Solun je poput uzavrelog mediteranskog lonca. Na njegovim ulicama huka & buka na sve strane, sve kipti od ljudi i saobraćaja, dan i noć. To ovaj moderni grad pritisnut ekonomskim nedaćama Grčke stenje pod imperativom biznisa po svaku cenu. Račune treba platiti.
U takvoj atmosferi nervoza je u vazduhu. Automobilske sirene, povici, gestikulacija... Grčki nije lako razumeti, ali utisak je da se često pominju i otac i majka!
U potpunoj suprotnosti ovom kontrolisanom haosu, izranjaju tu i tamo drevne iskopine grada. Sa petnaest metara visine lejeri 2.300 godina stare metropole podsećaju na svadbenu tortu sa nekoliko spratova. Tu negde u dubini tih slojeva svojevremeno su se venčali surovi grčki ratnici sa duhovnošću koju su ovde doneli Ćirilo i Metodije. Bio je to idealan brak, malo iz interesa, malo iz ljubavi i kao takav opstao je do današnjih generacija.
To se, istina, ne vidi u objektivima fotoaparata brojnih turista koji obilaze ruševine i zagledaju tu rupu u vremenu, ali se da naslutiti posle desetak dana života u ovom okruženju. Grke, baš kao i Srbe, najviše boli nedostatak ljubavi - nekada ponosni i uticajni, danas nipodaštavani i ozlojeđeni, osećaju se poput prevarene žene koja je u brak s Evropskom unijom ušla iz interesa, ali se sve vreme nadala da tu ima i ljubavi. E, pa nema!
Na nekih pola sata vožnje od centra prema Halkidikiju nalaze se brdašca odakle puca predivan pogled na grad. Tesaloniki, kako ga Grci i dobar deo sveta zove, duguje ime sestri Aleksandra Makedonskog, ali je i otac Filip takođe želeo da u nazivu grada zadrži sećanje na dobijenu bitku protiv Tesalijaca. Stari deo grada nastanjuje danas oko 300.000 duša. Ostatak se rasuo na gotovo 1.500 kvadratnih kilometara, uglavnom niskih, tipično mediteranski urbanih stambenih jedinica. Trgovački prsten oko centra je šoping grad za sebe u kojem živi i radi gotovo dodatnih milion ljudi.
Uprkos tome što je drugi po veličini grad Grčke, prestonica provincije centralne Makedonije, što je mator ko Biblija, najživlji i nekako najprisniji, malo ko odlazi tamo da bi se divio njegovim skrivenim i neskrivenim čarima. Još manje na letovanje jer plaže u gradu praktično nema! Zato, kad kažeš Solun, u Srbiji to gotovo isključivo znači - šoping! Mada nekakvo istraživanje BBC-ja od letos tvrdi da se uz tradicionalne šoping-turiste u gradu sve više pažnje posvećuje gej i lezbo populaciji koja otkriva Solun poslednjih godina, te da je novo strateško opredeljenje lokalnih turističkih radnika usmereno ka omladini i paket turistima s kruzera.
Ali, što se nas tiče, odavde će u Solun još dugo dolaziti, pre svega, oni sa šoping potrebama. Tradicija je to. Još u vreme bratstva & jedinstva Solun je bio prva rezerva za Trst, ali kada je do italijanskog grada moralo da se pređe nekoliko granica, Solun je očekivano izašao u prvi plan. I to s razlogom. U njemu se praktično trguje danonoćno, a robe ima za svačiji džep i ukus. Od Trga Aristotela do Mediterranean Cosmos šoping mola, jednog od najvećih u ovom delu Evrope.
Kada dnevna vreva utihne, počinje - noćna. Solunjani (tako se zovu još od prve epistole Svetog Pavla) kao da nikada ne ležu... Ili se bude veoma rano, te odmah hitaju na Aristotelov trg da u okolnim kafićima uživaju u buđenju jutra. Na tom mestu je u svako doba dana ili noći barem jedna grupa šoping-turista, zaostala od prethodnog dana ili tek pristigla i sprema da zaređa po radnjama duž ulica Tzimiski ili Egnatia. U oba slučaju snagu vraćaju mljackajući sočne zalogaje bugatse - pite sa nema čim nema!
