Čelična lejdi srpskog novinarstva bila je debeljuškasta, sva u očima, plavooka beba. Imala je potpuno belu i kratko ošišanu kosu, zbog čega su je često zvali mali.
- Mama kaže da sam bila beba koja je dan zamenila za noć, što joj je olakšavalo dnevno funkcionisanje, ali joj je od noći pravilo horor, jer nisam plakala samo kad su me ljuljali u ćebetu pretvorenom u ligeštul.
Bojana ističe da je u svakom trenutku bila zaštićena.
- Sportski duh povukla sam na tatu. Svuda me je vukao sa sobom. Iako sam imala samo tri godine, nisam se odvajala od njega ni kad je igrao odbojku u moru, a umalo da mi to dođe glave. Tražila sam da me s ramena baca u vodu, ali nije primetio da sam ispala iz kotura i počela da gutam vodu. U tri zamaha uspeo je da me izvuče. Međutim, nije dozvolio da zbog toga navučem strah. Čim sam malo došla sebi, naterao me je da bez kotura zajedno skačemo u more i tako sam naučila da plivam.
Bejbi karton:
Mesto i datum rođenja: 9.9.1966.
Težina i dužina na rođenju: 52 cm, 4,3 kg
Prva izgovorena reč i sa koliko meseci: Tata, sa 8 meseci, a
mamu je zapanjilo da sam pre prvog rođendana izgovorila reč semafor
Omiljena bajka: Izmišljene priče moje mame
Omiljeni crtani film: Maza i Lunja
Tekst je objavljen u 133. broju magazina Story osmog aprila 2008. godine.
