevdan je jedna od najposećenijih srpskih slava.
Jedan od najvećih hrišćanskih i narodnih praznika je Đurđevdan, kojim se slavi Sveti Đorđe.
Ovo je jedna od najučestalijih slava u našoj zemlji, za 6. maj se vezuje mnogo običaja kojima se prizivaju obilje, zdravlje i plodnost.
Rituali i običaji su nastali u pagansko doba, ali su se održali.
Jedano od verovanja jeste što se smatralo da, ukoliko na današnji dan bude vedro vreme da će biti plodna godina, a s druge strane, ukoliko na Đurđevdan padne kiša, verovalo se da će leto biti sušno.
NE PROPUSTITE
U nekim krajevima se za Đurđevdan izvodi ritual kojim se skidaju čini i teraju zle, nečastive sile. Stoga se negde izvodi "ritualno umivanje" koje se izvodi tako što se oko posude u kojoj prvo uskršnje jaje (crveno) obmotaju stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.
Na Đurđevdan se tom vodom umivaju svi ukućani da bi sa sebe "skinuli čini" i oterali zlo.
Jedna od biljaka koje se tradicionalno vezuju za Đurđevdan je kukurek, koji je ubran na Biljni petak, dok se na mesto odakle je iščupan obavezno ostavilo malo hleba.
Od ovog kukureka plete se venac, koji se u prošlosti stavljao ovcama oko vrata, a danas se stavlja u knjige, ispod tastature ili bilo kog predmeta koji pomaže u učenju i zarađivanju novca.
Uveče na Đurđevdan ponovo se ide na mesto s kog je ubrana biljka, pa se u ponoć pali vatra. Po narodnom predanju, na nebu se potom pojavi kratka blješteća svetlost koja svakome ko ju je video donosi blagostavnje i bogatstvo.
Za Đurđevdan se vezuje i pletenje venčića od cveća.
Što se tiče hrane, običaj je da se za Đurđevdan priprema kapama, jelo od spanaća i jagnjetine.
U nekim delovima zemlje se na Đurđevdan žrtvuje jagnje.
U prošlosti su se od nakupljene krvi jagnjeta crtali krstići na čelu, obrazima, grudima i bradi svih ukućana, nakon čega su je ispirali vodom sa izvora.
Postojalo je verovanje da ovaj ritual štiti cele godine od uroka
NE PROPUSTITE
