Kao i u svakom Diznilendu i u Dubaiju važi pravilo - koliko para, toliko muzike! Ono, nije da tu baš nema šta da se vidi & oseti za džabe, ali u jednom od najbogatijih gradova na svetu verovatno je i normalno da se svako zadovoljstvo plaća.
Na moje iznenađenje otkrivam da u Vikipediji piše kako nafta danas učestvuje u ukupnom dohotku Dubaija sa manje od 6 odsto Pa, toliko bi i Srbija mogla da nategne iz Banata!
O čemu se tu radi?
Izgleda o tome da je tamošnji šeik, uvidevši da ispod njegovog komada peska ima sve manje nafte, okrenuo sve što ima na turizam, trgovinu, izgradnju nekretnina i finansijske usluge u vidu bankarskih transakcija oslobođenih poreza. I tako je u svega nekoliko decenija izdžikljala fascinantna arhitektonska oaza u koju je prošle godine došlo gotovo devet miliona turista koji su tu ostavili isto toliko milijardi dolara! To je Dubai dovelo na osmo mestu u svetu po zaradi od turizma - ispred Njujorka, Rima, Barselone, Beča...
Šeik je mudar čovek. Putovao je po svetu i video da se turistima najlakše prodaje sve čemu može da se prikači pridev – NAJVEĆI! Tako je Dubai dobio najveću zgradu, najveću veštačku marinu, najveći šoping mol, najveći akvarijum, najveći food court, najveći kompleks veštačkih ostrva, najluksuzniji hotel i još mnogo takvih naj građevina. A ako među njima ima i onih koje ne bi trebalo da nose prefiks naj, ne treba biti sitničav. U svakom slučaju, sve su dovoljno velike i luksuzne!
Nije potrebno mnogo da shvatite kako je sve u gradu na neki način okrenuto turistima. Gde god se okrenete stoje vam na raspolaganju raznovrsna prevozna sredstva za razgledanje grada: autobusi, automobili, avioni, helikopteri, čamci, brodovi... Najspektakularnije je, naravno, iz vazduha. Ali, nije loše ni iz brodića koji glisira Dubai krikom, svojevrsnim pustinjskim fjordom ispunjenim slanom morskom vodom, koji preseca grad.
Kada završite panoramsko razgledanje, imate uglavnom dve opcije: da odete na plažu ili da se popnete na Burdž Kalif, najvišu zgradu na svetu, a zatim obiđete obližnji Dubai mol, najveći šoping centar na svetu. Ako vas ne zanimaju cipele & tašne, unutra možete da gledate u džinovski akvarijum sa hiljadama riba, a tu je i klizalište, veštačko jezero s fontanama i vodoskocima, pa čak i - skijalište!
Burdž Kalifa je zgradurina visoka tačno 829,84 m. Izgradnja je započeta 2004. godine, u vreme dok je na čelu emirata bio šeik Maktum, a završena je pet godina kasnije i to uz velike muke budući da je svet baš u to vreme zakoračio u veliku finansijsku krizu koja je ispraznila čak i kasu emirata. U međuvremenu Maktum je umro, a za novog šeika postavljen njegov sin Mohamed, koji je bio prinuđen da pozajmi novac od susednog Abu Dabija ne bi li nekako završio ovaj monumentalni spomenik ljudskoj taštini. Novac je stigao, ali su graditelji umesto naziva Burdž Dubai zgradurinu morali da prekrste u Burdž Kalifa u slavu sada novog donatora – šeika Kalifa bin Zajeda, predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata!
U svakom slučaju, zgrada je uz veliku feštu otvorena 1. oktobra 2009. godine i sada svaki turista za nekih 2.000 dinara može da se popne na njenu osmatračnicu i da se oseća kao Tom Kruz dok je tu snimao četvrti nastavak Nemoguće misije. Inače, to koliko je zgrada visoka lepo ilustruje podatak da možete u podnožju da gledate zalazak sunca, a onda kada dole padne mrak popnete se liftom na vrh i - ponovo gledate zalazak sunca!
Inače, za razliku od većine gradova, ovde je gotovo svaki oblakoder na svoj način jedinstven. Arhitekte su često pokušavale da spoje naizgled nespojivo - islamsku tradiciju i modernu arhitekturu.
