Novosadska lepotica, pevačica Nataša Bekvalac, bez sumnje spada u red najlepših domaćih poznatih žena. Iako je već duže vreme u medijskoj ilegali, posle uspešne koncertne turneje i objavljivanja best off albuma, ponovo ima dobar razlog za javne nastupe. Nataša ne krije da joj je velika želja takmičenje na Evroviziji i da je već preduzela korake na ostvarenju tog sna. Još od prvog pojavljivanja u javnosti novinari su je etiketirali kao ovdašnju Šakiru i zanosnu šećerlemu, a imidž fatalne žene po muški rod prati je do danas. Nataša je u vezi s proslavljenim vaterpolistom Danilom Ikodinovićem. Iako oboje ne pričaju o svojoj romansi, malo ko ne zna da je u pitanju prava i velika ljubav. Kao žena od stila, ona mora da vodi računa o svom pojavljivanju u javnosti. Koliko brine o svakom scenskom nastupu, priča na početku:
- Moja garderoba na sceni, odnosno na bilo kojim javnim nastupima, u mnogome se razlikuje od onoga što privatno nosim. Negde garderobu na sceni smatram gotovo uniformom. Nikada ne bih obukla nešto što smatram da ne mogu da iznesem. Moda me ne zanima previše, nije prioritet u mojim životnim stavovima. Ivana Rabrenović je stilista i moja prijateljica, koja vodi računa o tome kako ću da izgledam na javnim nastupima. Ona je svoj život posvetila modi, uvek je naoružana najnovijim časopisima o modi, i trudi se da budem trendi, a opet neguje i neki moj, nadam se prepoznatljiv stil. Ženstven i umereno izazovan. Obe vodimo računa da nikada ne prelazimo granicu sofisticirane ženstvenosti.
Poznata je priča o tome kako ste se razvezanih pertli sapleli kod dvorane Spens u Novom Sadu i pali u ruže. Da li poznata ličnost može sebi da dozvoli luksuz šetnje u trenerci ulicama rodnog grada?
- Sportski sam tip i svakodnevno idem na trening. Imam sreću da živim u Novom Sadu, gde nisam toliko na udaru medija, pa sam malo opuštenija. Moji saradnici su se odavno pomirili sa činjenicom da iz kuće ne izlazim namontirana kao na sceni. Jednostavno, tako se najbolje osećam i želim da živim u jednoj istini. A istina je da sam devojka koja nije mnogo opterećena sopstvenim izgledom. Možda i zato što imam sreću da i bez šminke mogu da izgledam privlačno. Verujem da ozbiljnim muškarcima, kada sam prirodna, delujem mnogo privlačnije i poželjnije nego potpuno našminkana. Budući da su me u životu uvek interesovali samo iskusni i ozbiljni muškarci, znam da iskušan muškarac voli da je njegova žena i u patikicama i šortsu zgodna i poželjna.
Koji komad odeće ili obuće dominira u vašim ormarima i plakarima?
- Haljine i cipele vode mrtvu trku! Iako postoji mnogo haljina koje nikada nisam obukla, uvek volim da kupim još jednu. Njima ne mogu da odolim. Imam ih raznih dužina i vrsta, tako da je jedna čitava prostorija u mojoj kući rezervisana samo za garderobu. Mnoge stvari obučem samo jednom, na nekom nastupu i posle ih više ne nosim. Uglavnom ih poklanjam. Hvala Bogu, pa imam mlađu sestru, a ona mnogo drugarica koje jedva čekaju da uđu u taj deo kuće i da opustoše sve ono što se da opustošiti.
Kad smo kod haljina, kako izgleda vaša haljina iz snova?
- To je prva dugačka haljina koju sam u životu obukla, a to je bilo na muzičkom festivalu u Herceg Novom. Bela haljina koja prati liniju tela, potpuno svedena, a opet ocrtava sve linije tela žene.
Da li se na visokim potpeticama osećate uvek sigurno?
