Šta (ne) bi trebalo raditi za Božić? 10 starih srpskih običaja koji su se zadržali do današnjih dana

Veliki pravoslavni praznici uvek su praćeni bogatim nasleđem običaja i verovanja, a najradosniji među njima – Božić – ima posebno mnogo rituala koji se prenose generacijama.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Božić, odnosno rođenje Isusa Hrista, a uz ovaj dan vezuju se brojna simbolična pravila i tradicije.

Brojne svakodnevne aktivnosti, koje se inače rade rutinski, na Božić dobijaju posebno značenje. Veruje se da prizivaju blagostanje, zdravlje i zaštitu od negativnih uticaja, a često su i povod za zajedničku zabavu u krugu porodice.

Da li ste za njih čuli i poštujete li ih i vi?

10 tradicionalnih božićnih običaja i verovanja

 

• 1. Smatra se da na Božić treba započeti nešto važno, pa roditelji često ohrabruju decu da tog jutra pročitaju lekciju iz predmeta koji im teže ide, a odrasli pak mogu zasaditi biljku, poslati biografiju za novi posao i slično.
• 2. U pojedinim krajevima Srbije božićna sveća gasi se komadićem hleba potopljenim u crveno vino.
• 3. Prema verovanju, novčanik na Božić ne bi trebalo da bude prazan, pa mnogi ostave nešto novca pre praznika, čak i ako su se prethodno istrošili.
• 4. Kaže se i da je dobro kupiti sebi makar jedan nov predmet upravo na Božić.

 

• 5. Naravno, nezaobilazno je i darivanje dece.
• 6. Veruje se da je dobro dan započeti zadatkom koji vam obično zadaje muke, recimo, dete s lošom ocenom iz geografije može da pročita lekciju dok je još u krevetu.
• 7. Voda u kojoj je ispran sud nakon mešenja česnice tradicionalno se koristi za zalivanje biljaka; nekada su se njome polivale voćke, a danas se sipa u saksije kako bi cveće bolje napredovalo.
• 8. U niškom kraju postoji običaj da se svi ukućani istovremeno izuju, jer se veruje da će to ženama u porodici olakšati porođaj.
• 9. U Vojvodini se smatra da ne treba lupati na vrata, po starom verovanju da to donosi lomljenje kokošijih jaja.
• 10. Poznato je i pravilo da se kuća ne čisti od Božića pa sve do Svetog Stefana, pa se ovih dana često preskače slama ili kukuruzna zrna koja su deo praznične tradicije.