Nekada su donosili odluke koje su uticale na milione ljudi, sastajali se sa najmoćnijim državnicima sveta, upravljali krizama i ratovima i bili najpoznatija lica međunarodne politike. Danas više ne sede u predsedničkim ili premijerskim kabinetima, ali su mnogi i dalje uspešni i ugledni, iako vode mirnije živote.
Mesto predsednika i premijera je kruna političke karijere, pa mnogi po okončanju mandata napuštaju politiku, verujući da su pružili sve što su mogli svojim zemljama i ustupaju mesto na političkoj sceni drugima.
Neki od bivših lidera najvećih svetskih sila su se mahom posvetili fondacijama, humanitarnom radu, pisanju knjiga i predavanjima, dok su drugi postali savetnici, komentatori ili učesnici međunarodnih skupova. Ima i onih koji se ni po stupanju s dužnosti nikad nisu sasvim udaljili od politike, pa i dalje učestvuju u kampanjama, stranačkom životu ili javnim raspravama.
Američki predsednici su i dalje aktivni na neki način
Kad je reč o bivšim američkim predsednicima, zanimljivo je da se gotovo nijedan nije potpuno povukao iz javnog života. Svi četvorica živih nekadašnjih predsednika – Džo Bajden, Barak Obama, Džordž Buš Mlađi i Bil Klinton – i dalje su prisutni u različitim oblastima, dok je Donald Tramp ponovo na čelu države.
Donald Tramp je jedini američki predsednik koji se, posle prekida mandata, vratio u Belu kuću nakon više od jednog veka. Prvi mandat imao je od 2017. do 2021. godine, a drugi je započeo 20. januara 2025. godine.
Džo Bajden je napustio Belu kuću u januaru 2025. godine, nakon jednog mandata na čelu SAD, koji je trajao od 2021. do 2025. godine. Nakon odlaska s funkcije se posvetio porodici, pisanju memoara i stvaranju fondacije i predsedničke biblioteke u Delaveru, koja bi trebalo da čuva dokumentaciju i nasleđe njegove administracije.
Njegov javni život znatno je mirniji nego tokom političke karijere, a zdravstveni problemi dodatno su ograničili njegove aktivnosti. Bajden se, naime, leči od uznapredovalog raka prostate, o čemu je njegova porodica govorila u javnosti u prethodnom periodu.
Barak Obama je bio predsednik SAD od 2009. do 2017. godine, a nakon odlaska iz Bele kuće zajedno sa suprugom Mišel Obamom je pokrenuo Obama Foundation i produkcijsku kuću Higher Ground, koja sarađuje s Netflixom na filmovima i dokumentarnim projektima.
Jedan od njegovih najvažnijih projekata je Obama Presidential Center u Čikagu, koji je svečano otvoren u junu 2026. godine. Obama se i dalje povremeno uključuje u političke kampanje Demokratske stranke, drži govore i komentariše važne društvene i političke događaje, pa je tako 2024. podržao političarku Kamalu Haris kao potencijalnu kandidatkinju za predsednicu SAD, a u u novembru 2026. ponovo je bio aktivan na predizbornim skupovima, kad je podržao demokratske kandidate pred izbore za Kongres.
Kada je reč o Džordžu Bušu Mlađem, on bio je predsednik od 2001. do 2009. godine, a nakon odlaska iz Bele kuće se vratio u Teksas, gde je danas živi mirnije i daleko od svakodnevne politike.
Naročito se posvetio slikarstvu, a važna tema njegovog rada su portreti veterana i pripadnika američkih oružanih snaga. Objavio je nekoliko knjiga, uključujući memoare, a aktivan je i kroz Institut "Džordž V. Buš", koji se bavi obrazovanjem, globalnim zdravljem, ljudskim pravima i podrškom vojnim veteranima.