- Na štiklama šetam kao u patikama. Vrlo sam vešta, spretna i okretna. Kada mogu da biram između ravnih i papuča sa štiklom od 12 santimetara, uvek ću odabrati ravne. Mada, scena traži ove druge, iako lično mislim da ravna obuća ne umanjuje seksualnost žene.
Pre nekoliko godina, u medijima se vodila velika polemika o vašim nogama, upravo zbog činjenice da se niste pojavljivali u haljinama. Bilo je nagađanja, od onoga da imate krive noge, do toga da je u pitanju marketinški trik...
- Nikada nisam ništa planirano radila, pa ni to, iako je u nekom prvom momentu tako delovalo. Kada sam napokon javno obukla kratku suknju, to nisam uradila da bih dokazala kako nemam krive noge. Smatrala da treba da imam određene godine za suknjicu. U trenutku kada sam se osetila zrelom, to sam i uradila. Mnogim klinkama danas kratka suknja vulgarno stoji, jer ne umeju da je iznesu, baš kao ni visoke štikle.
Koliko vam je džins bitan u svakodnevnom odevanju?
- Imam farmerice koje nosim godinama, i to su valjda oni klasični modeli koji nikada ne izlaze iz mode. Da bih nosila dobar džins, moram da imam dobru liniju, tako da dosta ulažem u svoje telo. Redovno radim vežbe, idem na masaže i mnoge druge tretmane, pravilno se hranim... Gotovo da ne prođe dan da ne obučem nešto što nije toliko skupo, a nema osobe koja me ne pita gde sam to kupila. Samo zbog toga što dobro stoji. Skupa stvar na telu koje nije negovano po pravilu loše stoji.
Da li ste za ili protiv plastične hirurgije?
- Moj stav je apsolutno pozitivan prema plastičnoj hirurgiji. Ako neko ima veliki nos, klempave uši, estetski problem koji ga čini nesigurnim, ne vidim razlog zašto se ne bi operisao. Posle tog čina će se osećati sigurnije, srećnije i život će mu biti kvalitetniji. Kompleksi stvaraju probleme u samoj ličnosti čoveka i, ako to može da se reši, ja sam uvek za. Ne podržavam napumpavanje usana i raznih delova tela tek tako, jer to smatram bespotrebnim ženskim hirovima. Videla sam mnogo žena koje liče jedna na drugu, a posle intervencija te nove obline su toliko upadljive da svako vidi da nisu prirodne. Ja sam uvek za to da se ne beži baš mnogo od onoga što nam je priroda dala.
Jeste li vi posetili nekog takvog hirurga?
- Nisam za sada! Ako mi u četrdesetoj ne budu pomogle vežbe i razne druge mogućnosti, onda ću otići kod plastičnog hirurga i malo osvežiti svoj lik. Samo da bih malo lepše i bezbolnije starila, ništa više. Kao jedna Vaga, veliki sam esteta, ali ne bih radila nekakve intervencije da bih sakrila godine. Verujem da sve godine u životu jedne žene imaju svoju draž. Kada budem imala pedeset godina, sigurno neću glumiti dvadesetogodišnjakinju s kikicama.
Kada žene nešto hoće da promene, obično se prvo dohvate kose. Koliko vi eksperimetišete s frizurama?
- Najlakše je promeniti frizuru, a to nosi najveće posledice. Žena obično želi nešto pošto-poto da promeni u nekim kriznim periodima ili afektima. Uglavnom ti rezovi ne ispadnu dobro, jer se rade brzo i nepromišljeno. Sada sam u fazi promene boje kose. Prelazim u neku nežno-smeđu varijantu. Tretmani promene boje rade se u etapama, polako i sigurno.
Da li vam je krzno bitno kao modni detalj?
- Ne znače mi puno krznene bunde, iako je krzno generalno simbol moći i asocira na nešto luskuzno. Nekoliko puta sam se slikala tako, ali generalno imam malo stvari od krzna. Nositi tuđu kožu me asocira na poslovicu Kititi se tuđim perjem. Sama zarađujem svoj novac, pa mi je nekako besmisleno davanje toliko velike sume novca za krzno. Još kad pomislim kako nastaju te bunde, definitivno nisu moj izbor.
