Jana Milić: Gradska modna avantura

Mada je vrlo pažljiva u odabiru garderobe, za mladu glumicu Janu Milić razgledanje butika predstavlja pravu opasnost, jer se iz te avanture kući najčešće vraća praznog novčanika, a dok šeta gradom dešava joj se i da se okrene za dobro odevenim muškarcem
0
1 / 5 Foto: Miša Obradović

Glumica Jana Milić ne veruje slepo u aktuelne trendove. U svojoj dvadeset šestoj godini izgradila je autentičan imidž, čak i po cenu da za odeću potroši poslednji dinar iz kuće. Spremna je da u svakom momentu izgleda dopadljivo, ali ne i da deluje kao lutka iz izloga. Voli da nosi elegantne komade garderobe, koje upotpunjuje skromnom količinom nakita. Puna je samopouzdanja i veruje kako žena sa stilom nikada i nikome ne mora da se dokazuje, a o tome nam je pričala u junu 2007. godine.

Kako ste se osećali u ulozi fotomodela na slikanju za magazin Story?

- Moram da napomenem, bez laskanja, da mi je ovo bilo jedno od najprijatnijih slikanja. Kad radiš sa ekipom koja je odlična u svom poslu, vrlo brzo se opustiš, počneš da uživaš i daš svoj maksimum. Uvek mi je zanimljivo da sebe vidim iz drugog ugla i probam nove stvari. Takođe, uvidela sam da poziranje nije baš najjednostavniji posao... Posebno na trideset stepeni Celzijusovih, uz nekoliko sati stajanja na suncu i čekanja, a da pri tom na fotkama morate i da se smejete.

Da li je za vrhunsku karijeru glumice danas presudan izgled?

- Verujem da nije i nikada nije ni bio. To može da pomogne, ali ne sme da bude presudno. Vrhunska karijera se gradi kvalitetom urađenog posla i talentom. Ako pored toga neko poseduje i dobar izgled, to je plus. Ali, lepota ne sme ići sama. Ljude bi trebalo poštovati po tome ko su, a ne kako izgledaju.

Imate li svoj modni moto?

- Prvo treba da spoznaš sebe u životu, a zatim možeš i da gradiš svoj stil. U suprotnom se ne razlikuješ od lutke u izlogu, vide te i prođu pored tebe.

Kako se privatno odevate?

- Recimo da je to elegantna verzija. Nisam sportski tip, a patike i trenerku nosim samo kada vežbam. Volim dobre haljine, suknje, sakoe, košuljice i, naravno, neprevaziđeni džins.

A cipele sa štiklom?

- Da, to mi je ujedno i omiljena obuća. Prvo, zato što se u tome osećam najbolje, a sa druge strane mislim da potpetice doprinose ženstvenosti, stavu, eleganciji... To je spona koja povezuje i upotpunjuje ono čemu bi žena trebalo da teži.

Tri odevna predmeta u kojima se osećate najudobnije?

- Farmerice u kombinaciji sa dobrim cipelama i elegantnijom majicom, uvek je udobna varijanta prijemčiva za svaku priliku. Crna haljina uz dobar nakit deluje ženstveno i suptilno, a ponekad čak i zavodljivo. Sakoe često kombinujem uz džins, tako ne izgledam previše strogo i poslovno, ali ni suviše opušteno.

Koliko ste novca spremni da izdvojite za odeću?

- Uh, prilično i ne žalim zbog toga. Izbirljiva sam i teško nalazim ono što želim, a kada konačno dođem do toga - kupujem odmah. Ako me nešto baš oduševi, ne žalim ni ceo honorar da potrošim, što i nije dobro. Sledeći dan se prisetim računa koje nisam platila i hiljadu drugih stvari koje je trebalo da rešim pre nego što sam se bacila na neku haljinu u butiku. E, onda baš nju obučem, izađem, sjajno se provedem, a sutradan produžim radno vreme.

Birate li nakit od srebra ili zlata?

- Zlato, ali belo, ne volim ono žuto i nikad ga nisam nosila. Jednostavni prsten od belog zlata ili ogrlica su nešto što mogu da nosim, a da ne mislim kako sam preterala. Treba imati mere u svemu, pa i u ovome. Znate šta kažu: Talenat je osećaj za meru.