Tu je i Bil Klinton, koji je napustio predsedničku funkciju 2001. godine, nakon dva mandata, koja su trajala od 1993. do 2001. godine. On je nastavio je da se bavi međunarodnim projektima i humanitarnim radom, iako smo češće čitali o njemu zbog raznih skandala i veza sa osuđenim pedofilom Džefrijem Epštajnom.
Osnovao je Fondaciju "Klinton", organizaciju koja se bavi pitanjima javnog zdravlja, klimatskih promena, ekonomskih mogućnosti i unapređenja kvaliteta života. Klinton se i dalje pojavljuje na političkim događajima Demokratske stranke, učestvuje u javnim debatama i povremeno objavljuje knjige, a svojevremeno je podržavao suprugu Hilari Klinton u trci za predsednicu.
U Francuskoj se jedan predsednik vratio u Parlament
Aktuelni predsednik Francuske Emanuel Makron je na čelu države od 2017. godine, a drugi mandat je osvojio 2022. godine.
Prerhodno je na njegovom mestu bio Fransoa Oland, predsednik Francuske od 2012. do 2017. godine. Nakon odlaska iz Jelisejske palate on se izvesno vreme držao podalje od neposredne političke borbe, ali se na scenu vratio 2024. godine, kada je ponovo izabran za poslanika u francuskoj Narodnoj skupštini.
U septembru 2026. godine je objavio novu knjigu, s nizom predloga za političku budućnost Francuske, što je pokrenulo spekulacije o njegovim mogućim predsedničkim ambicijama. Ipak, najavio je da će odluku o eventualnoj kandidaturi doneti kasnije tokom godine.
Najkontroverzniji bivši francuski predsednik proteklih godina je svakako Nikola Sarkozi, koji je bio u kabinetu od 2007. do 2012. godine. Posle poraza na predsedničkim izborima 2012, Sarkozi je ostao aktivan u konzervativnoj politici, a kasnije se posvetio pisanju knjiga i javnim nastupima.
Poslednjih godina su njegov život obeležili i brojni sudski postupci. U septembru 2025. osuđen je na pet godina zatvora u predmetu koji se odnosi na sumnje u nezakonito finansiranje njegove predsedničke kampanje novcem iz Libije. Nakon 20 dana provedenih u zatvoru pušten je na slobodu uz sudski nadzor, dok je postupak nastavljen kroz žalbeni proces.
Rusija: Putin uvek na vlasti, Medvedev je i dalje deo državnog vrha
Vladimir Vladimirovič Putin je jedan od najdugovečnijih političkih lidera našeg doba, pošto je postao predsednik Rusije 2000. godine, a na toj funkciji je bio do 2008. godine. Potom je četiri godine obavljao dužnost premijera, dok je predsednik bio Dmitrij Medvedev.
Putin se na predsedničku funkciju vratio 2012. godine i na njoj je i danas.
Dmitrij Anatoljevič Medvedev je bio predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, a potom i premijer od 2012. do 2020. godine. Nakon završetka premijerskog mandata nije napustio ni politiku ni sam državni vrh, već je u januaru 2020. imenovan za zamenika predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Na toj funkciji je Medvedev i danas, a neretko imamo priliku da čitamo njegove oštre političke izjave o ratu u Ukrajini, odnosima Rusije sa Zapadom i međunarodnoj bezbednosti.
Nemačka: Angela Merkel uživa u mirnijem životu, Šreder ostao vezan za Rusiju
Svojevremeno najmoćnija žena planete Angela Merkel je bila nemačka kancelarka od 2005. do 2021. godine, odnosno punih 16 godina.
Nakon odlaska sa funkcije je odlučila da se povuče iz aktivne politike, pa je odbila brojne ponude za nove državne funkcije.
Gospođa Merkel se posvetila pisanju memoara, javnim nastupima i privatnom životu, a najviše vremena provodi u svom domu u regionu Ukermerk, severno od Berlina, gde uživa u mirnijem ritmu života. Ipak, povremeno se pojavljuje na važnim političkim događajima i komentariše aktuelna dešavanja, posebno kad je reč o evropskoj bezbednosti i odnosima sa Rusijom.