Pošto stiže zima, sigurno ćete se naoružati modernim šalovima, kapicama, rukavicama...
- Ništa posebno se neću naoružavati. Smeta mi kada su kod žene šal i kapica pod konac, a nokti nisu dobro sređeni. Ili, kada je šminka savršena, a obrve neuredne. Imam utisak da žene zaboravljaju na neke detalje, na koje nikako ne bi smele zaboraviti. Volim da se skockam, ali uopšte nisam rob mode i markiranih stvari. Ako mi nešto dobro stoji, nije mi bitno koji se kreator na tom komadu odeće potpisao.
A nakit?
- Simbolično nosim samo jedan prsten na ruci i uopšte nisam luda za nakitom. Gotovo ga nikad ne stavljam, jer smatram da samo odvlači pažnju od nekih bitnijih stvari. Nikada nisam razumela žene koje na drago kamenje troše basnoslovne sume novca.
Verovatno ste ipak dobijali vredne komade nakita?
- Ljudi koji su meni bili dragi uvek su znali šta volim, a šta ne. Retko se desilo da mi neko priušti nešto što ne volim. Uopšte se ne bih obradovala dragom kamenu, zato što ne uživam u materijalnim stvarima tog tipa.
U arsenal moćnog oružja jedne žene obično spada i intrigantan donji veš. Da li je tako i kod vas?
- Pored haljina, mnogo vodim računa o tome da moj veš uvek bude kvalitetan i udoban, a u isto vreme i privlačan. Volim da sam u dobrom vešu i kada sama štrapaciram po kući. Mislim da treba da se manemo toga kako treba da budemo lepe svojim muškarcima. Prvo treba da budemo lepe sebi, pa će lako doći sve ostalo. Žene su malo po tom pitanju izgubile sopstveno ja. Menjaju se zbog njega, da bi njemu bile lepe. Moj stav je da ću promeniti boju kose zbog sebe jer ću tako biti sigurnija, a moj muškarac će biti srećniji kraj sigurnije žene. Moj veš uvek mora da bude lep meni, pa će samim tim biti lep i nekome ko će biti u prilici da ga vidi.
Da li mislite da su žene robovi mode i da su zbog dobro izgleda spremne da trpe zimu, neudobno odeću i obuću?
- Muškarci nemaju pojma koliko bola nanose naši anticelulit programi, čupkanje obrva ili depilacija. Mislim da muškarci ne bi bili spremni na takve bolove i odricanja zarad dobrog izgleda.
Znači, što veća količina bola, to bolji izgled?
- Ne baš tako, ali lepota ponekad zna da boli. Generalno, uvek sam za to da se mučim i šetam broj manje cipele, ukoliko mi se toliko dopadnu. To mi se dešavalo, jer sam ja samo jedna žena.
Šta se dešava ako gospodin pravi te večeri, dok cipela žulja, ne bude na nivou. Da li se razočarate?
- Ne bih ja cipele obula zbog nekog muškarca, već zato što su se meni jako dopale. Kada sam imala takve situacije u životu, uglavnom sam izlazila s drugaricama. Ako su cipelice argument da bih se dopala nekom, onda bolje da ništa od toga i ne bude.
Svaka devojka mašta o venčanju i venčanici iz bajke. Kakva je vaša bajkovita venčanica?
- Pošto sam nepopravljivi romantik, često maštam o venčanju i svemu što ono donosi. S druge strane, ne očekujem da moj muškarac po svaku cenu bude romantik. Ta venčanica ne treba mnogo da se razlikuje od haljine iz snova. Da bude duga, jednostavna, a opet moćna. Sve devojke žele da budu princeze i da imaju svoje prinčeve, tako da ni ja ne odstupam od te ideje. Volela bih da se udam kao princeza, jer svoju bajku već odavno i živim. Od kada znam za sebe, život sam organizovala da mi bude lep i bajkovit, a u poslednje vreme se na emotivnom planu dešava sigurno najlepša bajka u mom životu.
