Prvakinja fitnesa Marija Srećković Savić svojoj profesiji je potpuno podredila odabir garderobe koju privatno nosi. Iako u njenom ormanu preovlađuju trenerke i sportska oprema, ne nedostaju ni komadi skupocenih tkanina. Poseban deo garderobera uspešne sportistkinje, zauzimaju elegantne haljine, od kojih je svaka krojena za određeno takmičenje, pa njihovu vlasnicu asocira na određene uspehe i putovanja. Ženstvenost ove tridesetpetogodišnje šampionke, kako tvrdi, leži u pravilnom držanju tela i šarmu, i ne može je umanjiti ni to što najveći deo dana provodi u patikama. Zbog savršeno oblikovanog tela i jednostavne garderobe koju najradije bira, Marija je u mnogim anketama proglašena za najzgodniju ženu javnog života.
Kako biste okarakterisali vaš stil odevanja?
- Prvo, pa najteže pitanje! Ako je modni stil ono po čemu ste prepoznatljivi, onda u mom slučaju priroda posla nalaže da budem u sportskoj garderobi i dve trećine mog ormana zauzimaju trenerke, fitness oprema, majice... Prednost dajem udobnosti i praktičnosti, a ako preostane vremena, pokušam da nešto kombinujem drugačije.
Da možete, u koju biste se istorijsku epohu vratili, zbog tadašnjeg načina odevanja?
- Najinspirativnije su mi svakako tridesete godine prošloga veka, što je bio povod da se moj suprug Aleksandar i ja obučemo po tim pravilima za proslavu prvog rođendana vašeg magazina. Za našu dušu smo se našalili na temu čuvenih filmskih zvezda iz tog perioda i odlično se proveli.
A šta mislite o stilu pedesetih?
- Pedesete? Ako ne grešim, u modi su bile baletanke koje obožavam. Vidite koliko se razumem u modu.
Šta podrazumevate pod strogom elegancijom?
- Belu ili crnu košulju, dugu večernju haljinu, poput onih sa dodele američkog Oskara...
Volite li više cipele sa platformom ili tankom, visokom petom?
- Pitate osobu koja ima nekoliko desetina pari patika i samo nekoliko cipelica. One prve su udobnije, a druge elegantnije.
Dajete li prednost suknji kao odevnom predmetu koji ističe ženstvenost, ili dama može pokazati svoje atribute i u pantalonama?
- Ženstvenost nema veze samo sa tim da li odevate suknju ili pantalone, već i sa načinom na koji ih nosite. Glasam za suknje, iako bi njihov broj u mom ormanu to demantovao.
Osećate li se podjednako ženstveno u sportskoj garderobi i elegantnoj haljini?
- Mojoj prirodi više leži sportska odeća.
Koliko svečanih haljina imate u ormanu?
- U takmičarskom fitnessu se prvo predstavljamo upravo u večernjim, elegantnim toaletama, kojima ističemo ženstvenost i dokazujemo da je nismo narušile treningom. To potvrđuje činjenicu da čak ni divna haljina nije dovoljna da bi neku damu učinila ženstvenom. Za devet godina takmičenja skupila sam dosta haljina koje više nikad nisam imala priliku da nosim. Volim da ih čuvam, jer su vezane za neko putovanje, uspeh ili neuspeh.
Da li je odelo vrhunac muške elegancije ili je to nešto drugo?
- Žene svakako u tom pogledu imaju veću mogućnost izbora. Odelo bi trebalo da je najelegantnija varijanta za muškarca, ali kad u njemu vidim nekog jadnog debeljka kojeg je stisla kravata, ne razmišljam o eleganciji. Sve zavisi ot toga da li ta osoba ume da iznese određenu garderobu.
Kako po vašem mišljenju izgleda idealno obučen par?
- Gospođa Džoli i gospodin Pit. Uvek su spremni za akciju, dakle udobno i praktično.
Oblačite li se, kad god možete elegantno, kako biste nadomestili to što često nosite trenerku?
- Uglavnom me pohvale kada napravim tu promenu. Najviše se raduje moj suprug, ali mu to zadovoljstvo još priređujem samo u nekim posebnim prilikama.
Jesu li definisani mišići na ženskom telu plus kod odevanja elegantnih krpica?
- Više mi se dopada zategnuto telo, bez prenaglašenih mišića. Ravan stomak i lepo oblikovana ruka ili noga nikada ne mogu da smetaju.
Koji vam je omiljeni odevni predmet iz vašeg ormana?
- Avirex kožna jakna, koja će uvek biti moderna, ali i starke su forever.
Vaš modni fetiš?
- Patike i farmerke.
Imate li omiljene boje u garderobi?
- U mom ormanu preovladavaju tamne boje, pored crne, kod koje nikad nema greške, tu je i maslinasto zelena.
