Beskrajna nadmudrivanja koja se u 92 odsto slučujava završavaju vikanjem će prestati ako poslušate ove savete.
Većini roditelja će biti poznata situacija u kojoj deci govore pet puta da urade jednu stvar: da se obuku, operu zube, ugase televizor ili bilo šta drugo, a u kojem se mališani ponašaju kao da ne čuju ni jednu jedinu reč.
A onda kad frustracija u roditelja poraste toliko da ne mogu više ni da ponavljaju ni "zamole" nešto, sve prerasta u vikanje.
Potom najčešće nastupa i griža savesti, jer ne želite da budete roditelj koji viče, ali prosto više ne znate kako da im priđete i šta da uradite da bi vam svakodnevna komunikacija bila lakša i prijatnija.
NE PROPUSTITE
1. Recite to jednom rečju
Umesto da objašnjavate nadugačko i naširoko, recite šta želite da dete uradi jednom jedinom rečju, piše portal Parents.
Na primer, recite samo "tanjiri" ako želite da ih rasklone posle jela ili "zubi" ako treba da operu zube posle jela.
2. Osnažite svoje dete
Osnaživanje vašeg deteta da sluša može početi promenom vašeg načina razmišljanja. Na primer, umesto izdavanja komandi, pružite informacije.
Deca, kao i odrasli, prirodno žele da znaju zašto je nešto neophodno, a davanje ovih informacija može podstaći decu da poslušaju.
Umesto da im kažete da treba da sede mirno za stolom, a ne da skaču po stolicama, recite im: "Stolice su namenjene za sedenje". Ili ako želite da skloni mleko sa stola i vrati u frižider, recite: "„Mleko se kvari kada se ostavi napolju.“
3. Dajte svom detetu izbor
Deca vole izbor jer im to pomaže da osete da kontrolišu situaciju. A ko ne želi da ima pravo glasa o tome kako nešto da uradi - čak i ako je to sitnica?
Došlo je vreme da se spremate za spavanje i želite da se isključi televizor.
Možete da mu kažete: "Da li ćemo da isključimo crtaće pre ili nakon što operemo zubiće?"
Tako će ono imati privid kontrole, a na kraju će uraditi sve što bi trebalo.
4. Recite svoja očekivanja
Kao i u komunikaciji sa odraslima, morate da kažete šta očekujete od nekoga ako želite da se to ostvari.
Obavestite decu o svom planu unapred. Na primer, recite detetu: "Kad opereš zube i budeš spreman/na za polazak, možeš još malo da gledaš TV dok spremim tvog brata. Tako ćeš stići na vreme u školu".
5. Imenujte njihova osećanja
Imenovanje detetovih osećanja je potvrđujuće i može ublažiti ili sprečiti sukobe. Pored toga, pomaže deci da identifikuju svoje emocije, što je ključna veština u učenju upravljanja emocijama.
"Deluješ mi nezadovoljno", "Razumem da si ljuta što ne možemo da ostanemo duže napolju", ovo su dobra polazišta ako želite da komunikacija bude uspešna.
Prvo validirajte njihova osećanja, a onda na fin način objasnite dalje šta želite.
BONUS VIDEO
Kako žive deca svetskih lidera?
NE PROPUSTITE
