Sveti mučenik Varlam je zbog vere u Hrista preživeo je strašne torture
Živeo je krajem 3. veka i bio je rodom iz Antiohije. Sudija ga je, kako bi se narugao njegovoj veri, naterao da prinese žrtvu idolima u idolskom hramu. Uveo ga je unutra i stavio mu oganj na dlan, a na oganj tamjan. Sudija je bio uveren da će mučenik zbog bola od žara morati da baci oganj sa tamjanom iz ruke pred idole, i tako ih, ne svojom voljom, okadi.
Međutim, Varlam je držao tamjan u ruci ne obazirući se na bol sve dok mu dlan nije izgoreo, a prsti mu otpali. Tako su sa ognjem na zemlju pali i Varlamovi prsti.
"Imao je desnicu jaču od ognja, jer ako plamen ruku i opali, ipak je ruka držala oganj kao da je pepeo," zapisao je mnogo kasnije Sveti Vasilije Veliki.
I Jovan Zlatousti je pisao o ovom događaju.
"Gledali su ga sa visine anđeli, posmatrali arhanđeli, a scena je bila veličanstvena, prevazilazeći sva poimanja čovečanstva. Ko ne bi poželeo da vidi čoveka koji se podvizavao a nije osećao što jeljudima svojstveno, čoveka koji je sam bio i žrtvenikom, i žrtvom, i žrecom", zapisao je Zlatousti.
Kada mu je ruka sagorela, starac Varlam pao je mrtav na zemlju, i tako je 304. godine nastradao u ime vere.
Zahvaljujući životu ispunjenom stradanjem, sveti mučenik Varlam danas se smatra zaštitnikom svih onih koji nepravedno stradaju i pate odbijajući da se odreknu svojih ispravnih uverenja i vere.
Veruje se da će, svakome ko danas u crkvi zapali sveću i pozove u pomoć ovog svetitelja, stići olakšanje i oprost grehova.