Amniocenteza se može obaviti i pre 15. nedelje trudnoće, ali se tada povezuje s većim brojem komplikacija.
Pretraga za koju se odlučuju mnoge trudnice jeste amniocenteza. Radi se o invazivnom postupku pomoću kojeg budući roditelji mogu saznati brojne podatke o bebi, njenim genima i stanju.
O tome šta je tačno amniocenteza, kako se sprovodi i koje su moguće posledice, govori ginekolog dr. sc. Jasenka Grujić.
ŠTA JE AMNIOCENTEZA? ZAŠTO SE I KADA SPROVODI?
Amniocenteza je invazivni postupak kojim se punkcijom plodove vode dobijaju stanice ploda koje se mogu analizirati, a to je ujedno i najstariji i najčešći invazivni postupak kojima se utvrđuju, najčešće, kromosomske bolesti ploda (Downov, Edwardsov, Patauov, Turnerov ili Klinefelterov sindrom).
Takva, rana amniocenteza obavlja se između 15. i 20. (kod nas najčešće do 18.) nedelje trudnoće.
Amniocenteza se može vršiti tokom cele kasnije trudnoće, ali zbog drugih indikacija (ispitivanje plućne zrelosti ploda, u slučaju Rh-imunizacije, kongenitalnih infekcija). Amniocenteza se može obaviti i pre 15. nedelje trudnoće, ali se tada povezuje s većim brojem komplikacija.
KAKO IZGLEDA POSTUPAK AMNIOCENTEZE?
Amniocenteza se danas uobičajeno radi uz navođenje ultrazvukom.
Nakon dezinfekcije kože trudnice iglom se punktira maternica zaobilazeći posteljicu i plod.
Nelagoda koju trudnica oseća ne zahteva lokalnu anesteziju.
Potrebno je izvući oko 20 ml plodove vode, koja se zatim šalje na analizu stanica fetusa koje se nalaze u plodovoj vodi. Zahvat se radi nakon genetičkog savetovanja.
Nastavak na sledećoj strani!
