Najizvikanije grčko ostrvo, Santorini, ne nazivaju uzalud crnim biserom Egejskog mora. Na mitskoj Atlantidi, gledajući sunce koje zalazi za vulkan i mesec kako izranja iz mora, zaboravićete odakle ste došli i prepustiti se neponovljivoj romantici mesta na kome, kako priča kaže, svako pronađe pravu ljubav.
O živopisnom Santoriniju ispredaju se brojne legende. Jedna od najstarijih kaže da se upravo na ovom ostrvu rodio grčki bog vetra Eol, a kako meltemi ovde ne prestaje da duva, tokom vrelih letnjih dana posetioci imaju utisak da je u ostrvo uperen veliki fen.
Santorini je najjužnije ostvro grčkih Kiklada, i ako se izuzme 63 kilometra južniji Krit, najbliži je Africi, pa ovakvi klimatski uslovi ne treba da čude. Zbog sušne sredozemne klime, vegetacija je ovde veoma oskudna, a tokom vrelih letnjih meseci, veoma je malo zelenila. Na ostrvu uspeva vinova loza, pistaći, nešto malo maslina, kaktusi i za naše pojmove neobično sitno povrće - minijaturne, preslatke lubenice, beli patlidžan i čeri paradajz. Turiste svakako raduje podatak da od maja do oktobra kiša ne pada gotovo nikada, dok je tokom ostalog dela godine svakodnevna pojava. Sezona na ostrvu počinje već u aprilu, kada ga osvajaju Skandinavci, a najprijatnije u ovom tokom leta prenaseljenom raju jeste tokom juna i septembra.
Kao i većina popularnih turističkih destinacija, i Santorini ima aerodrom, ali je pravi doživljaj na ostrvo stići brodom i videti ga sa pučine, u punoj lepoti. Ukoliko dolazite nekim od večernjih feribota iz Soluna ili Atine, posle noći na brodu iskusićete prvo neopisiv izlazak sunca koje izranja direktno iz mora, a potom će vam se pred očima ukazati veličanstvena crna stena potpuno belog vrha. Ono što izdaleka izgleda kao snegom pokrivena planina, pretvoriće se posle desetak minuta vožnje u ostrvo čiji vrh krase pitoreskne kikladske kućice i crkve s plavim kupolama, zbog kojih se razglednice iz ovog dela sveta izuzetno cene.
Druga, veoma rasprostranjena legenda kaže da je upravo je Santorini, ili Fira/Tira, kako Grci zovu ostrvo, mitska Atlantida iz poznate Platonove parabole. Vulkan, koji je glavna turistička atrakcija ovog mesta, potopio je u 16. veku pre nove ere veliki deo ostrva, koje je tada i dobilo oblik polumeseca. Mnogo smatraju da je ovaj događaj bio inspiracija za mit o Atlantidi, a vešti grčki domaćini ovu priču koriste da zabave svoje goste i privuku ih u što većem broju.
Istorija, pak, kaže da je serija jakih zemljotresa spasla stanovništvo pogibije, najavivši erupciju vulkana, o čemu svedoči i činjenica da arheolozi u ruševinama iz tog perioda nisu pronašli nijedno telo niti vredne predmete. Ova prirodna katastrofa glavni je krivac za propast Minojske civilizacije, pošto je vulkanska aktivnost izazvala cunami koji je ozbiljno oštetio severnu obalu Krita i potpuno potopio moćnu minojsku flotu.
U vekovima koji su sledili, ostrvom su gospodarili stari Grci, zatim Egipćani, Rimljani, Vizantijci, pa Mlečani, čije ime, Sveta Irina, odnosno Santorini, i danas nosi. U 16. veku osvojili su ga Turci, a Grci su ga ponovo zadobili tek početkom 19. veka.
Bilo kako bilo, deo ostrva potonuo je u davnoj erupciji vulkana, a u poslednjem velikom zemljotresu, 1956. godine, srušeno je mnogo kuća na severnom delu ostrva. Uprkos i dalje aktivnom vulkanu, Santorini je u poslednjih sto godina zahvaljujući turizmu bukvalno procvetao, a na Kalderi, ostacima vulkanskog grotla, Grci su sagradili živopisne hotele, restorane, klubove i barove. Ovaj deo ostrva, koju popularno zovu i Sunset bulevar, proteže se od glavnog grada Fire, do gradića Oja ili Ija, poznatog po velikom broju umetničkih galerija. Ukoliko se odlučite da sednete u bilo koji ugostiteljski objekat na ovom potezu, računajte na to da će vam preljubazni domaćini u cenu usluge masno zaračunati i jedinstveni prizor sunca koje zalazi za vulkan.
S ove strane ostrva nalazi se i stara luka, u koju danas pristaju samo kruzeri, luksuzna plovila kojima turisti, mahom vremešni, krstare Mediteranom. Od luke do Fire, koja se izdiže na 260 metara nadmorske visine, treba se popeti uz 566 veoma strmih i uglačanih kamenih stepenica, a kao alternativni prevoz postoje i žičara i čuveni Santorini taxi – magarci, koje poslu vični meštani po povoljnim cenama nude svojim gostima umesto limuzina.
