Venecija je nekako najprivlačnije mesto da – umrete! Mislim, negde se i to mora, a ako možete da birate... Ne samo zbog opsesivnog romana Tomasa Mana Smrt u Veneciji, Kazanovinih opasnih avantura, Bajronovih romantičarskih eskapada, besmrtnih Ticijanovih portreta, Kanaletovih pejzaža i svih onih drugih umetničkih i intrigantnih društvenih naslaga koje su se vekovima, poput mulja u kanalima, taložile na sliku koju ljudi imaju o Veneciji, već i zbog sveprisutnog mirisa truleži i dekadencije koji prožimaju svaku uličicu, svaki haustor i svaku sobu ovog čarobnog grada čija je sudbina izgleda da zauvek – potone u more!
Valjda nigde kao tu raskoš i beda, plemenito i profano, čedno i razvratno, svetlo i tama ne žive toliko isprepletano i blisko jedno uz drugo. Odatle i viševekovna opčinjenost Venecijom, koja je oduvek bila egzil svakojakih nemirnih duhova - od umetnika, filozofa i avanturista, do kockara, kriminalaca i egzibicionista.
Lavirint
Ne morate da budete umetnik da biste voleli ovaj neobičan grad. Za većinu od desetak miliona turista koji svake godine propešače lavirintom venecijanskih ulica, to je vrlo jednostavno jedan od najromantičnijih gradova na svetu. Valjda zbog gondola, kitnjastih fasada, uskih sokaka, nasrtljivih Italijana... U svakom slučaju, ono što je gotovo sigurno, Venecija je verovatno najlepši grad koji su ljudi napravili. Sazidana je na 118 ostrva, ispresecan sa 177 kanala (neki su izbrojali i više!) i povezan sa 409 mostova.
Veliki kanal, odnosno Kanal grande, deli grad na dva dela i to je najšira, najveća i najpoznatija ulica u gradu. Kad u Veneciju stignete vozom na stanicu Santa Lucia, odmah na izlazu ugledaćete spomenuti kanal. Ako ste prvi put u gradu, preporuka je da se odmah tu ukrcate u jedan od vodenih taksija ili brodova javnoga gradskog prevoza, te da se provozate i na taj način steknete privi utisak o gradu.
Prvi od tri mosta koji prelaze preko Velikog kanala ujedno je i najpoznatiji – Ponte di Rialto. Čitava njegova okolina veoma je živopisna, a tu se nalaze i glavni vezovi najpopularnijeg simbola Venecije - gondole. Tu je i mnoštvo kafeterija i restorana gde možete da ispijete kapućino pre nego što krenete da istražujete lavirint koji čine uske calle ili poneki compo, tj. trg. Inače, u Veneciji je sve do te mere nabijeno jedno uz drugo da je jedini trg dovoljno velik i da se nazove piazza samo – Trg Svetog Marka! Na svim ostalim javnim površinama već 10-ak ljudi čini gužvu.
Uz Veliki kanal nalaze se na desetine najlepših venecijanskih palata, od one najpoznatije, Duždeve, pa do Casa d'Oro, Casa Dario, Casa Rezzonico, Palazzo Grassi, Palazzo Pisani, Palazzo Coccina Tiepolo... Tu je i zgrada opere La Fenice, te mnogobrojne crkve među kojima i ona koju je Laza Kostić opevao u stihovima – Santa Maria della Salute.
Večnost
Nakon što se iskrcate na Rivu degli Schiavoni, iliti Slovensku obalu, stižete blizu glavnoga gradskog trga. Kad gužva u ulicama postane takva da počinjete da se osećate kao u autobusu beogradskog GSP znaćete da ste blizu Trga Svetog Marka i Duždeve palate, centra nekad najmoćnije sile na Jadranu - Mletačke republike. Trgom dominira zvonik Svetog Marka, ispred kojeg kolone turista čekaju da se popnu na vrh. Ako imate vremena & živaca, čekanje će vam se isplatiti jer se sa zvonika vidi cela Venecija, trgovi, krovovi i gotovo čitav zaliv.
Sam Trg Svetog Marka s jedne strane omeđen je starim i novim prokurativama, a sa druge predivnom bazilikom istoimenog sveca, koju krase pozlaćeni mozaici, skulpture i kupole. Kao i u mnogim drugim renesansnim crkvama u Italiji i ovde ćete se uveriti koliko je nekad bila snažna umetnost imaginacije, snaga duha i vere u lepotu i božansko nadahnuće. A onda će verovatno nekome u blizini zazvoniti mobilni!
Sastavni deo trga čini i nekoliko miliona golubova, te brojne statue krilatog lava, simbola Svetog Marka i Venecije. Jedno od lepših životnih iskustava koje možete sebi besplatno da priuštite u životu jeste da osvanete na Trg Svetog Marka dok se iza čipkaste fasade okolnih zgrada, uz krike galebova nad kanalom, pojavljuju prvi sunčevi zraci novog dana. I dok vam se nozdrve pune mirisom svežeg peciva iz obližnje pekare, sedite u praznoj bašti restorana, blenete u fasadu Duždeve palate i uz zvuke metalnih roletni koje se podižu ispred izloga razmišljate o Kazanovi, Orneli Muti, Vivaldiju, Vudiju Alenu, Pegi Gugenhajm, tajanstvenom gospodinu Ripliju, Šekspiru, Marku Polu, koji je odavde kretao na konjima u Kinu, Vagneru, koji je neko vreme stanovao u obližnjoj Palazzo Vendramini, Peti Pravo koja je tu negde odrasla i o još stotinu drugih stvari, uključujući i to gde ste sve noćas bili & pili, prosto vam nije svejedno što će sve to uskoro da ode pod more.
A kad je već tako, onda vam je jasnija i rečenica s početka teksta. Nema privlačnijeg mesta za poslednji odlazak od Venecije!
Još je impresivnije ako se u to vreme namesti karneval!
Viktor Čikeš
