Kao što ni u Porodici Adams nije sve kako Mortiša kaže, i u ljubavnom odnosu Milice Marković i Ognjena Amidžića vladaju kompromisi. Upoznali su se u zajedničkoj medijskoj kući, RTV Pink, oktobra 2001. godine, kada je Ognjen sa RTS-a prešao u ružičasto jato, dok je Milica tu već radila kao novinar informativne redakcije. Pre tri i po godine priznali su jedno drugom da ih spaja nešto više od istog poslodavca, a posle samo šest meseci zabavljanja preselili su se pod isti krov.
Poslednje nedelje juna, svoju vezu krunisaće brakom. I dok je Ognjen Milicu prosio nekoliko puta, veridbe nije bilo sve dok Milica sama sebi nije kupila prsten i upakovala ga kao rođendanski poklon svom dečku. Od tada se prave planovi za svadbu: Milica će imati etno venčanicu, a Ognjen crno odelo. U svakodnevnom životu, biraju garderobu koja prati njihovu profesiju. Vode se čuvenom izrekom da odelo ne čini čoveka, ali govori o njemu.
Story: Imate li određen stil oblačenja?
Milica: U proseku 12 sati dnevno provodim na poslu, pa se trudim da moj način oblačenja ne odudara mnogo od profesije. Pratim dnevno-političke događaje, i moram da budem primereno obučena. Privatno nosim farmerke, čizme, neke detalje i malo drugačiju frizuru nego na poslu.
Ognjen: Obožavam da spajam razne stilove. Celog života nosim odela na patike, pantalone sa sakoom i nekom majicom... Toliko je sve već rečeno u modi, da nema šta novo da se izmisli. Ne pratim trendove po svaku cenu.
Story: Ko ima više prostora za garderobu u vašem stanu?
Milica: Ognjenove stvari zauzimaju veći deo našeg ormara. On kupuje stihijski i na prvu loptu, ono što mu se svidi. Ja sam teža, treba mi više vremena da se odlučim za neku stvar. Ima mnogo više garderobe od mene. Poseduje preko 50 pari patika, s kojima se borimo u stanu!
Ognjen: Takav mi je posao. Sve mi zavisi od tempa pojavljivanja na televiziji. Kada sam se slikao svaki dan, mnogo više garderobe mi je prolazilo kroz ruke. Sada redukujem i kupovinu, a jednom mesečno organizujem malu aukciju stvari koje više ne nosim, za bližu rodbinu i prijatelje.
Story: Šta je vaš modni fetiš?
Milica: Kape i šeširi.
Ognjen: Farmerke, patike i naočare za sunce.
Story: Nosite li firmirane stvari?
Milica: Volim ih, jer su kvalitetnije od onih koje se nalaze u običnim buticima, mada i u tim buticima može da se nađe dobra, a jeftina garderoba. Uvek sam za kombinaciju. Nikada nisam u potpunosti obučena u firmirane stvari.
Ognjen: Ne patim od toga da po svaku cenu nosim markirane stvari. Sticajem okolnosti, upućen sam na razne firme, pa imam dosta markirane robe. Postoje neki brendovi koji mi se dopadaju, ali ako je nešto lepo, neću vas pitati koje je marke. Nisam ni za varijantu da preko cele majice bude ispisana marka.
Story: Da li jedno drugom kupujete garderobu?
Milica: Ognjen nikada nije promašio moju boju, niti veličinu. Meni se jednom desilo da sam mu kupila mali sako. Zaboravila sam da se ugojio i da ima 97 kilograma. Još ga pamtim kao zgodnog mladića kakvog sam nekada upoznala...
Ognjen: Ponosan sam što nikada nisam promašio njen broj!
Story: Kome biste od javnih ličnosti odali priznanje za oblačenje sa stilom?
Milica: Marija Maćić je uvek obučena po mom ukusu, ja to zovem urbani šik, mada sam laik za modu. Od muškaraca mi se dopada stil Ognjena Amidžića, iako ga konstantno ocenjuju dvojkama u nekim tabloidima.
Ognjen: Ima mnogo ličnosti koje bih pohvalio, recimo, Boška Jakovljevića nikada nisam video loše obučenog. Tu su i Marija Maćić, Tamara Paunović...
