Đurđevdan je jedan od najvećih krsnih slava u Srbiji, a Srbi njime obeležavaju uspomene na Svetog Georgija i njegovo pogubljenje koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Đurđevdan je praznik sa mnogo običaja, magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.
Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što smo primili hrišćanstvo.
Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.