I tada ćete verovatno čuti još jednu legendu o ovom mestu - na prelepom Santoriniju, priča kaže, ima više vina nego vode, više magaraca nego ljudi i više crkava nego kuća.
Samo prvi deo ove turistima namenjene bajke u potpunosti je tačan jer na ostvu ne postoji nijedan izvor, niti bunar, a sva voda koja se koristi donosi se brodovima i skupo se plaća. Vina, međutim, ima u izobilju i to veoma dobrog, pošto na ostrvu uspevaju kvalitetne vrste grožđa, a obilazak brojnih vinarija jedna je od najatraktivnijih turističkih ponuda. Čak i onima s najplićim džepom dostupna su kvalitetna domaća vina, od kojih se na pijacama načešće prodaje crveno i belo desertno vino koje meštani zovu jednostavno gliko - slatko.
Prema poslednjem popisu, na Santoriniju živi nešto više od 13 hiljada stanovnika, a broj magaraca, naravno, nikad nije precizno utvrđen. Da su i oni brojni, sasvim je izvesno jer turisti koji ga svake godine posećuju rado koriste magareći taksi, koji goste strpljivo penju i spuštaju strmim liticama ostrva. Magarci se ovde smatraju turističkom atrakcijom i čest su motiv na suvenirima koji prezadovoljni stranci ponosno nose kućama za uspomenu.
O lepotama crkava Santorinija, kojih ima više od tri stotine, najbolje svedoče fotografije. Iz grozdova belih kikladskih kućica prošaranih plavim kupolama na vrhovima crnih vulkanskih stena, izviru brojni zvonici i čine pejzaž jedinstvenim na svetu. Neke od najpoznatijih crkava na ostrvu su: Panagia Episkopi blizu Mesa Gonije, sa freskama iz 11. veka, Metropolitan u centru Fire koju je oslikao lokalni umetnik Kristoforos Asimis, katolička katedrala posvećena Jovanu Krstitelju i crkva preobraćenja Rozaria u katoličkoj četvrti Fire, koje imaju obeležja baroka, zatim manastir proroka Ilije na planini iznad sela Pirgos, kao i manastir iz 17. veka posvećen svecima Pantelejmonu, Zoodohosu Pigi i Nikoli u blizini mesta Firostefani.
Ipak, prelepe plaže sa belim, crvenim i crnim peskom čine Santorini jedinstvenim letovalištem na svetu. Na samo 69 kilometara obale, ovo ostrvo nudi sve što se od mora može poželeti – od razuzdane zabave na crnom pesku Perivolosa i Perise, gde u barovima na plaži umešni grčki ugostitelji angažuju najpoznatije svetske di-džejeve koji se za miksetama smenjuju bukvalno 24 sata dnevno, preko luksuznog, pomalo penzionerskog Monolita sa peskom što podseća na zlatni prah, do zelenih Kamara, idealnih za odmor s porodicom. Na Mesa Pigadiji uživaće oni koji vole skakanje sa stena, Red Beach u Akrotiri nudi raznovrsne sportske aktivnosti na crvenom pesku, a na pustoj i pomalo divljoj Vlihadi, opustićete se kao nikad u životu i, kako još jedna ostrvska legenda kaže, spoznati koga najviše volite. Ova čudesna plaža, do koje se može stići samo peške ili motorciklom, jedinstvena je na svetu po kombinaciji crnog peska i bele, porozne krečnjačke stene, u koju kiše i vetrovi urezuju kilometrima dug reljef. Previše nepristupačna i uzana da bi na njoj nikle kafane, Vlihada je raj za naturiste i one koji izbegavaju gužvu.
Romantici Santorinija svakako doprinosi još jedna legenda - ko se ovde spoji, kažu, nikada se neće rastaviti. Možda je to razlog što je ovo ostrvo, uz Las Vegas, omiljena svetska destinacija za venčanja, a restorani, barovi i klubovi uvek su puni mladih iz čitavog sveta, koji baš ovde pokušavaju da pronađu svoju idealnu polovinu.
Zbog kvalitetnog noćnog života, odmor na Santoriniju zaista ume da bude naporan. Najčuveniji klubovi nalaze se u Firi – u Koo Clubu i Enigmi đuska se uz svetske hitove do zore, u Taj Mahalu se zabavljaju ljubitelji orijentalnih melodija, Kira Thira Jazz Bar već tri decenije neguje džez, latino i afro bit, dok se u Tithori luduje uz rok muziku. U legendarnom Franco’s baru sluša se samo klasika, a na listi čestih gostiju su između ostalih i Robert de Niro i Džon Travolta. Cafe del Mar e Sol i Tango su mesta odakle se posle zalaska sunca kreće u provod, a gosti iz Srbije svakako ne treba da propuste čuveni Tropical bar, poznat i kao Serbical, koji je ove godine proslavio tridesetogodišnjicu rada.
Iako je već godinama na listi od deset najposećenijih svetskih destinacija, Santorini ostaje čudesno divlji dragulj Mediterana, ostrvo kontrasta gde se podjednako uživa u ludim noćnim provodima i tihovanju na samotnim plažama, uz pogled na moćni vulkan koji stalno upozorava ljude da novcem ne mogu da ukrote veličanstvenu prirodu.
Piše: Vera Nikolić
