Nije lako ni nastavnicima, ni đacima, a ni roditeljima, ali zato treba pristupiti deci na pravi način.
Kraj nastavne godine stresan je za sve, kako za učitelje i nastavnike, tako i za učenike, ali i njihove roditelje, posebno ako dete treba ispraviti određene ocene.
Nastava se završava za nešto više od mesec dana, a za maturante i znatno ranije. Ipak, to je još uvek dovoljno vremena kako bi se ispravile ocene koje se realno mogu ispraviti.
Ako je dete osnovnoškolskog uzrasta, pogotovo ako je mlađe od 13 godina, umnogome mu mogu pomoći i roditeljski saveti i savladavanje veština učenja.
1. Pomozite detetu da napravi realan plan
Izrada kvalitetnog plana učenja najvažniji je korak prije nego što dete krene na učenje. Potrebno je realno sagledati situaciju s ocenama i shvatiti šta se može popraviti, a šta ne. Ako dete iz nekog školskog predmeta ima dvojke ili trojke, nerealno je očekivati da ih u mesec dana može podići na četvorku ili peticu.
Ne samo da je takav skok moguć u samo vrlo retkim situacijama, nego se time na dete vrši i ogroman pritisak. Ako se napravi plan s takvim ciljevima, a potom se ne ostvari, dete će biti razočarano samo sobom i stvoriti otpor prema učenju.
Umesto toga, pomozite detetu da vidi u čemu je dobro, u čemu može biti bolje i koje ocene realno može popraviti. Napravite plan učenja u kome će poseban naglasak biti upravo na tim predmetima.
2. Svaki predmet zahteva drukčiji pristup učenju
Jednako važno kao izrada plana učenja jeste i shvatanje toga da svaki školski predmet ima svoje posebnosti, a to zahteva i drukčiji pristup učenju. Npr., istoriju, književnost ili matematiku i hemiju ne može učiti na jednak način.
Dok je u istoriji važno pamtiti datume, a u književnosti baratati književnom terminologijom, u hemiji je nužno shvatiti delovanje jedne materije na drugu, dok je matematiku nemoguće učiti bez rešavanja velikog broja zadataka.
Bude li dete nastojalo samo upamtiti što veću količinu podataka bez razumevanja uzročno-posledične veze ili pak učiti definicije iz matematike a da nije rešilo ijedan zadatak, uspeh će svakako izostati.
3. Korištenje strategija aktivnog učenja
Korištenjem strategija aktivnog učenja može se smanjiti uticaj spoljašnjih i unutrašnjih distrakcija na koncentraciju, a te su strategije primenljive već i na samim nastavnim časovima, kao i tokom učenja. U njih se ubrajaju vođenje beležaka, postavljanje pitanja i odgovaranje na njih, stvaranje sažetka, upoznavanje s terminologijom koja se uči, podcrtavanje, učenje naglas, korišćenje različitih grafičkih prikaza. Šareni flomasteri i papirići mogu biti dodatna motivacija u tome jer praksa pokazuje da je deci lakše učiti kada je gradivo i grafički privlačno.
Nastavak na sledećoj strani...
4. Mentalne mape
Jedna je od spomenutih grafičkih strategija aktivnog učenja stvaranje mentalnih ili umnih mapa. To je jedna od tehnika koja je primenljiva na gotovo svaki školski predmet, a idealna je upravo tokom savladavanja velikih količina gradiva koje je potrebno usvojiti. Vrlo ih lako mogu izrađivati čak i deca koja pohađaju niže razrede osnovne škole.
Osmislio ih je Toni Buzan, a da bi se iskoristile na najbolji mogući način, treba slediti nekoliko pravila. Glavni pojam o kojem je reč treba smestiti u sredinu papira, a potom oko njega račvati gradivo. Poželjno je koristiti što više simbola, slika i šarenih boja. Ti grafički elementi pružaju vizualnu stimulaciju, a ujedno pomažu u grupisanju pojmova.
5. Verbalne mnemotehnike
Još jedna tehnika koja znatno može pomoći kada dete mora naučiti veliki broj novih pojmova, a posebno kada mora savladati grupisanje, podele, te potpodele pojmova, svakako je korištenje verbalnih mnemotehnika. Npr., ako je dete vješto u korišćenju rime, od nekog gradiva koje teško pamti može napraviti čitavu pesmu, a rima će pomoći da je lakše upamti.
Jednostavnija je verzija verbalnih mnemotehnika stvaranje akronima – skraćenice koja je nastala od prvih slova nekih drugih reči koja, iako sama za sebe ne znače ništa, zajedno napisana označavaju neki pojam.
Važno je da i dete i roditelj budu svesni kako se neka ocena može popraviti.
Druga je opcija da se verbalna mnemothnika kombinuje sa slikovnom mnemotehnikom, tj. predočavanjem. Primera radi, ako dete mora zapamtiti koji su zubni suglasnici (d, t, s, z, c), može sastaviti rečenicu čije će reči u sebi kao prvo slovo imati upravo ta slova, poput "Devojčica Tina sa zelenim cipelama".
Dodatan savet: Učenje u posljednjim nedeljama može biti vrlo stresno za dete. Zato je nužno da se ne pretera, te da se između učenja ubace i pauze u kojima će dete raditi ono što ga najviše veseli.
No, na kraju dana, tik pre obavljanja večernje higijene i odlaska na spavanje, korisno je ponoviti s detetom naučeno gradivo pomoću nekoliko kratkih pitanja.
NE PROPUSTITE
