Ona je žena prijatne spoljašnjosti i jedna od najlepše odevenih srpskih glumica. Danica Maksimović je oduvek sklonost ka estetici vešto prenosila u posao. Kao i kod njenih holivudskih kolega, orman joj je prepun raskošnih odevnih predmeta, nastalih u prestižnim fabrikama svetskih modnih brendova. Bez obzira na to što posuduje vredne delove odeće, poznata glumica i članica žirija kviza Ja imam talenat koji se emituje na RTS-u tvrdi da ne robuje trendovima i da odeću bira isključivo prema trenutnom raspoloženju.
Koji je vaš omiljeni odevni predmet?
- Verovali ili ne, pidžama! Gluma je stresan posao i jedva čekam da se uveče opustim. Zbog toga mi je odeća za spavanje najdraža.
Da li kupujete firmirane stvari?
- Ne, muž mi ih kupuje! Više volim da pazarim neku krpicu, kao pravi šoping manijak, nego skupoceni komad odeće. Volim da prijateljima kupujem poklone poput tašni, torbi, cipela...
U kojoj meri pratite aktuelne modne trendove?
- Ako mi nešto ne stoji, džabe što je aktuelno. Ono što volim za mene je uvek u trendu. Posedujem odeću sa koje još uvek nisam skinula etikete. Znači, pogrešno sam procenila pri kupovini. Onda ne čudi da, kada priđem svojoj garderobi, često pomislim kako nemam šta da obučem. Prava istina je da od izobilja ne mogu da se odlučim, kao i da odeću biram isključivo prema trenutnom raspoloženju.
Koje su vaše omiljene boje?
- Obožavam tamne boje. Nekako sam se priklonila crnoj, posle smrti roditelja, kada mi je bilo teško da obučem bilo šta od svetlih tonova. Pre tih događaja moje boje bile su ljubičasta i zelena. Čak i ako su za njih govorili da su maler na sceni, oblačila sam ih iz inata. Dugo nisam znala da mi crvena boja dobro stoji. Posle jedne renesansne predstave, gde sam bila u purpurnoj crvenoj haljini sa zlatnim detaljima i biserima, počela sam da nosim crveno. Zato sam se mnogo obradovala crvenoj teksas jakni, koju mi je neposredno posle toga poklonio suprug.
Kakvu obuću volite da nosite?
- Štikla je moj izbor, ako je moguće i sa platformom. Prava žena ne može da se oseti kao dama bez štikle. S druge strane, štikla je zdrava, naročito za mlade devojke: traži pravilan položaj tela, podiže guzu i ispravlja kičmu. Ravnu obuću nosim samo leti i uglavnom se opredeljujem za japanke.
Šta od odeće dominira u vašem ormaru?
- Sve i svašta! Jakne, mantili, kostimi, ešarpe, razne marame, korseti, gomila prelepog veša, odela... Volim strukirana odela, sakoe koji prekrivaju pantalone, suknje sa trakom ili plišom...
Da li obraćate pažnju na oblačenje drugih ljudi?
- Ne. Najbitnije mi je da je osoba čista, a to se vidi na prvi pogled. Ipak, nekoliko puta sam se iznenadila, kada su mi neki ljudi delovali prljavo a to, u suštini, nisu bili. Pitala sam se da li je danas moderno izgledati prljavo, zapušteno i opušteno?
Znači, higijena je na prvom mestu?
- Da, možda sam i previše pedantna po tom pitanju. Kupke su mi veoma bitne u kombinaciji sa raznim uljima, travama, kamenjem... Nakon napornog dana koža mora da omekša i da se opusti. U tom smislu sam perfekcionista. Jednom prilikom, nakon bezbroj svakodnevnih proba i repertoara, moja koleginica i prijateljica Tanja Bošković i ja dobile smo osip - nas dve smo izgubile imunitet od kupanja, tri puta na dan. Tela su nam izgledala kao da imamo boginje, pa smo otišle kod doktora Laloševića. . Zamislite, on nam je zabranio da se kupamo narednih sedam dana!
Koju šminku koristite?
- Prošla sam kroz razne faze. Pošto imam osteljivu kožu, koristim profesionalnu šminku marke Orlane koju nabavljam iz jedne fabrike u Berlinu. Zbog posla, koji podrazumeva brzo i obavezno saniranje eventualnih osipa i alergija, trebalo mi je dosta vremena da pronađem pravu kozmetičku kombinaciju. I na poslu nosim svoje četke za šminkanje od trenutka kada sam na snimanju serije Jelena dobila konjuktivis. To je bilo jako opasno, morala sam da idem na terapiju. Inače, prija mi Dior, maske Klarens, nekada sam koristila Klinik, naročito njihov letnji puder… Leti, kada sam na moru i preplanula, mažem se samo maslinovim uljem i to cela. Namažem i kosu i nokte, pa ljudi beže od mene.
Šta je vaš modni fetiš?
