Neverstvo i PRELJUBA donose strašne posledice: Šta ljubavne afere mogu da nas nauče o braku?

Osim bolesti i smrti, samo preljuba nosi tako strahovitu patnju. Iako postoji veoma dugo, neko bi rekao koliko i sam brak, i dalje je teško razumeti zbog čega se događa. Zašto? Kako? Zašto baš s njim?

"To je mnogo više od dobrog i lošeg, žrtve i izvršioca. Ljudi švrljaju iz mnoštva razloga i svaki put kada pomislim da sam ih čula sve, nova varijacija se pojavi."

Ponekada su afere neki oblik samootkrivanja, traganje za novim ili izgubljenim identitetom. Iskustvo koje podrazumeva rast, smelo kaže autorka knjige.

Ona objašnjava da je nerazumevanje šta se događa iza afere nešto kao "efekat uličnog svetla": pijan čovek traži ključeve ne tamo gde ih je ispustio, već tamo gde je svetlo.

 

Ljudi imaju običaj da traže istinu tamo gde je lakše da traže, pre nego tamo gde je ona verovatno. Kriviti loš brak je lakše nego boriti se sa sopstvenim egzistencijalnim zagonetkama, našim žudnjama, našom dosadom. Problem je što uvek probleme možemo da pronađemo u braku. Ali oni možda nisu pravi ključevi koji će otvoriti pitanje zbog čega se preljuba dogodila."

Oslobađajući od odgovornosti svakodnevnog života, paralelni univerzum afere često je idealizovan, svemoguć, neograničen. To je alternativna stvarnost u kojoj je moguće ponovo izmisliti i pronaći sebe. Privlačnost zabranjenih ljubavnih priča je, kako tvrdi autorka, u tome što su po prirodi utopijske, posebno kad se porede sa obavezama braka i porodice. Glavna karakteristika tog univerzuma, i ključ njegove neodoljive moći, jeste to što je nedostižan. Neodređenost, neizvesnost, neznanje kada ćemo se ponovo videti sa ljubavnikom, osećanja koja nikada ne bismo tolerisali u primarnoj vezi, postaju uzbuđujući u skrivenoj romansi. Pošto ne možemo da imamo ljubavnika, nastavljamo da žudimo, kaže ona.

 

Iskustvo Perelove je, međutim, realnost: mali broj ovih afera preživi trenutak razotkrivanja. Neko bi pomislio da veza zbog koje je toliko rizikovano može da preživi prelazak na "dnevno svetlo". Dok su bili pod velom tajni, ljubavnici su maštali glasno šta bi sve radili kada konačno budu zajedno. A kada se to dogodi, kada usledi razvod, kada uđu u realan svet, šta onda? "Neki zaista uđu u srećnu zajednicu, ali mnogo više njih ne. Većina afera se okonča, čak i kada se zauzeta osoba razvede. Autentično osećanje ljubavi trebalo je da ostane prelepa fikcija. A da li bi ta fikcija bila prelepa da se preselila u spavaću sobu braka?", pita se Perelova.

 

 

Sociolog Zigmunt Bauman govori o nostalgiji za životom koji nismo iživeli, neistraženim identitetima, putevima kojima nismo išli... za izgubljenim delom sebe, ili onim kakvi smo mogli da budemo. Stvar je u tome što smo kao deca mogli da se igramo drugih života i uloga, dok se kao odrasli držimo jednog puta koji smo izabrali. Ali kvaka je u tome što ostajemo zauvek radoznali: "Deo kojih drugih priča bismo mogli da budemo?", pitamo se. Afera pruža pogled na te druge živote, na šansu za nepoznatu sreću, onu koju nikada nismo iskusili, da najvažniju obavezu prema sebi nismo ispunili. "Preljuba je osveta napuštenih mogućnosti", konstatuje.

Protekla decenija donela je mnogo više afera, sve zbog postojanja društvenih mreža. Ovi ponovni susreti događaju se između poznatog i nepoznatog spajajući ono poznato o nekome koga ste jednom znali, i svežinu novog, koje dolazi sa protokom vremena. To treperenje u kombinaciji sa starim žarom donosi jedinstveni spoj poverenja, preuzimanja rizika i ranjivosti. To je magnet za našu dugotrajnu nostalgiju. Zato je i teško ostaviti tog nekog koji je probudio sve u nama. Ali ljubavnik ne može da se ostavi ne zato što se osoba boji da izgubi njega, već onaj deo sebe koji je ta osoba probudila, poentira Perelova. Ljudi, u stvari, ne shvataju da taj probuđeni deo ne mora da nestane sa ljubavnikom.

Često kada mi parovi dođu zbog afere, jasno mi je da je njihov prvi brak gotov. Zato ih pitam: Da li biste voleli da stvorite drugi zajedno?"