Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Luku.
Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Zbog ovoga se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Njegove mošti se čuvaju u Carigradu, dok se njegovo stopalo nalazi u crkvi Roždestva Presvete Bogorodice u Manastiru Kosijerevo u selu Petrovići.
Pisac jednog od Hristovih jevanđelja živeo je u prvom veku. Smatra se da je Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje u Novom zavetu napisao oko 60. godine.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.
U 4. veku naročito se pročulo mesto gde su počivale časne mošti svetoga Luke, zbog isceljivanja koja su se zbivala od njih,a posebno isceljivanje od bolesti očiju. Saznavši o tome car Konstancije je poslao upravnika Egipta Artemija da mošti svetoga Luke prenese u prestonicu, u Carigrad, što je i bilo učinjeno veoma svečano.
Običaji na Lučindan
Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca "zateže", kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.
U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili "Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
NE PROPUSTITE
