Skloni smo tome da zbog toga što mnogo gledamo u daljinu, ne vidimo ono što nam je ispred nogu. Osim kada su nas za vreme ranih školskih dana vodali po gradovima naše zemlje, u fazi kada se mi pitamo gde ćemo putovati, retko kad se odlučujemo da posetimo nešto naše. A u tom našem dvorištu, trava ne samo da je zelena, nego je i cveće šareno, a komšije prijatne. Iako je naš odlazak ka severu uglavnom u vezi sa posetama Budimpešti i drugim susednim evropskim prestonicama, na najsevernijoj tački naše zemlje nalazi se Subotica, grad pri čijoj su se modernoj izgradnji arhitektonski umetnici nadmetali sa glavnim gradom Mađarske i mesto koje zajedno sa obližnjim jezerom Palić predstavlja jedan od vodećih turističkih centara Srbije.
Mi koji se na najseverniji srpski grad uputimo iz prestonice, imamo tu čast da do Subotice dođemo vozeći se putem koji, u poređenju sa drugim državnim trasama, s pravom nosi epitet jednog od najboljih. Na konto ove ohrabrujuće okolnosti ide i podatak da smo krenuli na mesto smešteno između slivova reka Dunava i Tise, u središtu Panonske ravnice. Ako se ovome pridruži i mišljenje da je sever simbol razvitka i napretka, sigurni smo da smo na pravom putu. Ovaj deo naše zemlje bio pod uticajem Austrougarske, što se očituje u izgledu subotičkih ulica, građevina, kao i bogatom kulturnom nasleđu i nehomogenom stanovništvu koje živi u ovom gradu. Pod tim se podrazumeva da se u ovom mestu ne sluša i ne govori samo srpski jezik.
Početkom prethodnog veka, zanatlije, industrijalci i trgovci nastanjeni u Subotici nadmetali su se u izgradnji njihovog grada sa srednjoevropskim metropolama. Davno me je jedan gospodin naučio da kada šetam ulicom uvek pogledam vrhove zgrada i krovove, pa je tako šetnja centrom bačke prestonice predstavljala i više nego prijatnu promenadu. Isticanje subotičkih građevina deluje kao kliše, ali je arhitektura ovog grada utoliko zanimljivija što nema mnogo srpskih gradova gde ste u prilici da vidite duh središnje Evrope. Ovde se nalazi i Gradska kuća, jedno od sedam srpskih najatraktivnijih zdanja. Ona predstavlja najveću subotičku građevinu, a ukrašena je cvetovima lale i uzdignuta među drvećem u najčistijem delu gradu. Kad smo kod higijene, ovaj grad može da se pohvali čistoćom, na šta su Subotičani izuzetno ponosni. Najseverniji srpski grad je na drugom mestu po broju stanovnika u Vojvodini. Od glavnog trga i šetačke zone granaju se poprečne ulice, a jedna od njih ispunjena je brojnim lokalima, kafićima, picerijama i restoranima. Keramička fontana Žolnai predstavlja jedno od gradskih odmarališta, mesto na kome se susreću generacije, rađaju simpatije, pričaju priče... Meštani kažu da za vreme letnjih dana, ovo stecište predstavlja oazu svežine, u šta nisam imao priliku da se uverim jer je u trenucima moje posete Subotici počela jesen. U priču o subotičkom eksterijeru treba uvrstiti i zgradu Likovnog susreta koja je smeštena u zdanje nekadašnje Rajhl-palate. Ovo mesto izdvaja se kao predstavnik kulturnog miljea jer se u njemu održavaju gradske izložbe i druge manifestacije posvećene umetnosti.
Sve ono što Suboticu čini lepim gradom bilo bi još lepše kada bi njenim ulicama šetalo više ljudi jer je duh naroda bitan deo svakog gradskog mozaika. Suboticu je zadesila sudbina koja drma i druge manje srpske gradove. Oni ambiciozniji otišli su u veće gradove na studije ili u potragu za poslom, dok Subotičani koji su ostali često nemaju sredstava da uživaju u svemu što ona pruža. Predstavnici grada odnedavno se diče i novoizgrađenim hotelom Galleria koji u svom kapacitetu ima i najveći spa centar u ovom delu Evrope. Nedaleko od spomenutog hotela nalaze se i gradski štekovi, delovi u kojima bleji omladina, dok brojni grafiti ukazuju na to da se tamošnja mladež odlučila da lokalpatriotizam iskaže bodrenjem fudbalskog kluba iz njihovog grada. Inače, najpoznatiji fudbalski klub iz Subotice je Spartak, a ime je dobio po Jovanu Mikiću Spartaku, jugoslovenskom rekorderu u atletici koji je kao član partizanskog pokreta poginuo za vreme oslobodilačkog rata. Nedaleko od gradskog stadiona koji vapi za rekonstrukcijom, nalazi se i Dudova šuma, mesto koje predstavlja pluća ovog grada.
PALIĆ
Nekada su stanovnici Subotice do Palića išli tramvajem, a iako danas ovo jezero, odmaralište i lečilište nije sa gradom povezano šinskim prevozom, ono i dalje predstavlja neizostavni deo turističkog paketa. Palić je mirno, tiho i opuštajuće mesto, a meštani će vam u šali naglasiti da je preporučljivo ukoliko želite da ga posetite sa ljubavnicom i ostanete neprimećeni. Na jezeru nema splavova i kafića, što je prva neobičnost koju primetite kada dolazite iz predela gde ste navikli da takav ambijent bude iskorišćen u službi noćnog provoda. Idiličnu atmosferu u kojoj preovladavaju boje prirode povremeno narušava svadbeno veselje ili žagor dece koja su organizovano došla u obilazak. Na ovom mestu ističe se nekoliko salaša, lovačkih klubova, vinarija, kao i Zoološki vrt. Iako oni koji poznaju poreklo, proizvodnju i kulturu ispijanja božanske kapljice od grožđa ističu da je Vojvodina predeo koji ima kapacitet za uzgajanje vina, na ovom mestu razvijen je i rakija turizam, pa tako u nekoj od palićkih kućica možete uživati u ispijanju ovog pića. Ovo mesto idealno je za instant odmor od dva, tri dana, a na šetalištu se iznajmljuju i rikše, pa tako momci imaju priliku da učine šmekerski potez ukoliko devojku provozaju gazeći pedale ovog starinskog vozila, a ne papučicu za gas nekog automobila.
TRENCHTOWN
Relaksirajuća atmosfera koju stvara prirodno okruženje Palića poslužilo je kao inspiracija za organizaciju Trenchtowna, prvog regionalnog rege festivala na otvorenom koji se početkom maja održava u Etno kampu nadomak Palića. Zamišljen kao rege zabava, ovaj događaj vremenom je počeo da ugošćava i izvođače iz drugih muzičkih žanrova, a ove godine održan je po 12. put. S obzirom na mesto u kome se održava i tematiku koju ima, ovaj trodnevni događaj Palić pretvara u kutak zabave koji slavi ljubav, druženje, ali i poštovanje ekoloških principa.
Ovom prilikom u ambijentu palićke četinarske šume igraju se i predstave, održavaju različite radionice, vežba se joga, dok je na poslednjoj u nizu ovih zabava bilo bila i ponuda tradicionalnih kuvanih jela koja nose potpis vojvođanskih specijaliteta.
Stefan Tošović