Story: Šta nikada ne biste obukli?
Milica: Naježim se kada vidim pertle na leđima!
Ognjen: Volim sve da obučem, svašta sam probao. Oblačio sam i ženske stvari!
Story: Koja vam je omiljena boja?
Milica: Braon i bela.
Ognjen: Sve ih volim.
Story: Volite li nakit?
Milica: Srebro i belo zlato su mi omiljeni komadi. Volim i bižuteriju, drago mi je što je već dve godine u trendu. Volim da na sebi imam jedan, ali efektan komad nakita.
Ognjen: Minđušu nosim stalno, ali za Flamingose nosim mnogo prstenja, to je deo imidža grupe. Sve više mi se dopadaju ručno pravljene ogrlice, volim muški nakit koji je sveden i ima priču.
Story: Da li ste pobornici plastične hirurgije?
Milica: Pitam se šta će se desiti onog momenta kada se u modu vrate tanke usne iz dvadesetih?! Ako neko oseća potrebu da uradi korekciju nosa, ušiju, grudi pa i usana, podržavam, ali stihijsko punjenje mi se ne dopada.
Ognjen: Brinu me one žene koje ugrađuju silikone pre procesa laktacije... Priroda je najlepša, ali ako hirurg može malo da je koriguje, podržavam ih!
Story: Na koji deo tela ste najponosniji?
Milica: Na ramena i grudi.
Ognjen: Volim sebe da posmatram u globalu. Svako misli da je mnogo lepši, pre nego što se pogleda u ogledalu. Nervira me moj stomak, jer sam se ugojio. Znam da godine čine svoje, ali znam i kako bi trebalo da izgledam.
Story: Čime vas je partner osvojio?
Milica: Ima odgovor na svako pitanje! Detinjasto je iskren, on je dečak u telu odraslog čoveka. To je super, jer sam i ja takva. Za nas može da se kaže: našla se deca pa se igraju.
Ognjen: Svojom lepotom i velikim grudima. Kasnije se ispostavilo da je dobra i inteligentna osoba i da ima ostale kvalitete. Kompletan utisak o Milici je bio pozitivan, oseti se i po mirisu kad ti se neko svidi.
Story: Kako ste se upoznali?
Milica: Nikada se nismo zvanično upoznali jer smo se, radeći u istoj firmi, svakodnevno viđali i razmenjivali poglede. To je trajalo sve dok jednog dana nismo zajedno popili kafu.
Ognjen: Milicu sam upoznao kao i druge kolege. Dobra je osoba, ima stav i imidž vedre i pozitivne devojke. Dopala mi se odmah, ali smo se kasnije spontano zbližili na zajedničkom zadatku.
Story: Da li ste različiti koliko i vrste novinarstva kojima se bavite?
Milica: Ognjen voli za sebe da kaže da je apolitična ličnost, iako ja tvrdim da je jedan od većih kritičara aktuelne političke scene u Srbiji. Uvek je radoznao, pita me šta se dešava, koja je najnovija afera, za kim je podignuta optužnica... Kao i svaki čovek koji se bavi ozbiljnim poslom, volim da se opustim stvarima iz njegove delatnosti, pa se tako nadopunjujemo.
Ognjen: Sličan posao nam omogućuje međusobno razumevanje. Veza bi bila ugrožena da radimo u istoj kancelariji. Ovako, sretnemo se ujutru kad se probudimo i uveče pred spavanje. U firmi nemamo dodira, ona je u svojoj kancelariji, na svom spratu, ja sa svojom ekipom.
Story: Kako se branite od udvaranja sa strane?
Milica: Uspešno za sada. Nisam neprijatna. Iako važim za hladnu osobu, uvek sam prijatna sa svima, pa i sa udvaračima, ali na distanci.
Ognjen: Imam sjajnu komunikaciju sa publikom, što sam video iz susreta, iz onoga što su mi pisali. Bilo je tu i izjavljivanja ljubavi, ali to je normalno. Ako se desi da mi se neka devojka udvara, odmah postavim stvari na svoje mesto, lako se sve objasni.
