Iako svoj davnašnji modni fetiš, šešire, kreira za slavne žene iz prošlosti, kontroverzna književnica Isidora Bjelica one najotmenije bira za sebe i čuva u čak dvanaest škrinja. Kao dama koja veoma brine o svom izgledu, redovno odlazi na revije, ali ipak, ne robuje slepo modnim trendovima. Ogromno zadovoljstvo koje joj pričinjava brojna publika čitajući njene romane, ova multimedijalna umetnica u neku ruku može da uporedi sa onom ispunjenošću koju oseti nakon svake nove kupovine firmiranih stvari. U moru luksuza prožetog najrazličitijim odevnim predmetima, Isidora s posebnim senzibilitetom bira samo one koji potkrepljuju njen karakter.
Okarakterišite svoj stil oblačenja?
- To je retro-glem-dendi stil koji prati moj način razmišljanja. Ja sam retro-avangardna, elegantno anarhoidna i po svaku cenu neuklopljena u opšti trend. Volim jednostavnost, ali se ne plašim ekstravagancije. Neko voli ćevape, ali ja radije biram kašičicu kavijara sa avokadom. Tako je i sa oblačenjem. Ne podnosim sportsku odeću i nemam nijednu trenerku.
Koji je vaš omiljeni odevni predmet?
- Šešir definitivno na prvom mestu, zatim mala crna haljina, a treće mesto dele tašne, bunde, nakit, cipele i večernje haljine. Kad bolje razmislim, sve volim, a to je pogubno.
Šta je vaš modni fetiš?
- Šešir. To je u Srbiji apartno, ali ja sam potpuno luda za njima. Izgubim razum kada uđem u Herods ili neku od drugih radnji gde mogu da nađem primerke omiljenih dizajnera. Znam sve ekskluzivne radnje šešira od Tokija do Antigve.
Kupujete li firmirane stvari?
- Priznajem da bolujem od toga. Nikada nisam kupila neki brendirani odevni predmet od šanera, već me pali da ulazim u butike svojih omiljenih brendova širom zemaljske kugle, biram i satima isprobavam odeću. Onda provučem karticu i tada sam apsolutno srećna što imam tako vredan predmet i potpuno nesrećna što sam toliko luda da dam ceo honorar od knjige za jednu tašnu. Takav šoping za mene predstavlja seks, sreću i patnju istovremeno. Sklona sam preterivanju u svemu, pa i kupovini brendiranih predmeta.
Imate li omiljenu prodavnicu odeće?
- Da, u svakom od pedesetak svetskih gradova po jednu.
Kako birate najbolju odevnu kombinaciju?
- Odlučim tako što gledam, probam, merim odnos emocija i boja na sebi, a potom i raspoloženje sa dužinom.
Imate li dovoljno prostora za svu odeću koju unesete u dom?
- Američki plakar, garderober sa štenderima, oko dvanaest škrinja sa šeširima, pet sa tašnama i tri cipelarnika, sve je prepuno.
Znači, pratite i modne trendove?
- Naravno, jer mi je moda fetiš. Gledam sajtove, idem na revije, a na interkontinentalnim letovima zabavljam se prelistavanjem modnih magazina. Uz sve to, radnje u kojima sam šopingovala, redovno mi šalju mejlove o novim kolekcijama. Pratim trendove, ne da bih ih slepo sledila, već da bih znala šta se dešava. Moda nije razbibriga, već filozofija - rekla je i Koko Šanel.
Vaši omiljeni modni kreatori su...
- Volim da idem na revije naših mladih dizajnera, a luda sam za kostimićima i haljinama Luize Spanjoli, koju obožavam jer predstavljaju čist glamur. Potom slede Vivijen Vestvud, Max Mara, Chanel, ali i portugalsku Zaru jer ima lepe limitirane serije haljina. Skupoća nije uvek merilo vrednosti, ali nažalost, najčešće lepe stvari mnogo koštaju.
Koje su vaše omiljene boje?
- Crno-bela kombinacija mi je prva na listi, a slaba sam na svaku nijansu zelene boje.
Kakvu obuću volite?
- Cipele sa visokom štiklom, iako ih retko nosim. Najviše volim obuću marke Feregamo i Gucci sa malim potpeticama jer u njima sve stižem.
U čemu se najbolje osećate?
- Kod kuće sam najčešće u veoma ekstravagantnim kaftanima, galabijama i drugim neobičnim odevnim predmetima koje sam kupila u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Ponekad volim da ceo dan provedem u lepoj spavaćici od svile. Kad izlazim onda oblačim omiljenu malu crnu haljinu, imam ih oko pedeset. Nekada kupim i tri iste. Farmerke oblačim samo kad sam u teškoj depresiji.
Obraćate li pažnju na oblačenje drugih ljudi?
- Da. Iako odelo ne čini čoveka, puno govori o njemu. Kakav je, šta voli, šta ga uzbuđuje, čemu se nada, koliko je romantičan, a koliko praktičan, ima li stila i kakav je u krevetu.
Držite li dijete?
- Ne one klasične, ali kada dara pređe meru, skidam po pet kilograma uz pomoć ananasa.
Šta mislite o plastičnoj hirurgiji?
- Ne volim nož, bol, operacije. Ne spadam u žene koje bi zbog lepote trpele bilo kakvo mučenje te vrste, ali ko voli nek izvoli. Nisam isključiva po tom pitanju, ali smatram da je život suviše težak da bi se čovek zarad fizičkog izgleda rezao. Uz to, svedoci smo koliko je oko nas nesrećnih lepotica.
Tvrdite li se da uvek budete doterani, s obzirom na to da ste javna ličnost?
- Da, ali samo zato što se tako dobro osećam. Svako je reditelj svog životnog filma, a veoma mi je važno da u svakoj situaciji ta slika bude artificijelna. Dakle, doterana sam da bih sebi ulepšala život, a ne zato što me neko posmatra jer sam javna ličnost.
Dopada li vam se garderoba koju su dame nosile dvadesetih godina prošlog veka?
- Obožavam taj stil, Velikog Getsbija sam gledala sto puta samo zbog haljina.
Smatrate li da žene u 21. veku isuviše pažnje posvećuju odevanju i svom izgledu?
- Nikada nije suviše, to je prijatna antistres terapija.
Kako se oblačite pred odlazak na pijacu?
- Ne idem više na pijacu, šaljem muža.
Na godišnji odmor nosite...
- Obavezno desetak šešira. Jedan pun kofer, i jedan prazan.
Kakav nakit nosite?
- Nikada bižuteriju, a verujem u ezoterijska dejstva kamenja i najviše volim rubin. Ipak, bez bisera ne idem ni po novine.
Koji poklon dobijen od muža pamtite?
- Monogram Viton kutiju za šešire. Tada sam vrištala od radosti.
Moni Marković
Tekst je objavljen u 185. broju magazina Story, 7. aprila 2009. godine.
