Porast steriliteta kao jedna od karakteristika savremenog sveta, uzrokovao je i nova istraživanja o uticaju stresa na neplodnost ljudi. Ovo tim više što za 10% slučajeva steriliteta medicina još uvek nema egzaktno objašnjenje njegovog uzroka.
„Ispostavlja se da je stres jedan od jako važnih faktora koji utiču na sterilitet, naročito u razvijenim industrijskim zemljama, gde način života i stalni pritisak da moramo više da radimo, da zarađujemo, ostavlja posledice,“ kaže prof. dr Slobodan R. Radulović, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti reproduktivne medicine.
Zbog činjenice da se u 10% slučajeva steriliteta ne može dati egzaktno objašnjenje njegovog uzroka, odgovor se takođe traži u domenu psihologije. Veruje se da je u mnogim slučajevima neplodnosti u pitanju tzv. psihogeni sterilitet, bez obzira da li se radi o nemogućnosti začeća prirodnim putem ili o slučajevima u kojima ne dolazi do trudnoće ni u procesu vantelesne oplodnje.
Parovi koji žele da se ostvare kao roditelji izloženi su različitim vrstama stresa – od onog koji izazivaju savremeni život i životne okolnosti, preko preispitivanja lične seksualnosti, pritiska sopstvene želje i očekivanja okoline, do brige zbog otkucavanja biološkog sata ili vođenja računa o plodnim danima.
Dodatni stres izaziva i sam postupak vantelesne oplodnje koji podrazumeva ubrzan tok fizioloških reakcija.
“To je apsolutno izazov za kontrolni mehanizam svake žene” kaže prof. dr Radulović ističući da se pokazalo da je emocionalno stanje žene od izuzetnog značaja i za sam ishod vantelesne oplodnje.
Za nas koji se bavimo reproduktivnom medicinom ključno pitanje je bilo zašto često ne dolazi do trudnoće, čak i u situaciji u kojoj deluje da su u postupku vantelesne oplodnje ostvareni svi preduslovi, kao što su odlični embrioni i dobar endometrijum,“ kaže dr Dragana Bojović-Jović, subspecijalista fertiliteta i steriliteta.
Tragajući za odgovorom, tim stručnjaka predvođen dr Bojović-Jović, obavio je opsežnu studiju koja je ukazala na veze psihološkog stanja žena sa ishodom vantelesne oplodnje.
Uticaj stresa na ishod vantelesne oplodnje
„U toku naše studije apsolutno smo potvrdili povezanost između imunoloških promena na nivou jajnika i same materice sa tim kako se žena oseća. Radi se o dubinskim negativnim osećanjima, koja se tiču depresije, anksioznosti i stresa,“ objašnjava dr Bojović-Jović.
Rezultati pokazuju da nivo stresa u svim fazama ima uticaja na ishod vantelesne oplodnje, ali da se taj stepen razlikuje u odnosu na to o kojoj se fazi radi. Utvrđeno je da u fazi stimulacije jajnika, koja je posebno izazovna za biološku spremnost organizma kod žene, povećanje anksioznosti za jednu mernu jedinicu, umanjuje za 33 % šansu da žena zatrudni. U fazi vađenja jajnih ćelija, stres preuzima značajnu dijagnostičku ulogu, te ukoliko nivo stresa poraste za jednu mernu jedinicu, šansa da žena zatrudni je 17% manja.
VTO emocionalni model kao put ka uspehu
Ispitivanja su rađena metodom “VTO emocionalnog modela”, uz korišćenje upitnika koji se zove skala distresa. Pitanja u upitniku nisu privatnog tipa, ne tiču se odnosa sa suprugom, sa drugaricom i sl., već se tiču emocionalnih reakcija žene u određenom periodu. Upitnik se popunjava on-line, a odgovori odlaze u centralnu bazu podataka kako bi se u dva navrata – na dan vađenja jajnih ćelija i na dan embriotransfera - izvršila analiza i dobio presek emocionalnog stanja i izradili emocionalni grafikoni.
”Jako je važno da se pacijentkinje suoče sa svojim emocionalnim plaštom, jer je uz razgovor sa lekarom i psihologom, od izuzetnog značaja aktivna uloga same žene,” kaže dr Dragana Bojović-Jović.
Upravo takav grafikon pomogao je Mirjani Aničić Urošević, da shvati zašto njen prvi pokušaj začeća vantelesnom oplodnjom nije uspeo, iako je delovalo da su ispunjeni svi preduslovi za ostvarenje trudnoće.
Ona je tokom vantelesne oplodnje upitnik popunjavala 5 puta u određenim ključnim fazama. Dobijeni grafikon emocija joj je, nakon prvog snažnog razočarenja i tuge što joj prvi pokušaj nije uspeo, pomogao da stvari razume bolje i da u drugom pokušaju menja i samu sebe.
Moja osećanja i to prvenstveno stresa, a onda nešto manje depresije i anksioznosti, izuzetno su se menjala tokom procesa vantelesne oplodnje i stres je bio najveći upravo na dan beta testiranja. Baš takav tok emocija tokom vantelesne je nepodesan za prihvatanje samog embriona,“ kaže Mirjana.
Uslov da se ostvari dobra ovulacija je da se u jajniku sintetiše veliki broj inflamantornih molekula. Istovremeno ti inflamantorni molekuli proizvode našu emociju, pa dakle, imamo „feedback“ na nivou našeg nervnog sistem. U drugoj fazi vto, kada je embrion vraćen, presudnu ulogu na emociju žene ima sama sluznica materice, koja je inkubator ogromne proporcije imunih molekula.
„Dakle ukoliko biološka spremnost organizma nije bila na nivou da odoli izazovima kojima je žena podvrgnuta u toku VTO onda će sav imunološki sistem kod nje biti oslabljen,“ objašnjava dr Bojović–Jović.
Kada, zahvaljujući metodi „VTO emocionalnog modela“, lekari uoče da već na početku postoji visok nivo inflamacije, te da tokom postupka vantelesne oplodnje nivo stresa kod pacijentkinje raste, za njih je to pokazatelj da ne treba ići dalje u tom postupku i da je bolje da se ti embrioni zamrznu, pa da se embriotransfer uradi u emotivno stabilnijoj fazi pacijentkinje.
Povećani nivo stresa upravo na dan embriotransfera imala je i pacijentkinja Dijana Joković. Želeći da se opusti dok sedi u čekaonici ona je na televiziji ugledala prilog o ljudima koji slikaju u Njujorškom Central parku.
„Doktorka Jović mi je rekla da bi možda bilo divno da se sa stresom borim baš tako što ću početi da slikam. I tako sam ja, koja u životu nikad nisam znala da crtam, već mi je i na likovnom radove slikao drug, ušla u priču slikanja,“ priča Dijana i konstatuje da joj je postupak VTO emocionalnog modela mnogo značio.
Izmenila sam samu sebe, a moju bebu sada u sobi iščekuje i mojih petnaestak crteža“.
Uz pomoć VTO emocionalnog modela Mirjana Aničić Urošević je uspela da u drugom pokušaju vantelesne oplodnje reguliše svoje emocije.
Osetila sam se kao aktivni učesnik u svom tom procesu, ne samo kao neko telo kome nešto rade. Mnogo sam se bolje nosila sa svojim emocijama i uspela,“ kaže Mirjana i poručuje:
Potrebno je da se žene suoče sa sobom, ali i da shvate da je dosta toga i u njihovim rukama, jer nije dovoljno da samo žele, nego je potrebno i da se bore, nekada i sa samom sobom“.
