Ovo slikanje samo je skroman presek likova koji su obeležili kinematografiju, jedno vreme i bili pokazatelj novih tendencija. Prepoznatljivi su svuda, nose sa sobom duh tog vremena i zahvalni su za slikanje. Ovo je, svakako, naša verzija i rimejk tih likova i verujem da bi svaki glumac bio zadovoljan ako bi u svojoj karijeri imao prilike da bude sve to! Već sam bila i Džek Sperou u čijoj sam se koži osećala kao kod kuće, a sve za potrebu J. factory
projecta. 
On je bio moja ideja, prepoznatljiv je na prvi pogled, a i zahvalan da se na duhovit način provuče i naša priča u vezi sa ovim projektom. Sa Gordanom Kičićem to je postao zaista duhovit spot. Eh, kada bi sva snimanja bila tako lagana! Rad na projektima upravo podrazumeva saradnju, kako sa kolegama glumcima, tako i sa umetnicima koji stoje iza kamere. Mislim da mi se nikada nije desilo da nešto bitno promenim na kostimu, najčešće je obrnuto, da mi kostim i šminka pomognu da definišem lik i onda je to kompletna kreacija. Ako bih morala da definišem šta podrazumevam pod sopstvenim modnim stilom, mislim da bih satima sedela i gubila dragoceno vreme. 
Verovatno bih se i usput zabavljala doživljavajući sebe kao nešto izuzetno bitno što čak ima i svoj stil! Uuu, i zamislite da onda još poverujem u sve to! Pa zar ne postoje te razne kompetentne modne policije i stručnjaci koji ocenjuju i definišu nečiji stil? Svakom svoje. A ja ću biti zadovoljna ako ostanem pri svome, na primer da se zimi natrontam jer ne volim kada mi je hladno, obožavam udobnu i uglavnom ravnu obuću zato što sam često u pokretu, a Beograd sa svojim rupama u trotoarima i labavim pločama nije baš podesan za superiorno hodanje na štiklama. Uz sveto, najprijatnije se osećam u crnim kombinacijama. Može i teget ili antracitsivo!
Živimo u Srbiji i majstori smo u tome da napravimo milion i jednu kombinaciju, u zavisnosti od prilike za koju se oblačimo. I ne vidim ništa loše u tome. Naprotiv! Međutim, svakako da bi garderoba za crveni tepih, što u mom slučaju znači sopstvena premijera, bilo pozorišna ili filmska, trebalo da se razlikuje od dnevne varijante. Time sebi dajem priliku da se osećam posebno u takvoj situaciji. U mom slučaju garderoba ne bi morala da bude strašno upadljiva, ali može imati takav detalj. 
Neophodno je da bude nosiva i na privatnim zabavama, ne samo na javnim. Bitno mi je da je materijal prirodan. Nije loše, naravno, ako je sve dobro skrojeno i pažljivo sašiveno. Trebalo bi da se lako kombinuje sa već postojećim stvarima. Nisam neki ekspert za dešavanja na domaćoj sceni, malo pratim Nedelje mode i slične događaje, ali uvek kada se pojavim na nekom događaju u inostranstvu u vezi sa mojim poslom, imam želju i potrebu da obučem nešto što je Made in Serbia i ne propuštam priliku da to javno kažem.
Takve stvari čine me ponosnom i posebnom. Volim da obučem nešto što domašta Dragana Ognjenović. I, naravno, svaka čast takvim ljudima da postoje i imaju toliko snage da opstanu u ovim kriznim vremenima. Nadam se da neće doći u situaciju da prave modne revije u trajanju od 60 sekundi. J. factory festival filmova od 60 sekundi konstruktivna je i kreativna stvar. Žiriranje sa Gordanom Kičićem prihvatila sam zato što je, šire gledano, to deo mog posla.
Očekujem da me ti filmovi od 60 sekundi inspirišu, publika je ocenjivač, a ja i Kičić biramo pobednika samo od pet filmova koji dobiju najveći broj glasova i sve je veoma zabavno!
Priredila: Moni Marković
