Od Beograda do Stokholma i nazad, stiže se za manje od 100 evra i nepuna tri sata avionom. Mnogo brže i gotovo podjednako skupo ko automobilom do Niša i - nazad.
U Stokholmu vas sa svih strana obasipa miris mora, severne hladnoće i vrelih kupki, lepršavo šarenilo zastava, arhitektura inspirisana Aurorom Borealis - svetlošću sunčanih vetrova koji ovde kao da ne staju. A iznad i okolo svega - zelenilo.
Ono što najviše volim u Stokholmu jeste to da gotovo nikad ne stignete tamo kuda ste naumili. Ne zbog toga što savršeno uređeni i uredni Tunnelban (metro) ili brojne lake i teške šinske varijante city vozova, tramvaja i stotine brodića ne vode ka određenom cilju, već zato što je zanimljivosti i magnetne privlačnosti prirode, arhitekture i kulture toliko da se osećate kao onaj Buridanov magarac između dve livade.
I taman kad ste oči usmerili na ekran GPS-a i rutu do željene adrese, naletite na biznismena koji iz aktn tašne vadi pribor za pecanje i zabacuje tu, ispred vaših nogu. U najstrožem centru starog grada Gamla Stan! Kao u Beogradu, samo što je voda u Stokholmu providna, a ni dozvola za pecanje nije potrebna.
Inače, Gamla je najbolje očuvano srednjovekovno naselje. Ono što svakome verovatno treba da oduzme dah jeste velelepna Kraljevska palata. Sa 600 soba jedna je od najvećih na svetu. Vikendom su atraktivne smene garde, pa čak i one konjičke.
Ipak, srce Gamle čine prelepe uličice, radnjice, kafići, restorani, galerije, kamen po kome gazite. Isti onaj po kome su gazili riđobradi vikinzi. To golicanje morskih i istorijskih asocijacija po đonovima šetača, magija je koja nagoni na uzdahe, pogotovo ispred brojnih vrhunskih čokoladarnica. Neki drugi uzdah, manje prijatan, izaziva očigledan manjak javnih toaleta! Ko bi rekao...
Ako to zanemarite, kreće uživanje u koloritnim drvenim fasadama od kojih su mnoge drevne. Bez temelja, počivaju na trupcima pobodenim u vodu, a njihov odraz kao u ogledalu mami da se latiš četkice i boja iako ni Čiča-Glišu nisi nacrtao od obdaništa. Zato je zaista užitak fotografisati ili samo posmatrati grad sa mora, iz brodića sa stotinak saputnika. Ili jednostavno, ogrnut ćebencetom preko nogu, udisati svež morski vazduh.
Ukoliko ne preferirate vožnju balonom nad krovovima, domaćini su uvek tu da vas iznenade. Sve popularnije rute zovu se rooftop. Metalne staze vode preko krovova Gamla Stana i nude galebov pogled na kosmopolitske ulice kojima, demografski posmatrano, hodi čitav svet. Za hodanje po oblacima potrebno je da ste punoletni, da niste pod uticajem droge ili alkohola, ne patite od vrtoglavice i da ste lakši od - 120 kilograma!
Ako poželite da se mrdnete iz strogog centra, nastaje problem - kuda? Sve je centar. Možda bi to znali oni rođeni ovde, poput Grete Garbo, Ingrid Bergman, Brit Ekland, En Margret ili snagatora Dolfa Lundgrena? Možda dinamitaš Alfred Nobel, pisac Strindberg, teniska legenda Bjorn Borg? Ili Beni Anderson, jedan od osnivača grupe ABBA?
Kada smo kod najpopularnije švedske pop grupe, ABBA City Walk posebna je tura posvećena ovom muzičkom četvercu koji je ovde živeo i delovao.
Za one sa manje sluha, na prvom mestu su ipak posete nezaobilaznim kulturno-istorijskim stanicama, od velelepne Opere, preko Kraljevske švedske akademije nauka, mesta gde se dodeljuje Nobelova nagrada, Karolinskog instituta, do prostranog trga Stortorget okruženog trgovačkim palatama na kome je centar švedske Berze.