Jedna od najefektnijih takvih simbioza je Burdž Al Arab, u prevodu nešto poput Toranj Arabije, superluksuzni hotel u obliku jedra tipične stare arapske jedrilice. Hotel je podignut na malom veštačkom ostrvu, a njegova izgradnja koštala je fantastične dve milijarde dolara. Noću menja svetla u bojama vatre i vode i ljudi satima stoje ispred njega i gledaju taj lajt-šou. Visok je 321 metar, što ga čini četvrtim po visini među hotelima u svetu. Najviši je u Meki (601 m), a druga dva su takođe u Dubaiju. Ali je zato jedini hotel sa čak sedam zvezdica! Te ekstra zvezdice dobio je zbog luksuza koji se gostima nudi, a koji podrazumeva i stubove u holu optočene zlatom! Svaki gost ima vozača i batlera, a svaki sprat privatnu recepciju. Najmanja soba ima svega 169 kvadratnih metara, a najveća 780, a cene se kreću od 2.000 do 50.000 dolara po sobi. U standardnu uslugu spada i rols rojs ili BMW sa vozačem, helikopter se plača dodatno. Doručak uključen!
Nekada su tu dolazili bogati pripadnici svetskog džet-seta, dok su danas gosti uglavnom bogati Rusi u pratnji mladih silikoniziranih plavuša iza kojih trčkaraju nosači s gomilom Gucci ili Dior šoping kesa. Inače, Ukoliko niste gost, u hotel možete da uđete samo ako ste rezervisali barem doručak, a to će vas koštati oko 5.000 dinara.
Posebno poglavlje u nizu ekstravagantnih arhitektonskih čuda Dubaija predstavlja niz veštačkih ostrva u obliku palme, sa luksuznim vilama za stanovanje namenjenim onima koji to mogu da plate.
Pored svojih maštovitih građevinskih poduhvata, Dubajci su posebno ponosni na metro bez vozača, koji samo u centru vozi ispod zemlje, dok je ostatak pruge na nekih desetak metara iznad ulica i može sasvim lepo da posluži kao prevozno sredstvo za razgledanje grada. Metro ima i vagon prve klase koji je na čelu kompozicije i koji dodatno košta, ali i ne mora ako dovoljno uverljivo kontrolorki na ulazu kažete: Off course, we have the business ticket!
Osim te moderne, gotovo futurističke fasade, Dubai ima i svoju istorijsku stranu. Najstarije kuće nalaze se u persijskom kvartu Bastakija, nekih pet minuta od jedinog muzeja u gradu - Dubai muzeja. U stvari, grad ima tek nekoliko istorijski zanimljivih zgrada, budući da su Beduini bili nomadi koji su umesto čvrstih kuća stanovali u šatorima od kozije kože, dok su lokalni ribari i lovci na školjke pravili kolibe od palmi. Živopisne kuće u Bastakiji, koje su svojevremeno podigli persijski trgovci, danas su renovirane i adaptirane uglavnom u galerije, kafiće i butik-hotele.
Deo arapske tradicije ipak najbolje može da se vidi na nekoj od pijaca. Najpoznatije među njima su Golden souk (Zlatna pijaca), u stvari čitava jedna ulica u kojoj dominira prepoznatljivi arapski nakit od izrazito žutog zlata, ali gde ćete lako pronaći i nakit svih vodećih svetskih draguljara, te Spice souk (Pijaca začina), četvrt gde se prodaju začini iz celog sveta!
Problem za strance može da bude zabrana full kontakta među parovima na javnim mestima. Znači, ništa rukama, samo pogledom! O razmeni telesnih tečnosti da i ne govorimo...
Zabranjen je i vanbračni seks, ali to ne sprečava hiljade devojaka da se bave prostitucijom. Ljubav se nudi praktično svuda, najviše po hotelima, restoranima, šoping molovima... Domaće radne snage nešto i nema, tako da je na ulici najviše Kineskinja, Tajlanđanki, Indijki i plavuša sa bivših SSSR teritorija.
Na ulicama je i mnoštvo radnika koji po ceo dan rade za desetak dolara i spavaju u sobama sa 12 kreveta, daleko od luksuznih zgradurina obasjanih raznobojnim svetlima i ostrva u obliku palmi. Ali, šta češ... Neko ima naftu, neko zlato, neko pamet, neko sve to, a neko ništa!
U pesku postoji jedno carstvo, u njemu caruje bogatstvo...
