Gospojinski post obeležiće dva velika praznika, Preobraženje i Veliku Gospojinu, pa se moramo pridržavati strogih pravila
Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina.
Ovaj veliki praznik se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, te tada žene treba da se pričeste.
Ovog ponedeljka počinje Gospojinski, odnosno Velikogospojinski post, koji će obeležiti dva velika praznika, Preobraženje Gospodnje i Veliku Gospojinu. Oba praznika su obeležena crvenim slovom u kalendaru.
NE PROPUSTITE
Ovaj post traje 14 dana, a posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Iako je najkraći, Gospojinski post jeste stroži od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Vaskršnji. Post ima telesnu i duhovnu stranu; telesni je uzdržavanje od jela životinjskog porekla, a duhovni je odricanje od grešnih i zlih misli, dela i želja.
Gost "Pulsa Srbije" koji je obrazložio kako se treba hraniti tokom pomenutog posta je Tomislav Krčmar, sveštenik pri Hramu Svetog Marka u Beogradu.
— Gospojinski post jeste kratak, počinje 14. avgusta. Taj post je drugi što se tiče strogoće, a ispred njega je Vaskršnji post. Pravilo bi bilo da se posti radnim danima, od ponedeljka do petka, na vodi, a vikend na ulju. Na sam dan Preobraženja da se posti na ribi, i da se uzme vino. Svaki vernik sa svojim sveštenikom bi trebalo da razgovara o tom postu kako bi mu sveštenik dao razrešenje oko ovako strogog posta. Posebno zbog zdravstvenog i drugih razloga, ukoliko neko ne može da izdrži — objasnio je sveštenik.
Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.
Bonus video
Sveštenik o postu: "Ovo je drugi najstroži post"
NE PROPUSTITE