Odlazite li na maskenbale i volite li to?
- Rođena sam i odrasla u Sremskoj Mitrovici, gradu čija je uprava nekada često organizovala maskenbale, za koje su se spremala ne samo deca, nego i roditelji. Tu sam u delo sprovodila razne ideje, pa sam se prerušavala u Indijanku, vešticu, Čarlija Čaplina... Ništa mi nije bilo teško, ni da stavljam cilindar, niti da oblačim pantalone sa tregerima. Kasnije smo i na fakultetu imali animaciju kao predmet u okviru kojeg smo sprovodili u delo slične zabave. Deo koreografije na mojim nastupima je i da imitiram neki prepoznatljiv lik, pa sam tako protekle sezone bila Pink Panter.
Da li je plava boja kose odraz nežnosti jedne žene?
- To nema veze sa bojom kose. Ona se pre svega ogleda u pokretu jedne dame, načinu na koji prekrsti noge, sedne, nasloni se. Ona je u njenom šarmu.
Koji vam je omiljeni parfem?
- Gucci Rush i Angel, slatko i prepoznatljivo.
Pratite li modne trendove?
- Sebi uvek izgledam isto. Od aktuelnog trenda prisvojim neki detalj, koji mogu da iskoristim i kad stigne nova moda. Na primer, mogu da izaberem majicu jednostavnog kroja u boji za koju u tom trenutku kažu da je in.
Služe li modne revije da se na njima čovek dobro provede ili da se pokupi po koji modni savet?
- Na njih idem jedino ako me lično pozovu, ali i tada, zbog profesionalane deformacije više gledam kako su građeni manekenke i manekeni, nego šta nose. Volim revije koje imaju neku priču, a nisu samo defile modela.
Čije mišljenje, kada je reč o modi, uvažavate?
- Mladu kreatorku Bojanu Ilić sam upoznala zahvaljujući jednom projektu na kojem smo zajedno radile. Oduševljava me smelim kombinacijama i detaljima, pa ponekad od nje zatražim savet. Ne znam zašto, ali volim kad me Ašok Murti kritikuje ili pohvali.
Koliko utičete na odevanje vašeg supruga i da li dozvoljavate da on menja vaš stil?
- Oboje smo prilično opušteni. Iako mi prepusti da odaberem šta će obući kada idemo negde zajedno, najčešće me ne posluša, jer ne stigne da se presvuče zbog obaveza. Pošto se i meni to često dešava, uglavnom završimo kao promašaj u nekakvom modnom žiriju. U stvari, toliko malo se bavimo modom da me čudi da nismo redovno u takvim rubrikama.
Uspevate li da utičete na izbor garderobe vašeg sina ili je on dovoljno veliki da sam odlučuje o tome?
- Kakvi roditelji, takav i sin. Garderoba je poslednje o čemu brine, tako smo ga i vaspitavali. Čisto i uredno, na prvom mestu. Trenutno nosimo isti broj patika, a i jakne pozajmljuje od mene, one odgovarajućih boja. Najveća briga mu je frizura.
Kako doživljavate šoping: kao antistres terapiju ili obavezu?
- Ne idem često u šoping i onda se trudim da mi to prođe bezbolno. Kada putujem, odvojim jedan dan za kupovinu. Nastojim da ne potrošim mnogo novca, a ipak svima kupim po nešto. Volim da donesem neke detalje, kape, marame... što me kasnije asocira na određeni grad.
Da li ste zbog šopinga nekada dozvolili sebi da uđete u minus na tekućem računu?
- Uvek znam tačno s koliko novca raspolažem i prilično sam racionalna. Ipak, kad vidim nešto što se ne uklapa u moju kalkulaciju, obratim se Aleksandru, koga lako zbarim da mi to kupi.
Kad krenete na put, ko od ukućana pakuje najviše stvari?
- Uvek sve pakujem sama i to u poslednjem trenutku, pa zaboravim pola stvari. Tako smo prilikom poslednjeg odlaska na skijanje svi ostali bez neophodnih dukseva i džempera. Kad se pakujem za odlazak na takmičenja, mnogo sam ozbiljnija, setim se čak i igle i konca.
Jeste li na sopstvenom venčanju nosili belu venčanicu?
- Nisam imala mnogo izbora, jer sam bila debeljuca u šestom mesecu trudnoće. Nosila sam belu haljinu sa ogrtačem od čipke. Bili smo mladi i važno nam je bilo da se dobro provedemo. Danas, kad bih to ponovila, sve bi bilo drugačije. Imala bih dugu haljinu, koja mi, što sam dokazala na vašoj proslavi, ne bi smetala da igram. A i moj suprug bi se iznenadio da me vidi tako elegantnu.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 79. broju magazina Story, 27. marta 2007. godine.
