Svaki od navedenih stadijuma je pun izazova i promena. Razvod je zapravo niz promena koje se uspešno razrešavaju prilagođavanjem i prihvatanjem odgovornosti u novom kontekstu.
Razvod braka je neočekivana, vanredna razvojna kriza. Iako se legalni razvod može označiti u određenoj tački vremena, psihološki proces može trajati godinama. Razvod se postepeno odvija i pre i nakon legalnog prekida braka. Osim što se smatra jednim od najznačajnijih životnih stresova, razvod predstavlja i gubitak bez rituala koji bi omogućili olakšanje. Istovremeno, oba bračna partnera suočena su sa nizom novih zadataka, kao što su redefinisanje ličnog i porodičnog identiteta i redefinisanje odnosa.
Koje faze razvoda postoje?
Emocionalni razvod može započeti godinama pre odluke o legalnom razvodu braka. Karakterišu ga promene u odnosu, kao što su gubitak poverenja, uz istovremeni rast kriticizma, vezivanje za negativne aspekte odnosa i teškoće da se uvide snage zajedništva. Međusobne optužbe postaju sastavni deo komunikacije, neki parovi prekidaju fizički kontakt, uključujući i seksualne odnose. Iza odbacujućih, optužujućih i konfliktnih ponašanja krije se izražen osećaj nezadovoljstva brakom i razočaranje. Dolazi do erozije, urušavanja povezanosti.
U novonastali jaz, gde je nekada bila bliskost i poverenje, useljava se konfliktno ponašanje, verbalno i neverbalno ispoljavanje nezadovoljstva, optužbe za neispunjena očekivanja. Kako se emocionalna pukotina širi, gube se zdravi kapaciteti koji su odnos održavalii živim. Par polako ulazi u proces tugovanja zbog gubitka voljene osobe i odnosa. Ukoliko par nastavi život u zajednici, osećaj odbačenosti i povređenosti dobijaće na snazi. Uprkos tome, neki parovi ne prekidaju seksualne odnose. Neki sa idejom da će ipak uspeti da oporave dnos i očuvaju bliskost, neki se izdvoje i dožive to kao ponovni susret sa sobom jer više nema očekivanja od sebe radi odnosa. U svakom slučaju, kontinuirani fizički kontakt može doprineti zbunjenosi i ometati prirodan proces tugovanja.
NE PROPUSTITE
Partneri ne moraju u istom periodu prolaziti kroz ovu fazu, čime je ona dodatno otežana. Supružnik koji se ne oseća razočarano, može različito razumeti distancu i konfliktna ponašanja. U pokušajima da odnos ipak preživi, može pojačavatii bliskost sa decom, tražiti zadovoljstva van odnosa, čime se direktna komunikacija o problemu ponovo izbegava. Suštinski, pozicije inicijatora razvoda i onoga ko je ostavljen se razlikuju. Manje posledica ovih razlika doživljavaju parovi u kojima inicijator razvoda daje dovoljno vremena partneru da se pripremi na promene koje će nastupiti.
Ukoliko se u ovoj fazi započne porodična terapija, postoji mogućnost da se brak oporavi i da par odluči da ulaže u odnos, ne u razdvajanje.
Legalni razvod je drugi stadijum koji traje najkraće. Legalne krivice nema, ali je emocionalna veoma izražena. Procesi koji su se odvijali u tišini porodičnog života dobijaju svedoka, treću, pravnu stranu, koja potvrđuje realnost prekida odnosa. Medijacija je u procesu legalnog razvoda veoma bitna, kao ponuda paru da nađe što adekvatnije rešenje bez konflikta, posebno ukoliko imaju decu.
Ekonomski razvod dolazi posledično nakon legalnog razvoda, uključuje teme kao što su finansijske/imovinske podele, finansijske odgovornosti prema deci.
Nastavak na sledećoj strani.
