U svakoj dami krije se po jedna boginja, a ovaj zanimljivi horoskop to i potvrđuje.
OVAN
Atina, boginja rata i mudrosti
Atina se rodila iskočivši naoružana iz Zevsove glave. Priča kaže da je Zevs spavao s Metidom, boginjom mudrosti i razboritosti, ali odmah se potom pobojao posledica. Pretvorio je Metidu u muhu i progutao je.
Ali, bilo je prekasno jer je Metida već ostala trudna, te je odmah počela praviti kacigu i odeću za svoju kćer. Nakon što se rodila, Atina je postala Zevsova najdraža kći. Boginja rata i mudrosti naučila je žene presti i tkati, a muškarce lončarstvu te izgradnji brodova i bojnih kola.
BIK
Geja, Majka Zemlja, boginja plodnosti
U Heziodovoj "Teogoniji", uz Homerove "Odiseju" i "Ilijadu" najstariji izvor grčke mitologije, piše da je Geja nastala iz Haosa. Geja se i danas poštuje.
Mnogi moderni neopagani, posebno helenističke neopaganske sekte u SAD-u aktivno poštuju Geju. Verovanja koja se odnose na Geju razlikuju se međusobno od uobičajenog do šireg neopaganskog uverenja da je Geja božica svega stvaranja, Majka Boginja iz koje svi ostali bogovi proizlaze. Za Geju se katkad misli da utelovljuje planete i Zemlju, a katkad i čitav svemir. Obožavanje Geje razlikuje se, protežući se od klanjanja do druidskog rituala.
BLIZANCI
Heba, boginja mladosti
Heba je bila vrčonoša ambrozije i nektara olimpskim bogovima dok se nije udala za Herakla, nakon čega ju je zamenio Ganimed. Pomagala je i Aresu s kočijama te kupala Heru. Prema Euripidu i Apolodoru, bila je Heraklova žena s kojim je imala dva sina: Aleksijara i Aniketa, blizance i olimpske čuvare, "isterivača rata" i "nepobedivog".
Pomogla je Jolaju da se pomladi, kako bi se mogao boriti protiv Euristeja. Prikazuje ju se kao lepu mladu ženu, najčešće odevenu u haljinu bez rukava ili polugolu. Često drži vrč, kao svoj simbol vinotoče.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
RAK
Selena, booginja Meseca
Apolonije od Roda donosi priču da je Selena volela smrtnika - prekrasnog lovca ili pastira Endimiona iz Male Azije. Bio je tako prekrasan da je Selena zamolila Zeusa da ga učini besmrtnim tako da je nikad ne ostavi. U drugoj verziji mita sam Endimion odlučuje zauvek živjeti u snu. Selena je s njime imala pedeset kćeri.
Homerska himna o Seleni donosi da je Selena Zevsu rodila kćeri Pandiju, sjajan i pun Mesec te Herzu. Selena je imala i vezu s Panom koji ju je zaveo odenuvši se u ovčju kožu, te joj je dao jaram bijelih volova koji su vukli kočiju. U postrenesansnoj umetnosti, Selena je prikazivana kao prekrasna žena bledog lica kako vozi srebrnu kočiju koju vode volovi ili konji. Često je prikazivana kako jaše konja ili bika, noseći haljine i baklju, a na glavi joj je polumesec.
LAV
Hemera, boginja dnevne svetlosti
Hemera (Dan) je ponekad poistovećena s božicom Ejom (Zora). Hemera je prema Heziodu kći Nikte (Noć) i Ereba (Tama), prema pesniku Bahilidu kći Nikte i Krona (Vrieme), a prema Higinu Hemera je kći Haosa, a Nikta joj je sestra.
Njezin brat i ljubavnik Eter nije aktivno sudelovao u mitologiji i kultu kao ni Hemera. Higin navodi Urana (Otac Nebo), Geju (Majka Zemlja) i Talasu (More) kao njihovu decu, a Heziod samo Talasu.
