Pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Petrovdan, praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se uvek slavi 12. jula, kada se i završava Petrovski post. Ipak, kako ove godine pada u sredu, slavi se posno
Sveti apostol Petar, brat Andreja prvozvanog i prvi biskup Rima, po rođenju je dobio ime Simeon, a Petrom ga je prvi nazvao Isus Hrist. Bio je jedan od prvih učenika koji je prepoznao Isusa.
Nakon silaska Svetog Duha, Petar postaje jedan od najvećih propovednika hrišćanstva i nakon samo jedne iskrene i produhovljene besede u Jerusalimu uspeva da u hriščanstvo prevede tri hiljade duša.
Postoji verovanje da je njegova isceliteljska snaga bila toliko jaka da su od teških bolesti bili izlečeni i oni preko kojih samo pređe njegova senka.
Stradao je kao žrtva spletke Simona Volha koji ga je bacio u nemilost cara Nerona.
Pogubljen je tako što je razapet na krst, po svojoj molbi sa glavom na dole, jer se smatrao nedostojnim da strada na isti način kao i njegov Gospod.
Počeo je Petrovdanski post: Pravila koja se moraju poštovati sve do Petrovdana
Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati.
Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo - biće zdrav; kome je klonuo - biće bolešljiv; kome je uvenuo - umreće.
Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.
Nastavak na narednoj strani...
Postoji verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.
Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.
Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se "petrovača", od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.
Paljenje lile (velika vatra), sušene kore divlje trešnje ili breze, je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak.
Veruje se da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.
Žene na ovaj dan mese kolač od jabuka, koji se naziva Petrovača. U pripremi kolača učestvuju i deca, pa majke ovaj običaj smatraju jednim od najlepših.