Kad su hrana i provod u pitanju, teško je odlučiti se: Ladadika, Leoforo Nikis, Krini, Navarinou skver... Još teže je izabrati u jelovniku. Kriza kao da je dodatno podigla cene u gradu! Sa nekih 15 evra u džepu možete da birate - dva piva ili komplet uživanje u plodovima juga i čaši lepe retsine. Tu sam u jednom od restorana čuo onaj štos od nekog Grka koji je svojevremeno studirao u Beogradu: Zašto Srbima u kafani u Grčkoj uvek donese uzo za sto? Zato što ne umeju da pročitaju šta piše u jelovniku, nego zveraju unaokolo i zapitkuju: Šta s’ uzo, šta s’ uzo?
Kada smo kod tradicionalne grčke rakije, ona u čuvenom uzo baru Vrotosu skuplja je otprilike za četvrtinu od istih takvih šotova na manje izvikanim mestima. Ali je - original! Tako barem kažu, šta god to značilo...
Uz lako izgovorljive baklave, pravi gurmanski specijaliteti kriju se iza imena poput soutzoukakia, tsoureki, galaktoboureko, polytika glyka... Na ulici, omiljena sočna poslastica jeste barena kruška, a kad mu na jesen vreme dođe - pečeni kesteni kastane.
U stvari, jesen i proleće pravo su vereme za dolazak u grad. Tada je dovoljno toplo za provod, a dovoljno hladno za tradicionalna vruća kuvana jela kojih je u izobilju. Neka su toliko vrela da je zbog jedne zaboravljene šerpe 1917. godine izgoreo maltene čitav centar!
Solun pamtim i po psima. Najveći i najstariji primerci, kao neka vrsta artefakata, cunjali su pre nekoliko godina po malim parkovima kojih ima maltene na svakoj većoj raskrsnici. Ti metuzalemski satrapi, olinjali ali sa vidnim aristokratskim poreklom, bili su tada poslednji ostaci nekada moćnih gradskih čopora, pre donošenja zakona o sterilizaciji. Ali, gle vraga! Ove godine kao da je sveža krv pristigla odnekuda, pa se manji čopori novog naraštaja ponovo mogu videti kako planduju u ladovini ispod nekog drveta ili nadstrešnice.
Ako pažljivo gledate, neće vam promaći ni ljubav stanovnika ovog grada prema cveću! U hotelu ruže stavljaju na jastuke, udvaraju se tako što kupe pun pleteni poslužavnik cveća i gađaju te njime, a u kafanama uz buzuki i sirtaki (ili suvlaki, šta beše šta?), umesto tradicionalnih tanjira za razbijanje, sve više se koriste raznobojni karanfili za louloudopolemos, ljubavni rat.
U gradu ima 25 muzeja, a posebno je zanimljiv Jevrejski muzej, budući da je Solun dugo važio za snažno kulturno i trgovačko uporište Jevreja. Odatle i naziv Balkanski Jerusalim, kako su ga mnogi nazvali!
Vredan pažnje je i Muzej filma, zatim Muzej vizantijske kulture, Arheološki muzej...
Upečatljivo iskustvo je i poseta pijaci Modiano u centru grada koja važi za tradicionalno mestu okupljanja Solunjana, a projektovao ju je arhitekta Eli Modijano 1908. godine. Šareni, izvrsno uređeni i aranžirani skup trgovačkih branši nudi čitav spektar boja, mirisa & ukusa!
I da, od drevnog Gornjeg grada sa vizantijskih zidina Kastra i preko nekadašnjih sedam kula pruža se čarobni pogled na zalaske sunca iznad Thermaic zaliva kojim kruže sajtsiing brodići. Uz malo mašte možete da zamislite sve one rimske legije Marka Aurelija dok gaze preko čudesnih grčkih mozaika gradske tržnice između Aristotelovog trga i ulice Vanizelou. Potom slede brojne najezde osvajača, od Slovena, do Turaka i Bugara. I sve je to ovaj grad preživeo. Tražim duhove u očuvanim ruinama, a uzavrelu krv Solunjana nalazim na tribinama stadiona PAOK i duž novog obalskog šetališta gde je novi urbanistički lendmark džinovska skulptura art-kišobrana što Solun simbolično štite od najnovijeg agresora - kiselih kiša!
Konačno, voleo bih da sam barem na tren uočio u ovoj priči neku nit, da je pratim i razradim, ali Solun ti ne da. Gde god da se u njemu zadesiš uvek pokupiš neko drugačije iskustvo!
Viktor Čikeš