DEVICA
Reja, boginja plodnosti, žena i majčinstva
Reja je Uranova i Gejina kći, Titanida. Kronova je sestra i žena te Demetrina, Hadova, Herina, Hestijina, Posejdonova i Zevsova majka. Homer Reju opisuje kao majku bogova. Obožavana je na Kreti gde je, prema mitu, spasila Zevsa od njegova oca i svoga muža Krona. Ovde su se održavale proslave u njenu čast.
Rejin muž i brat Kron zatvorio je Hekatonhire, Gigante i Kiklope, a potom su on i Reja zauzeli presto kao kraljevi bogova. Ovo je doba nazvano zlatnim dobom jer ljudi nisu imali potrebe za zakonima i pravilima te su svi činili ono što je trebalo.
Decu koju je imao s Rejom, Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona, Kron je progutao budući da je od Geje i Urana naučio da će i njega svrgnuti njegov sin, kao što je i on svoga oca. Kad se rodio Zevs, Reja ga je sakrila, a Kronu predala smotuljak s kamenom koji je Kron progutao. Potom je Zevsa odnijela na goru Idu na Kreti. Kad je odrastao, Zevs je prisilio Krona da povrati Rejinu djecu. Zatim je Zevs pustio Gigante, Hekatonhire i Kiklope te je s njima svrgnuo Krona i druge Titane.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
VAGA
Afrodita, boginja ljubavi i lepote
Prema Homeru, Afrodita je kći Zevsa i boginje kiše Dione. Prema Heziodu u Teogoniji rodila se iz morske pene koju je oplodio bog neba Uran. Potom je izašla iz mora na ostrvo Kipar. Zahvaljujući svojoj lepoti i čarolijama kojima je vladala, postala je jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi niti ljudi nisu joj mogli odoleti.
Budući da ljubav u životima bogova i ljudi ima jako važnu ulogu, Afrodita je bila vrlo cenjena. Onaj ko joj je iskazivao počasti i prinosio žrtve, mogao je biti siguran u njenu naklonost. Samo je bila pomalo nestalna, a sreća koju je pružala često je bila i prolazna. Katkad je činila čuda kakva može učiniti samo ljubav: kiparskom kiparu Pigmalionu oživela je mramorni kip u koji se on zaljubio. Svoje je ljubimce štitila na bojištima, u morskim olujama i od spletaka neprijatelja. Znala je i mrziti jer mržnja je rođena sestra ljubavi.
ŠKORPIJA
Perzefona, boginja podzemlja
Zevsova i Demetrina kći, u antičkim misterijima obično zvana Kora. Ugrabio ju je Had da mu bude žena i vladarka podzemlja. Dok su je tražili, ništa nije klijalo ni raslo. Na molbu njene majke bogovi su odlučili da dve trećine godine Perzefona boravi na gornjem svetu, a jednu trećinu, i to neplodnu (zimsku), u podzemlju.
Perzefonin silazak u podzemni svet i uzlazak na zemlju tumačio se alegorijski: Kora je žito koje se spušta u zemlju kao u smrt, a poslije iz nje proklije. Perzefona je predgrčko podzemno božanstvo, kult kojega su preuzeli Grci i povezali ga s kultom Demetre, osobito u Eleuzinskim misterijima. Rimljani su ju nazivali Prozerpina. Mitovi o Perzefoni (Prozerpini) poslužili su često kao likovni i književni motiv.
STRELAC
Atalanta, boginja pustolovine
Atalantu su roditelji napustili u šumi odmah po rođenju jer su silno želeli sina. Spasila ju je Artemida, boginja lova i zveri i Atalanta je, pod strogim Artemidinim nadzorom, izrasla u predivnu devojku, hrabru i odvažnu, vrlo veštu u baratanju s lukom. Pod svoju zaštitu uzeo ju je veliki junak Melegar kojeg je Atalanta, veštija u lovu od većine muškaraca, zadivila i očarala. Atalanta i Melegar zajedno su ubili kalidonskog vepra, zver koja je opsedala zemlju.
