Velika Gospojina je praznik radosti, porodičnog okupljanja i vere u zaštitu Bogorodice. Tog dana ljudi se mole, daruju, goste i raduju, verujući da će Presveta Majka Božija svojom milošću čuvati njihovu kuću, decu i sve što imaju
Velika Gospojina, ili Uspenje Presvete Bogorodice, spada među najpoštovanije praznike u pravoslavnom narodu.
Slavi se 28. avgusta (15. avgusta po starom kalendaru) i vezuje se za uspomenu na dan kada je Bogorodica upokojila svoje zemaljsko telo i preselila se u večni život.
Narod veruje da ovaj praznik donosi poseban blagoslov kući i porodici, pa se toga dana pridržava mnogih običaja i pravila.
NE PROPUSTITE
Post i pričešće
Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni post, poznat kao Gospojinski post. Vernici koji su postili obično se na sam praznik pričešćuju, jer se smatra da je to jedan od najvažnijih načina da se obeleži ovaj sveti dan.
Porodično okupljanje i gozba
Na Veliku Gospojinu obavezno se okuplja porodica. Posle liturgije u crkvi, domaćini priređuju bogatu trpezu. Iako se poštuje post do praznika, na sam dan Uspenja trpeza je posna ili mrsna u zavisnosti od dana u sedmici, ali uvek bogata i svečana. Veruje se da dom koji tada ugosti rodbinu i prijatelje prima poseban blagoslov Presvete Bogorodice.
Gospojinske molitve i zaveti
Mnogi vernici tog dana odlaze u manastire i crkve posvećene Bogorodici, jer se smatra da su njene molitve tada naročito uslišene. U narodu postoji običaj da žene koje žele porod ili zdravlje dece na Veliku Gospojinu pale sveće i donose darove, moleći se Bogorodici da ih zaštiti.
Seoski vašari i sabori
U mnogim krajevima Srbije na ovaj praznik održavaju se veliki sabori i vašari. To je prilika da se ljudi okupe, da se sklope kumstva, prijateljstva i brakovi. Nekada su mladi upravo na Gospojinskom saboru nalazili buduće supružnike.
Običaji vezani za prirodu i dom
U narodu postoji verovanje da na Veliku Gospojinu treba ubrati lekovito bilje, jer tada ima najveću moć. Posebno se bere bosiljak, koji se potom čuva u kući kao zaštita od bolesti i zlih sila. Takođe, žene su u nekim krajevima običavale da tog dana ne rade teške poslove, već da se posvete molitvi i porodici.
Zaštitnica porodice i majki
Velika Gospojina posebno se poštuje kao praznik žena i majki. Bogorodica se smatra zaštitnicom majčinstva i doma, pa se žene mole za porod, zdravlje dece i mir u kući. U pojedinim krajevima postoji i verovanje da šta god žena tog dana poželi – Bogorodica će preneti njenoj deci.
Bonus video:
Najzanimljiviji običaji za Srpsku novu godinu
NE PROPUSTITE