- Definitivno parfemi. Posle mog izlaska iz kabine lifta on dugo, dugo miriše. Ne volim cvetne i jake mirise. Više sam za diskretnije varijante koje se ne osete na prvu loptu, već bude maštu i znatiželju.
Da li vam smeta kada vas u nekom modnom žiriju ocene kao loše obučenu glumicu?
- Po novinama se provlače razni kreatori za koje nikada nisam čula, a usuđuju su se da kritikuju javne ličnosti. Kada neko kaže da je modni promašaj Džon Galijano, Dolče i Gabana ili Armani, čiju odeću u određenom momentu vidi na meni, onda taj neko stvarno nema pojma šta je brend ili trend. Smešno je da me neki mlad i neiskusan čovek blati na taj način, a ne zna da je na meni skupa svila, kašmir ili saten. Još smešnije je kada, pored mene, odlično ocene neku devojku koja je odevena u farmerice i majicu, sa golim stomakom i pirsingom na pupku. Mogu i ja da se obučem tako, imam vrlo pristojnu liniju, ali taj stil više nije za moje godine. Danas je snobizam da pojedine osobe angažuju razne stiliste, odnosno ljude koji se brinu o njihovom izgledu. Kada bih mogla da ih dovedem u svoje dve sobe pune garderobe, ne znam koji bi se stilista tu snašao.
Na koji način birate određenu odevnu kombinaciju?
- Oblačim se u skladu sa prilikama u kojima se nalazim. U kući volim da sam u pocepanoj trenerci, jer se u njoj osećam najopuštenije. Ako je dešavanje humanitarnog karaktera, trudim se da imam adekvatnu garderobu i ne upadam u oči. Kada idem na neku premijeru, onda obavezno obučem lepu toaletu. Eto, razmišljam šta da obučem za ovogodišnje otvaranje FESTA-a. Prošle godine gledali su me kao da sam čudovište, a ne znam gde bih obukla balsku haljinu, ako ne u Sava centru, Hajatu ili Skupštini grada.
Omiljeni modni kreatori?
- Kavali i Aleksandar Mekvin, od domaćih Dragana Ognjenović. Imam neke njene komade odeće koji su večni. Sakoi, bluze, suknje i džemperi su fenomenalni. Dragana ima moje mere i nije mi teško da je zamolim, posle neke revije, da za mene odradi neki lep komad odeće.
Držite li dijetu?
- Ne, možda malo variram u težini, u slučajevima kada to neka uloga zahteva. Dešavalo se da se u takvim prilikama ugojim i do devet kilograma. Kada snimam film, gledam koliko je potrebno da pojačam ili smanjim ishranu. Nikada se ne kajem zbog takvih okolnosti, čak ni kada se mučim oko vraćanja poželjne linije. Svakodnevno se hranim barenim voćem i povrćem, supicama, salaticama, obožavam limunadu bez šećera, zeleni čaj, a nana je pravi recept za opuštanje pre spavanja.
Šta mislite o plastičnoj hirurgiji?
- Nemam ništa protiv, ako se ne promeni lični opis ili ako će neko biti srećniji zbog toga. Kao glumica, ne bih smela da budem pobornik toga jer uloge zahtevaju mimiku koja može da se izgubi ako odete pod nož. Možda bih u mojim godinama mogla nešto da uradim po pitanju plastične hirurgije, ali se jako bojim. Žao mi je kada vidim mlade devojke da se bespotrebno operišu. Čula sam da je jedna majka svojoj ćerki za osamnaesti rođendan poklonila silikonske grudi. To me je potpuno šokiralo. Šta će sa usnama koje možda neće više biti u modi, kada se ti kolageni, botoksi ili šta već, deformišu i pljusnu napolje. Naravno, ženama u mojim godinama je teško da prihvate da stare i imaju bore, ali svako doba ima svoje i lepe i loše strane. Sve je to priroda lepo regulisala.
Da li ste zadovoljni svojim profesionalnim uspehom?
- Sebi plaćam socijalno, penziono i radni staž. Mnogi su u ovoj zemlji privilegovani, dok sede i ne igraju u pozorištima. Nikada za njih niste čuli, ali će takvi dočekati penziju jer im država sve plaća. Ne žalim se, ja sam u karijeri imala brojne dobre momente. Nisam imala sreće da dobijem role u velikim ostvarenjima, iako sam igrala u više od 60 filmova. Još uvek ne podvlačim crtu, samo radim na tome da se ne ponavljam. Zato prilično razmišljam kada mi ponude ulogu sličnu nekoj koju sam imala u prošlosti. Ne jurim za svakom ulogom, tako se nisam ponašala ni kada sam bila početnik.
Jeste li ste ispunuli životni san?
- Da! Rođena sam da budem misionar. Moj život ima mnogo sadržaja. Nisam toliko bogata da bih oko sebe imala telohranitelje. Ostala sam na zemlji, normalna i prijemčiva za narod. Ljudi me cene kroz moj rad, zato verujem da sam ispunila sve svoje životne snove.
Emil Volak
Tekst je izašao u 23. broju magazina Story, 28. februara 2006. godine
