Šta ne sme izostati sa vašeg stola tokom ove večere?
Badnje veče karakteriše tradicionalna zajednička večera na kojoj se okupljaju svi članovi porodice. Međutim zbog čega se jede određena hrana? Šta ona predstavlja? Šta ne sme izostati sa vašeg stola tokom ove večere?
Mnogi etnolozi ističu značaj tradicionalnog jelovnika tokom Badnje večere, piše Lepa&Srećna.
Tako, na primer, Veselin Čajkanović uviđa nekoliko osnovnih karakteristika Badnje večeri.
Praznični običaji stari vekovima: Evo šta se sve mora naći na porodičnoj trpezi za Badnji dan
Naime, ovaj događaj okuplja sve članove porodice, a mnogobrojni običaji se tiču i izvesnih jela koja se moraju ili ne smeju jesti, te se stiče utisak da nose izvesno simboličko značenje. Od jela se sprema tucani pasulj, kiseo kupus, pita od oraha (ili od višanja u nekim domaćinstvima) i riba.
U boljevačkom okrugu, sa ove večere ne sme da izostane ni pečena bundeva, koja se jede kako deca preko godine ne bi imala kraste na glavi. Ovaj običaj postoji i u drugim krajevima našeg naroda.
Nastavak na sledećoj strani...
Sa trpeze za Badnje veče ne sme da izostane ni med, koji se jede sa orasima, a posle Badnje večeri se u kući čuva kao lek.
Tradicionalno, pre nego što otpočne večera, domaćin uzima sito sa orasima, odabere četiri oraha i svaki baci u po jedan ćošak. Ovakav običaj potiče od drevnih narodnih verovanja. Naime, orah je hrana zlim silama i lošoj energiji, te se bacanje oraha može tumačiti kao bacanje mamca, koji će sve loše oterati od domaćina i ukućana, nakon čega bi večera trebalo da protekne u miru.
Međutim, pojedina tumačenja ističu da bačeni orasi odnose i na naše pretke, te da bi ih ovaj čin trebalo umiriti. Zanimljivo je da se po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.
Za sreću, blagostanje i napredak: 12 starih običaja koje ne smete preskočiti na Badnji dan
Etnolozima je još jasnija simbolika pasulja na prazničnoj trpezi. Naime, verovanje koje nam dolazi još od indogermanskih naroda svedoči o tome da je pasulj omiljeno jelo za duše pokojnika.
Na taj način se, tokom Badnje večeri, uspostavlja simbolička veza sa našim precima, koji upravo preko jela dospevaju u vezu sa svojim naraštajima, dajući im snagu i podstičući prosperitet.
Sličnu ulogu na večeri igra i med, dok riba ima ritualno značenje, čije poreklo nije toliko poznato, ali koje se u srednjem veku vezivalo za simbol Isusa Hrista.
Ipak, na Badnjoj večeri simboličnu ulogu nema samo hrana, već i piće. Jedan od običaja je da se rakija ili vino ne sme popiti, odnosno sud ne sme ostati prazan, a poslednja čaša se vraća natrag.
Znamo da vino simboliše krv, te je ovaj običaj veoma jasan, posebno ukoliko se doda činjenica da se vino sa stola ne sme prosipati ili bacati.
Za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.
Na taj način Badnje veče je jedan izvesni pomen precima, kojima mnogo dugujemo, ali i podsećanje na to koliko je važna porodica i sloga u njoj.
