Krajnje neudobne korsete žene su nekada stezale oko tela bez milosti. Gubile bi dah, onesvešćivale se, samo da bi postigle najidealniji oblik...
Međutim, sve do skoro polovine 19. veka žene su ispod suknji nosile čitav niz podsuknji, što je bilo izuzetno nepraktično u svakom pogledu, kako prilikom oblačenja i svlačenja, tako i priliom kretanja, s obzirom da je sa toliko materijala bilo skoro pa nemoguće hodati jednostavno i bez opterećenja.
Da bi se nakon nekoliko decenija pojavila krinolina, kao efektno rešenje za sve učestalije i naporne probleme koje su izazivle podsuknje, piše Elle. Ipak, pre nego što je konstrukcija krinoline uznapredovala i postala onakva kakva je mahom i danas (žičana), u početku je pravljena od savitljivog pruća, konjske dlake i kosti.
Ovaj, zapravo na neki način "kostur" velike suknje, koji je silueti dao moderan izgled viktorijanske ere, kojem su sve žene težile (po principu - što dramatičnije i veće, to bolje), nosio se poput same suknje, dakle na struku viseći na dole. Ispod krinoline nosila se podsuknja (žipon) koja je dopirala do zglobova, dok je preko išla suknja koja je ponekad dosezala prečnik kruga od preko tri metra.
Stavni deo i dnevnih i večernjih kombinacija: Šarolika istorija korseta (FOTO)
I to je za tadašnji trend bilo normalno, jer su se nosile tako glomazne i široke suknje. Baš kao što su i danas pojedini komadi mnogima nezamislivi i nikada ih ne bi poneli, tako iz ove perspektive možemo gledati i na ovaj, danas nejasan nam trend. Ali ono što nipošto nije bilo okej jeste to što su pored izuzetne nepraktičnosti koje su posedovale haljine sa krinolinama, one u isto vreme izazivale i nesreće.
S obzirom da su bile glomazne i nije baš bilo jednostavno kretati se u njima, pa ni sedeti, umele su često da se umrse u točkove kočija, ili ograde. Takođe, tokom vetrovitog vremena sama konstrukcija je umela da se izvrne poput kišobrana... Dok je najopasnija stvar zapravo bio materijal od koga su krinoline pravljene, s obzirom da je bio izuzetno zapaljiv. Kada sa tome doda glomaznost suknje i način na koji su se ljudi tada grejali (a to su mahom bila otvorena ognjišta i kamini) u jednačini dolazi do katastrofe.
Jedna od najvećih katastrofa dogodila se 1863. godine u čilenskom gradu Santajagu, gde je tokom službe u jednoj od lokalnih crkvi izbio veliki požar u kome je poginulo između dve do tri hiljade ljudi. Zvaničan uzrok nesreće bio je lako zapaljiv materijal na ženskim suknjama, tačnije krinoline.
Pojedinačnih slučajeva tokom vladavine ovog modnog trenda, takođe je bilo mnogo. U pitanju su situacije koje su se dešavale tokom svakodnevnih poslova, bilo je dovoljno da jedna žeravica dospe do suknje ili da se slučajno zamahne materijalom nadomak plamena, koji bi haljinu progutao u roku od par minuta. Najgore od svega bilo je to što u ovim situacijama žrtvi nije moglo mnogo da se pomogne, jer ukoliko bi se zapaljenoj haljini približila druga ženska osoba, koja je u većini slučajeva takođe imala jednu ovakvu haljinu na sebi, u roku od nekoliko sekundi i nju bi zadesila ista nesreća. Što se, naravno, dešavalo.
Tako je 1864. objavljen alarmantan podatak da je u proteklih 14 godina oko čak 40.000 žena doživelo neku vrstu nesreće povezanu sa nošenjem ovih glomaznih haljina.