Pošto je brak poslednjih godina veoma devalvirana kategorija, da li vi verujete u brak kao čvrstu zajednicu dvoje ljudi?
- Ja sam verovatno najstaromodnija mlada dama na ovim prostorima. Patrijarhalno sam vaspitana i ušla bih u brak sa čvrstom verom da će to biti do kraja života. To nije nikakva fraza, zaista verujem da s jednim čovekom mogu da budem do kraja života, ni u jednom trenutku ne pomišljajaći na nekog drugog. Ubeđena sam da takvi muškarci još uvek postoje i da moj muškarac nikada beće poželeti drugu ženu.
Gde biste voleli da se venčate? Na nekoj plaži, u prirodi ili možda bazenu?
- Bazen? (smeh) Mislim da samo mesto nije toliko bitno, jer sam gledala mnogo predivnih mesta na kojima su nastali brakovi koji su se gasili posle nekoliko meseci. Više sam za malo, skormno venčanje koje će trajati večno, neko za neko glamurozno sa svim običajima, koji u našem narodu ponekad prerasta u pravi cirkus.
Rekli ste da ste nepopravljivi romantik. Šta je za vas romantika?
- Romantično je kada je neko pažljiv prema tebi. Ne mora hiljadu puta dnevno da kaže kako te voli. Romantično je kada je moj muškarac meni sigurnost i oslonac. Romantično je kada se ja u svakom trenutku osećam voljenom i sigurnom da postoji neko ko će bezuslovno podržati sve moje vrline i mane. Alergična sam na romantiku tipa pevanje serenade pod prozorom i slanja 1001 ruže. To mi čak umanjuje muževnost muškarca.
Da li je romantični čin i dokaz ljubavi to što je vaš partner, vaterpolista Danilo Ikodinović, istetovirao vaš lik na desnom ramenu?
- To su lepe stvari koje se dešavaju između dvoje ljudi koji imaju svoje načine da pokažu ljubav. O našem odnosu nisam pričala nikada i neću pričati. Razumljivo mi je da smo zanimljivi medijima. Oboje smo u svojim sferama uspešni i popularni. Odlučili smo da ne pričamo o našoj ljubavi, već da pustimo druge da pričaju. Nemam potrebu da se za bilo šta u životu pravdam, zato nikada ništa nisam ni demantovala.
Koliko vam nedostaju sitne radosti, tipa, da se prošetate s jačom polovinom pored reke, a da vas niko ne prepozna i zatraži autogram?
- Meni ne nedostaju sitne radosti i nisam žrtva popularnosti. Sasvim slobodno se krećem, a ako neko posmatra šta radimo, trudimo se da to ne vidimo. Ponašamo se na javnom mestu kao i svi ljudi. Znamo da se u restoranu kikoćemo kao kod kuće, bez da razmišljamo o tome da li nas neko posmatra. Uživam u svim stvarima, pa i u ljubavi, kao i sve mlade žene. Ne želim da se odreknem nijedne sitne radosti.
Po mnogim aknetama, vi ste jedna od najlepših žena, a Dača jedan od najpoželjnijih muškaraca u Srbiji. Kažu da se suprotnosti privlače, a ljudi slični po senzibilitetu odbijaju jedno od drugog...
- Uopšte ne podržavam tu tezu da se suprotnosti privlače. Ako on voli leto, a ja zimu, on jednu, a ja drugu vrstu muzike, ne vidim da bismo se nešto slagali. Po mom mišljenju i iskustvu, samo bića koja vrlo slično razmišljaju mogu da opstanu u vezi.
Koliko bi vas iznerviralo da vaš muškarac kaže: Slatke su te tvoje pesme, ali nisu ništa posebno?