Kakav modni stil volite kod muškaraca?

- Prihvatam sve što neko ume da nosi. Postoje ljudi koji ne shvataju da izgledati dobro ne znači nakačiti na sebe firmiranu garderobu. Nositi skupe stvari ne znači i imati stila. Ne volim da vidim ni muškarce, a ni žene kojima još samo na čelu fali neka marka.

U kojim situacijama ste se trudili da odevnom kombinacijom ostavite dobar utisak?

- Uvek, moram da priznam. Pažljivo biram šta oblačim i svaki put, bilo da je reč o poslovnom sastanku, kastingu ili izlasku, vodim računa o stajlingu. Odeća govori o nama, našem stilu, ukusu ili neukusu, higijeni, negovanosti... Ona to učini pre nego što mi progovorimo. Takođe, odećom šaljete određenu poruku. Ne možete u kratkoj majci i mini suknji ići na kasting ili sastanak. Možda neko i može, ali onda očito ima drugačije ciljeva i na  pogrešan način želi do njih da dođe.

Čime naglašavate svoj seksepil?

- Seksepil je kao i harizma, ili ga imaš ili nemaš. Sa njim se rađate i ako ga posedujete, ne bi trebalo da ga ističete. Nekad blaga šminka, jednostavna haljina i visoke potpetice mogu biti seksepilnije od jakih ruževa, dekoltea i uske garderobe.

Slažete li se sa konstatacijom da haljina ne čini ženu, već žena haljinu?

- Da, a pri tom ne pričam o građi žene. Ima mnogo žena koje nemaju savršeno telo, a izgledaju bolje nego tip-top manekenke u uskoj toaleti. I najlepša devojka u najboljoj haljini, ako nije zanimljiva ličnost i nema svoj stav, nekome može biti interesantna samo pet minuta. Znači, žena definitivno čini haljinu svojom ličnošću i stavom. Ukoliko se sve što ume da pokaže sastoji isključivo u dobrim nogama, grudima i punim usnama, onda je ona užasno siromašna.

Volite li da privlačite poglede uskim šik toaletama?

- Ne, bavim se svojim poslom, a ne privlačenjem pogleda. Naravno, kad mi je stalo do nekog muškarca, trudim se da izgledam što bolje... Ako hoću da izazivam, obučem se izazovno, ali samo za njega...

Postoji li u vašem slučaju veza između načina na koji se odevate i seksualne privlačnosti?

- Ne, ako sam nekom privlačna, verujem da sam mu ista u rolki kao i bade-mantilu. Ponekad je sakrivanje, u stvari otkrivanje i obrnuto. Neće mi neko biti privlačniji samo zbog toga što prati trend..

Kada je reč o modi, koga smatrate osobom sa najviše ukusa?

- Svoje roditelje, jer su uvek bili ono što jesu i nikada nisu nosili ono što im ne stoji. Naučili su me da je odeća samo detalj i ljude treba procenjivati iznutra, a ne spolja, kao i da bi ono što nosim trebalo da liči na mene, a ne na poslednju modnu reviju sa Fashion kanala.

Ko su među glumicama dame od stila?

- Odri Hepbern, Džejn Fonda, Ingrid Bergman, Greta Garbo, Grejs Keli, Glen Klouz, Nikol Kidman, Anica Dobra, Neda Arnerić, Dara Džokić, Danica Maksimović, Đurđija Cvetić...

Šta biste prvo odgovorili nekome ko bi vaš stil opisao kao neukusan i loš?

- Umem da prihvatim kritiku, ali ne i nepristojnost. Ako mi to govori osoba sa stilom i kućnim vaspitanjem, svakako bih ušla u razgovor. U suprotnom, ne bih ni obratila pažnju. Verujem u sebe, posedujem zdravu dozu samopouzdanja i vodim računa o sebi. Iz tih razloga žao mi je što ljudi zbog nekih svojih nedostataka postaju sujetni, pa i zli. Većina problema može da se ispravi, zato bi svako trebalo da radi na sebi, a ne na komšiluku.

Da li ste pomodni?

- I da i ne! Nisam rob mode i ne prihvatam sve što mi se ponudi. Umem da eksperimentišem i probam stvari koje nikada pre nisam nosila i mislila da neću. Od onog što je u modi, nešto prihvatim, a nešto ne. Ne stoji svakome sve, a neke stvari i ne idu uz moju ličnost.