Story: Da li pravite žurke u svom stanu?
Milica: Da, i to se zove uništavanje parketa do kraja! Poslednja je bila dve nedelje pre Nove godine, za moj rođendan. Molila sam Ognjena nekoliko dana ranije da obezbedi živu muziku, on je odbijao ali su u ponoć, kada su se svi okupili, banuli naši drugari sa instrumentima. Bilo je to njegovo iznenađenje.
Ognjen: Uvek nam je stan služio za okupljanja. Retko izlazimo. Milici dosta vremena oduzima dnevni posao, a ja sam mnogo radio vikendom, pa nisam mogao da izlazim kasno.
Story: U šta više verujete: u ljubav na prvi pogled ili u ljubav za ceo život?
Milica: Postoje obe, ali je njihov spoj najbolja kombinacija.
Ognjen: Više verujem u ljubav na prvi pogled, verujem da dvoje mogu odmah da iskonstruišu sve u glavi.
Story: Da li biste oprostili prevaru?
Milica: Nikada, ni pod kojim uslovom!
Ognjen: Ako mi dobro objasni zašto je to uradila, možda, ali teško. Kako kaže Ciga, oprostio bih 30 odsto, a 100 odsto ne bih.
Story: Kako je izgledala vaša veridba? Ko je koga zaprosio?
Milica: Proračunato sam izabrala prsten koji mi se sviđa i poklonila ga njemu. Ognjen je bio zbunjen, nije znao čemu služi. Smatrala sam da mu je to najlepši poklon, jer smo do tada svašta jedno drugome kupovali.
Ognjen: Od kad se zabavljamo, Milicu prosim jednom mesečno, tek tako, dok sedimo i pričamo. Kada smo ušli u vezu, obećao sam da ću joj kupiti prsten, što sam uradio deset dana kasnije. Od tada, malo, malo, pa je pitam da li bi se udala za mene. Stalno me je odbijala, do mog rođendana prošlog juna, kada mi je kupila taj neobičan poklon.
Story: Za kada je zakazano venčanje?
Milica: Za poslednju nedelju juna. Sigurno neću imati klasičnu venčanicu. Kroz haljinu će morati da provejava duh starih vremena, etno fazon.
Ognjen: Bitno mi je da mlada bude lepa jer to je, u životu svake žene, jako bitan trenutak. Moraću da imam crno odelo, da se ne vidi kad se isflekam. A sigurno ću se isflekati!
Story: Kako zamišljate devojačko, odnosno, momačko veče?
Milica: Razmišljam da te večeri obučem venčanicu kakvu je imala Stefani Sejmor u spotu G’N’R November rain.
Ognjen: Planiram momačko putovanje sa drugarima, a sprovešćemo ga u delo ako Milica dozvoli!
Story: Kako vidite svoju porodicu u budućnosti?
Milica: Volela bih troje dece. Znamo da ćemo imati dve ćerke a jednog sina, mada može i obrnuto.
Ognjen: Imaćemo pozitivno haotične porodične odnose, bićemo kao porodica Adams! Plaši me saznanje da ću stvoriti bića koja zavise od mene. Zamišljam dvoje dece, a voleo bih troje.
Story: Imate li sličnosti sa Mortišom i Gomezom Adams?
Milica: Osim što sam hladna kao ona, volim Ognjena, ali to ne pokazujem javno, kao što ni Mortiša ne pokazuje svoju ljubav prema Gomezu. Volela bih da mi se ćerka zove neobično, kao njihova Sreda.
Ognjen: Srećan sam što sam pored Milice, baš kao što je Gomez srećan pored svoje drage. Volim tu vrstu njegovog ludila, slično se i ja ponašam. Dopada mi se taj pomeren smisao za humor.
Story: Kako bi izgledao vaš zajednički rad na televiziji?
Milica: Ako bih bila pod dejstvom droga, verovatno bi uspelo!
Ognjen: Ja bih zezao Milicu, ona bi se ljutila i ne bi htela da radi. Talentovana je i sjajno bi se pokazala i u zabavnom žanru. Ko zna, možda jednog dana vodimo porodični magazin.
Piše: Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u magazinu Story broj 21, 14. februara 2006. godine.