Nakon Melegarove smrti, Atalantin je otac tražio od skrhane kćeri da se uda, ali ona to nije htela jer bi svaki brak za nju bio izdaja Meleagra. Ipak su se dogovorili da će se udati za onoga ko će je pobediti u utrci, a svaki koji ne bi uspio, bio bi ubijen. Atalanta se složila, znajući da može vrlo brzo trčati.
Pretekla je mnoge prosce koji su potom ubijeni. Hipomen, znan kao i Melanion, znao je da ne može pošteno dobiti utrku, ali je bio očaran njenom lepotom. Atalanti se on takođe svideo te ga je molila da se ne utrkuje s njom i ne rizikuje svoj život, ali on se nije dao razuveriti. Hipomen se molio boginji Afroditi za pomoć, a ona mu je dala tri zlatne jabuke te mu rekla da baci jednu po jednu da bi omeo Atalantu. Tako je Atalanta svaki put zastala da pokupi jabuku te ju je Hipomen uspio preteći i tako postati njen muž.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
JARAC
Metida, boginja mudrosti i razboritosti
Metida je kći Tetije i Okeana, morskih božanstava. Ona je Okeanida, jedna od morskih boginja. Bila je prva Zevsova žena kojem je pomogla da svrgne Krona, njegovog oca. Kad je shvatila Metidinu mudrost i dobrotu, Zevsova majka Reja dala je Metidu Zevsu za ženu. Zevs ju je voleo jer mu je delila mudre savete, ali Zevsova baka Geja, Majka Zemlja, izrekla je proročanstvo da će Zevsa svrgnuti njegovo i Metidino dete.
Kad je Metida zatrudnjela pretvorila se u muhu i Zeus ju je progutao, ali dijete je preživjelo. Bila je to Atena, božica rata i mudrosti, koja je naoružana iskočila iz Zeusova glave i postala njegova najdraža kći.
VODOLIJA
Hekata, boginja tajnih učenja, rađanja i magije
Hekata utelovljuje trostruku osobu: na nebu je boginja Meseca, na Zemlji boginja porođaja i omladine, a u podzemnom svetu vladarica podzemnih sila. Zaštitnica je magije i tajnih učenja. Prate je sablasti, noćna priviđenja i besni psi. Kad je Had oteo svoju nećaku Koru i promenio joj ime u Perzefona, dok ju je njezina majka Demetra tražila, pomogla joj je upravo Hekata. U podzemlju je Perzefona postala njezina štićenica.
Kad su bogovi pretvorili Hekabu u crnog psa, ona je postala Hekatina miljenica. Zato su se Hekati žrtvovali psi. Hekata je na vazama prikazivana kao žena s bakljama, odevena na jednak način kao Artemida. Kao kip je prikazana u liku tri žene koje stoje jedna do druge, s krunama na glavi.
RIBE
Amfitrita, boginja mora
Kći je morskog boga Nereja i njegove žene Doride te Posejdonova izabranica. Amfitritino potomstvo bili su i foke i delfini s kojima je često portretirana. U umetnosti je obično prikazivana uz Posejdona ili u vožnji kočijom koju su vukli morski konjici ili ostala morska stvorenja. Odevena je u kraljevsku odeću i imala mrežicu u kosi. Često je u poeziji bila personifikacija mora.
Eustatije Solunski govori da ju je Posejdon ugledao u Naksu kako pleše s Nereidama te ju je odnio i oženio. Druga verzija mita govori da se u Amfitritu zaljubio Posejdon, ali se ona bojala udaje za njega jer je bio niže božanstvo od nje te je pobegla i sakrila se u najudaljenijem kraju mora. Ipak, Posejdonov ju je delfin pronašao i doveo, a za nagradu je smešten na nebo kao sazvežđe Delfina. Venčali su se i rodila mu je dvoje dece, Rodu i Tritona.