Posedujete li u ormanu šarene tunike, koje su poslednjih godina u trendu?

- Ne, ne volim tunike, posebno one šarene i nikad ih neću nositi, ma koliko da su moderne. Ne osećam se dobro u njima.

Verujete li da bi stilom trebalo pratiti godine ili ćete se i tokom vremena odevati mladalački?

- Stil bi trebalo da prati godine. Neukusno je kada vidim ženu od pedeset godina odevenu kao devojčicu ili dete od četrnaest godina sa full make-upom, ogromnim štiklama, prekratkom suknjom, koje su roditelji pustili da do jutra bude u gradu. Pred takvim scenama uvek mi padne mrak na oči. Čovek mora da uživa u svakom starosnom dobu i bude ono što jeste. Nisam tip koji će u pedesetoj nositi isto što i moja ćerka.

Imate li neki svoj modni trik?

- Ne volim da kombinujem previše nijansi. Nosim najviše dve boje, ali kontrastne. Belo-crno, crveno-crno... Najobičnijoj kombinaciji dodam nešto neobično, u vidu nakita čudnog oblika, interesantnog kaiša, ešarpe jakih tonova. Najbitnije je ostaviti lični pečat i osećati se udobno u onome što nosiš.

Boja koju nikada ne biste stavili na sebe?

- Ne osećam se dobro u teget boji, sivoj, narandžastoj...Volim, crnu, belu, crvenu... To su određene i direktne boje i u odnosu na raspoloženje rukovodim se njima.

Čije savete u vezi sa garderobom najradije slušate?

- Prijatelja, ali isključivo zato što su najiskreniji. Nema laskanja i sve mi mogu reći. Takođe, izuzetno uvažavam savete oca i sestre.

Šta za vas znači poigravanje odećom?

- Nekad mi znači da se, bez razloga, maksimalno skockam i izađem, samo zato što se tako osećam... I onda me neko pita: Zašto si se doterala, jer kod nas sve mora da ima povod... A ja sam to uradila onako, zbog sebe, tako sam želela... Ili, kad svi od mene očekuju da budem top, ja se pojavim u casual varijanti i osećam se kao u najglamuroznijoj haljini. Poenta je u osećaju, a ne u materijalu.

Okrenete li se nekada za dobro obučenim muškarcem ili ženom?

- Da, uvek. Bilo da je muškarac ili žena, volim da vidim osobu koja dobro nosi ono što ima na sebi. Kad sam u prilici, umem da dam i kompliment.

Da li ste tužni kada na licu otkrijete neku novu boru?

- Ne, verujte mi da i ne razmišljam o tome. Kad se pojave bore, prosto ću im objasniti da lepota, ipak, dolazi iznutra.

Posećujete li kozmetičke salone?

- Ne, jer nemam problematičnu kožu. Postoje kreme koje godinama koristim, izuzetno mi prijaju i sasvim su mi dovoljne. U svom stanu imam mali kozmetički salon, obožavam pomade, mleka, mirisne kupke... To mi je i savršen način da se opustim, a u salon idem samo zbog kose.

Na koji način se, onda, relaksirate kod kuće?

- Tretman je sledeći: napuniti kadu, staviti eterično ulje ili mirišljavu so, ugasiti svetlo, upaliti svećice i pustiti omiljenu muziku. Nema šanse da sutra ne izgledate savršeno.

Kako negujete kosu?

- Pored toga što redovno idem kod frizera, imam posebne šampone i pakovanja bazirana na prirodnim sastojcima. Napominjem da kosu ne farbam i ne zlostavljam je preteškim frizurama. Uvek sam verovala u ono prirodno, što mi je dato, to i negujem, a moj imidž je u skladu sa tim.

Na koji način održavate liniju?

- Lako, ali ipak moram da zahvalim i genetici. Nikada nisam imala velike oscilacije u težini, ali ne jedem posle šest ili sedam uveče, ne konzumiram slatko, ne pijem gazirano... Nisam hedonista, volim zdravu hranu i uzimam samo koliko mi je potrebno.

Emil Volak

Tekst je objavljen u 90. broju magazina Story, 12. juna 2007. godine.

makonda-tracker