- Pošto sam izuzetno sujetna, pogotovo na svoj rad, to bi me baš teško pogodilo! Želim sve što radim da podelim s ljudima koje volim, da se i njima to dopadne. Ne moraju baš da padaju u nesvest, ali da me podržavaju u izborima. Ne mora mom muškarcu da se svidi svaka moja pesma, već da, gledajući iz mog ugla, kaže svoje mišljenje da li je pesma dobra ili ne. Ne mora on privatno da otkida za pesmom Nikotin ili Ponovo, ali treba da ume da kaže da je to dobra pesma za mene ili nije.
Znači li to da biste i vi zbog njega savladali taktiku vaterpolo igre?
- Kada radite, bitno vam je da osoba pored vas to prati, bez obzira da li se razume ili ne. Ma koje zanimanje da je u pitanju. Bez obzira da li je moj muškarac biznismen, političar ili sportista, zarad ljubavi prema njemu uvek ću se uplitati u biznis, politiku ili sport.
I po potrebi ponekad skočiti u bazen?
- Pa, to sam već odavno naučila!
Jesu li vama muške suze prihvatljive?
- Nekako smo naviknute kroz vaspitanje da muškarci ne plaču. Muškarci na koje sam ja navikla jako kontrolišu emocije, čak ih sputavaju, što mislim da nije dobro. Da bi pustili suzu, mora da se desi neka veoma krupna stvar. Ja sam osoba koja se uvek ponaša kako se oseća, i ne ustručavam se da plačem usred bioskopa, ako je film tužan. Možda je dobro da i muškarci ponekad puste koju suzu. Svom muškarcu bih suze uvek oprostila, jer ih on meni svakodnevno oprašta.
Da li vi podržavate balkansku teoriju o muškarcima kao glavama porodica?
- Ja sledim primer svoje mame, koja živi s muškarcem koji je za većinu naših prijatelja dominantan i glava kuće. Ona uvek kaže da muškarac jeste glava, a da je žena vrat i tako već 35 godina koliko su u braku. Svakako da nigde ne može da mrdne bez nje. Moja mama je žena koja me je naučila da vladam slušajući. Da uvek kažem svom muškarcu: Da, da, kako si to lepo osmislio, baš si glavni, baš si najjači, a da u principu ideja koju je prisvojio bude moja. Tu veštinu žene dobijaju s godinama, a ako vam je neko dobro ispriča, možete da preskočite nekoliko stepenika u odnosu s muškarcima.
Pošto ste se fotografisali s jednom slatkom devojčicom, da li je to nagoveštaj nečega što ne znamo?
- Živela sam s dve sestre i bila bih jako siromašna da njih nisam imala u životu. U redu je dobiti dete i u dvadesetoj, ali mi iskusnije poznanice govore da tek u tridesetoj žena biva potpuno spremna za ulogu majke. Nije bitno kad ti se javi majčinski instinkt, već treba da ti se javi da s tim muškarcem želiš da stvoriš novi život. Kad više ne znate šta ćete od ljubavi i energije jedno prema drugom, tad veza treba da se kruniše tako što će žena na svet doneti novi smisao života za oboje. Tako ja gledam na te stvari. A ako imate želju da brinete o nekom, što je čest slučaj kod žena, onda je najbolje kupiti psa, kao što sam i ja uradila. (smeh)
Kakvi su vaši muzički planovi?
- Nedavno se pojavio moj best off, s najlepšim pesmama sa sva tri albuma. Zato sam i prekinula neku medijsku pauzu. Moj album počinje da se radi tek od naredne godine. Ako sve bude u redu, pojaviće se na jesen 2006. Neću nigde žuriti, jer je poslednji album bio jako uspešan, pa sledeći zahteva još veći kvalitet. Vrlo mi je interesantna i pesma Evrovizije. Generalno mi je velika želja da se za života pojavim na takvoj muzičkoj smotri. Ukoliko budem imala dobru pesmu, želela bih da učestvujem. Da li ove ili sledeće godine, još ne znam.
Saša Milovanović
Tekst je objavljen u 11. broju magazina Story šestog decembra 2005. godine.
