Nije lako ni nastavnicima, ni đacima, a ni roditeljima, ali zato treba pristupiti deci na pravi način.
Kraj nastavne godine stresan je za sve, kako za učitelje i nastavnike, tako i za učenike, ali i njihove roditelje, posebno ako dete treba ispraviti određene ocene.
Nastava se završava za nešto više od mesec dana, a za maturante i znatno ranije. Ipak, to je još uvek dovoljno vremena kako bi se ispravile ocene koje se realno mogu ispraviti.
Ako je dete osnovnoškolskog uzrasta, pogotovo ako je mlađe od 13 godina, umnogome mu mogu pomoći i roditeljski saveti i savladavanje veština učenja.
1. Pomozite detetu da napravi realan plan
Izrada kvalitetnog plana učenja najvažniji je korak prije nego što dete krene na učenje. Potrebno je realno sagledati situaciju s ocenama i shvatiti šta se može popraviti, a šta ne. Ako dete iz nekog školskog predmeta ima dvojke ili trojke, nerealno je očekivati da ih u mesec dana može podići na četvorku ili peticu.
Ne samo da je takav skok moguć u samo vrlo retkim situacijama, nego se time na dete vrši i ogroman pritisak. Ako se napravi plan s takvim ciljevima, a potom se ne ostvari, dete će biti razočarano samo sobom i stvoriti otpor prema učenju.
Umesto toga, pomozite detetu da vidi u čemu je dobro, u čemu može biti bolje i koje ocene realno može popraviti. Napravite plan učenja u kome će poseban naglasak biti upravo na tim predmetima.
2. Svaki predmet zahteva drukčiji pristup učenju
Jednako važno kao izrada plana učenja jeste i shvatanje toga da svaki školski predmet ima svoje posebnosti, a to zahteva i drukčiji pristup učenju. Npr., istoriju, književnost ili matematiku i hemiju ne može učiti na jednak način.
Dok je u istoriji važno pamtiti datume, a u književnosti baratati književnom terminologijom, u hemiji je nužno shvatiti delovanje jedne materije na drugu, dok je matematiku nemoguće učiti bez rešavanja velikog broja zadataka.
Bude li dete nastojalo samo upamtiti što veću količinu podataka bez razumevanja uzročno-posledične veze ili pak učiti definicije iz matematike a da nije rešilo ijedan zadatak, uspeh će svakako izostati.
3. Korištenje strategija aktivnog učenja
Korištenjem strategija aktivnog učenja može se smanjiti uticaj spoljašnjih i unutrašnjih distrakcija na koncentraciju, a te su strategije primenljive već i na samim nastavnim časovima, kao i tokom učenja. U njih se ubrajaju vođenje beležaka, postavljanje pitanja i odgovaranje na njih, stvaranje sažetka, upoznavanje s terminologijom koja se uči, podcrtavanje, učenje naglas, korišćenje različitih grafičkih prikaza. Šareni flomasteri i papirići mogu biti dodatna motivacija u tome jer praksa pokazuje da je deci lakše učiti kada je gradivo i grafički privlačno.
Nastavak na sledećoj strani...
