Čulo sluha ima jednu od najvažnijih uloga u prilagođavanju čoveka spoljašnjoj sredini. Danas se zna da je 17 odsto ukupnog stanovništva pogođeno lakšim ili težim oblicima oštećenja sluha (dve trećine pripada takozvanim staračkim nagluvostima usled degenerativnog propadanja sluha). Uporedo sa slušnim oštećenjima, mogu se javljati i oštećenja centara za ravnotežu praćena vrtoglavicama. Sa oštećenjem sluha možemo se sresti još kod novorođenčeta koje se s tim hendikepom rađa (genetska oštećenja), a sve kasnije probleme u vezi sa sluhom nazivamo stečenim. Urođeno oštećen sluh kod deteta mora se dijagnostikovati na vreme kako bi se što pre počelo sa odgovarajućim lečenjem, odnosno omogućio normalan razvoj i učenje govora.
DA LI JE SVAKO OŠTEĆENJE SLUHA TRAJNO?
Kada govorimo o oštećenjima sluha, moramo reći da nije svako trajno, već da ono može biti i prolaznog karaktera. Do oštećenja mogu dovesti kako bolesti samog uha, tako i procesi u njegovoj okolini ili ponekad neka druga oboljenja organizma (dijabetes). Bolesti uha mogu zahvatiti sva tri njegova dela, spoljašnje, srednje i unutrašnje uho, a u zavisnosti od toga koje je od njih zahvaćeno, razlikujemo konduktivna ili sprovodna i senzorineuralna ili perceptivna oštećenja. Takođe, oštećenja sluha mogu biti i psihogena. Ova podela je važna jer tip oštećenja diktira vrstu tretmana koji ćemo u terapiji sprovesti, a pogotovo prognozu i ishod lečenja. U najvećem broju slučajeva, senzorineuralna oštećenja su nepovratna, što znači da se ni sa preduzetim metodama lečenja sluh nikada neće vratiti na zdrav nivo.
ŠTA IZAZIVA OŠTEĆENJE SLUHA
Manje ili veće oštećenje sluha mogu da izazovu zapušenost ušnog kanala cerumenom ili ušnom smolom, upale spoljašnjeg ušnog kanala bakterijske ili gljivične prirode, upale srednjeg uha, strana tela u spoljašnjem slušnom hodniku, katar tube ili oštećena funkcija Eustahijeve tube, a kod dece moramo uvek misliti i na mogući sekretorni otitis sa nakupljanjem žilavog sekreta u predelu iza bubne opne. U ređe uzroke, ali na koje moramo misliti, ubrajaju se urođene anomalije uha, povrede i tumori. Konduktivna oštećenja sluha mogu nastati kao posledica začepljenosti ušnog kanala ili zapaljenja, a neretko i zbog rupture ili prskanja bubne opne. Takođe, ova vrsta oštećenja javlja se i kod upalnih procesa srednjeg uha, ali i kod nekih nezapaljenjskih oboljenja kao što je otoskleroza. Ova stanja obično se mogu korigovati lekovima ili hirurški.
DIJAGNOSTIKA
U dijagnostici oštećenja sluha pored obavezne anamneze koristimo testove zvučnim viljuškama, tonalnu liminarnu audiometriju, tonalnu supraliminarnu audiometriju, govornu audiometriju, timpanometriju, test kohleostapedijalnog refleksa, auditivne evocirane potencijale i otoakustičke emisije. Lečenje može biti medikamentozno, hirurško ili kombinovano. Kod određenog broja osoba sluh se može poboljšati hirurškom intervencijom. Na kraju, kada ništa drugo ne pomogne, preostaje nošenje slušnog aparata.
Dr Milena Pavlović,
specijalista otorinolaringologije
Doma zdravlja Dr Ristić