Zvuči neverovatno, ali u preskupom Stokholmu italijanski specijaliteti od testenine jeftiniji su od McDonaldsa ili Burger Kinga! Uz parče ukusne pice (6-10 evra) što se puši iz rukavica razmišljam: Zašto je Stokholm još lepši leti? Zato što su tad u punom sjaju nekadašnja kraljevska lovišta u Djurgardenu i nezaobilazni Ekopark do koga se lako stiže ferijem iz Gamle. Tu je Skansen, botanički open-air muzej, na jednom mestu kompletna švedska flora, ali i farmerska arhitektura. Zastanem, samo da uživam u umetnosti duvanja stakla. U blizini je čuveni Vasa muzej, osnovan oko perfektno očuvane olupine potonule u XVII veku samo dva kilometra nakon porinuća, kao opomena budućim kraljevima da ne grade veće brodove nego što ih more može poneti. I da se drže proverene vikinške brodograditeljske veštine.
Nisam ljubitelj zimskih radosti, zato krećem u obližnji akvarijum Akvariet, u kome pored riba stoluju razni gušteri, zmije... Tu je i zoo vrt, a posebna atrakcija je rainforest – postavka odakle se izlazi mokre košulje. Temperatura 38 stepeni Celzijusa, vlaga nenormalna, a rastinje i zvuci originalni... Kao i pljusak koji se sruči u pravilnim razmacima.
Za ljubitelje remek-dela, Moderna Muset je Meka moderne umetnosti sa ostvarenjima Pikasa, Dalija, Matisa, ali jedan dan je malo da se obiđe.
Folkungagatan, biznis središte i jedna od glavnih ulica gusto naseljenog Sodermalm distrikta, epicentar je svetskog dizajna. Posmatran sa vode, izgleda kao hotel Moskva pretvoren u lego kockice naslagane jedna na drugu. Današnji izgled poprimio je u XVIII veku i predstavlja žižu alternativne kulture i utočište boema. Södertälje, deo grada gde se susreću Baltik i jezero Malaren sedište je Tom Tits Eksperimenta: čitava zgrada od podruma do krova ispunjena je brojnim predmetima i eksperimentima kojima deca i roditelji potpuno slobodno upravljaju. Sve sme da se dira, vazduh, voda, a ima čak i zlata!
Od čistog zlata su i kapije zamka Drottningholm koji će vam otvoriti svoj rajski vrt sa brojnim fontanama za tridesetak kruna. Podignut za kraljevsku porodicu u XVI veku, gotovo odmah je izgoreo. Obnovio ga je kralj Gustav III jedan vek kasnije i u njemu se danas nalazi najstarije svetsko pozorište.
Reklo bi se da Šveđani više od zlata cene dobru kapljicu. I plaćaju je bogato. Klub Kharma možda je najveći i najposećeniji, ali je Leroy najbliži nekom VIP miljeu. Vrhunski fusion klubovi, posetioci, muzika, ali ko ima za to snage posle celodnevnih uživanja. Umor i alkohol obore na kraju mnoge, pa ponekad u rane jutarnje sate zateknete devojke ili momke kako zagrljeni spavaju nasred zaleđene ulice! Šveđani se protiv alkoholizma bore visokim cenama pića. Za sada se pobednik ne nazire!
Ali, ako se kao stranac nađete u tom ratu, pa ste još iz takozvanih regiona zapadnog Balkana, najverovatnije ćete pasti kao žrtva već posle dva, tri pića, kada shvatite da vam je na to malo promila u krvi otišlo pola novinarske plate (one iz takozvanog regiona, naravno, ne Švedske)!
Zato umesto čaše, bicikl u ruke i provozajte još jedan krug po gradu gde uvek ima šta de se vidi. Čak i onda kada je polarna noć...
Viktor Čikeš
