Nije sigurno kada su ljudi počeli da se tetoviraju, ali postoje dokazi koji datiraju još iz vremena od pre nekoliko hiljada godina. Ekspanzija tetovaža počela je u drugoj polovini 20. veka, ali su one tada drugačije tumačene. Bile su obeležje negativnih tipova, a njihova poruka imala je cilj da zaplaši. Međutim, danas se na njih gleda kao na modni detalj, na šta je uticao i mentalitet ljudi, ali i stanje opreme za rad koja je nekada bila na mnogo nižem stepenu razvoja. Radovi su izgledali prilično aljkavo, dok su danas dovedeni do savršenstva. Kod nas tattoo još nije prihvaćen kao što je to slučaj u svetu. Ljudi koji se tetoviraju pripadaju različitim društvenim grupama i različitih su uzrasta. Tetoviraju se pravnici, arhitekte, ljudi iz političkog života, fudbaleri, košarkaši... Treba voditi računa o mestu na kome se radi tetovaža kako njen položaj ne bi uticao na posao kojim se osoba bavi. Nedavno sam tetovirao pevačicu Anabelu Bukvu koja je tetovažu dobila kao rođendanski poklon.
TETOVIRANJE BOLI
Najveća zabluda jeste da alkohol ublažava bol prilikom tetovitanja. Naprotiv, on izaziva kontraefekat jer širi krvne sudove pa je samim tim i krvarenje pojačano. Postoje razni gel anestetici koji ublažavaju preosetljivost, ali bih rekao da se i prilikom njihovog korišćenja više radi o placebo efektu. Jednostavno, tetoviranje boli pa boli, a sve zavisi i od praga tolerancije bola koji se razlikuje od čoveka do čoveka, ali i od područja na kojem se radi, kao i od toga da li je posredi senčenje ili pun kolor. U najosetljivije regije na telu spadaju stomačno-rebarni deo, unutrašnji delovi ruke, vrata, butine, stopala kod žena, prsti...
PROCES ODRŽAVANJA
Nakon tetoviranja potrebno je da klijent tri dana po tri puta pere tetovažu, ujutro, popodne i uveče nekim bebi šamponom ili sapunom bez arome, nikako agresivnim sredstvima. Onda je treba namazati Jekodermom ili Pantenolom i zaviti u foliju kako bi se zaštitila od svih spoljnih uticaja. Kada se ne postupa na ovaj način, koža se suši i stvaraju se krastice. Tri nedelje nakon tetoviranja obavezno treba izbegavati odlazak na bazen, u solarijum, na more, ali se ne sme ni izlagati suncu, jer je tetovirano mesto osetljivo i pecka na suncu i u toploj vodi.
HIGIJENA I ZAŠTITA
Ono što je najvažnije jeste higijena. Tačno je da je se virus HIV-a može preneti prilikom tetoviranja, ali tu su i neke druge infekcije. Greške se dešavaju samo zbog nemarnosti i uvek je posredi ljudski faktor. Ako se sve obavlja profesionalno, onda je svaki rizik isključen. Mora da postoji oprema za jednokratnu upotrebu i da se poseduje sterilizator. Najbolje je birati salon po preporuci i uvek treba obratiti pažnju na ambijent u kojem se tetovira. Važno je da se oprema raspakuje pred mušterijom i da se prilikom rada nose hirurške rukavice.
KAD I ZAŠTO SE TETOVIRATI
Svako ko nije siguran i dvoumi se, ne treba da se tetovira. Ako to ipak učini, onda dolazi do nezadovoljstva, pa se klijenti vraćaju da prepravljaju ili skidaju tetovažu. One se odstranjuju laserom, ali je sam proces suviše bolan, skup i ipak ostavlja ožiljke. Laser oštećuje kožu i ona nikada više nije ista. Naravno, postoji plastična hirurgija koja može i to da reši, ali mnogo košta. Iz tog razloga sam dosta ljudi odbio i nisam želeo da im uradim tetovažu dok ne budu sasvim sigurni da je žele. Jednostavno, koliko god voleli svoju tetovažu, posle nekog vremena se naviknete na nju, pa poželite da je menjate, proširite ili uradite još neku. Ono što je sigurno jeste da su retki oni koji ostaju samo na jednoj tetovaži. Nepisano je pravilo da broj tetovaža na telu mora biti neparan.
Milivoje Đoković, tattoo umetnik