Njen naslednik je bio Olaf Šolc, kancelar Nemačke od 2021. do maja 2025. godine, kada ga je nasledio Fridrih Merc. Nakon odlaska sa čela vlade je ostao poslanik u Bundestagu, a 2026. godine je preuzeo novu međunarodnu funkciju.
Naime, postao je kopredsedavajući nove Komisije Sever-Jug, koju je pokrenula nemačka vlada, sa ciljem unapređenja međunarodne razvojne saradnje i pronalaženja rešenja za pitanja siromaštva i gladi u svetu.
Gerhard Šreder je bio nemački kancelar od 1998. do 2005. godine. Nakon odlaska sa vlasti je ostao poznat po bliskim vezama s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i angažmanu u ruskom energetskom sektoru, što je veliki deo nemačke javnosti kritikovao nakon početka rata u Ukrajini.
U oktobru 2026, Šreder se pridružio nadzornom odboru ruske trgovačke kompanije Hyperglobus, nastale iz poslovanja nemačkog lanca Globus u Rusiji.
Španija: Od rada u katastru do međunarodnog posredovanja
Marijano Rahoj, premijer Španije od 2011. do 2018. godine, povukao se sa čela Narodne partije i postepeno napustio aktivnu politiku. Vratio se poslu za koji se školovao i za koji je položio stručni ispit još na početku karijere: radi kao registrator nekretnina. Povremeno se pojavljuje na događajima Narodne partije, ali se uglavnom drži dalje od političke svakodnevice.
Njegov prethodnik Hoze Luis Rodriges Sapatero, španski premijer od 2004. do 2011. godine, nakon odlaska s funkcije se bavio međunarodnim posredovanjem, naročito u političkoj krizi u Venecueli, gde je pokušavao da posreduje između vlasti i opozicije. Špansko pravosuđe, inače, trenutno istražuje njegove veze sa slučajem kompanije Plus Ultra i sumnjama na trgovinu uticajem i pranje novca, što Sapatero negira.
Hoze Marija Asnar, premijer Španije od 1996. do 2004. godine, posvetio se radu svoje fondacije FAES, koja se bavi političkim idejama, istraživanjem i javnim debatama. Uključen je i u rad Atlantskog instituta za upravljanje i međunarodnih savetodavnih tela, a imao je i poslovne angažmane u velikim međunarodnim kompanijama. I dalje je prisutan u političkom životu Španije, pa neretko komentariše odluke aktuelne vlade.
Velika Britanija: Neki pišu knjige, drugi predaju, a treći i dalje žele da budu deo politike
Velika Britanija je u poslednjih nekoliko godina promenila veliki broj premijera, pa je zanimljivo videti kako su nekadašnji stanari Dauning strita 10 nastavili svoje karijere.
Kir Starmer je bio premijer od jula 2024. do jula 2026. godine, kad ga je nasledio Endi Bernam. Nakon odlaska sa funkcije, Starmer je najpre napustio i poslaničko mesto, a najavio je da će se posvetiti međunarodnim pitanjima i spoljnoj politici.
Riši Sunak je bio britanski premijer od 2022. do 2024. godine. Nakon poraza Konzervativne stranke na izborima ostao je poslanik u Parlamentu, ali se uključio i u akademski rad. Sunak je gostujući saradnik Blavatnik škole za menadžment na Univerzitetu Oksford, a angažovan je i kao gostujući saradnik na Huverovom institutu Univerziteta Stenford.
Liz Tras je bila premijerka svega 49 dana, od septembra do oktobra 2022. godine, a nakon poraza na izborima 2024. godine, kad je izgubila i poslaničko mesto, nastavila je da se pojavljuje na konzervativnim političkim skupovima, naročito u SAD. Objavila je memoare "Deset godina za spasavanje Zapada", a krajem 2025. godine je pokrenula emisiju The Liz Truss Show na platformi X, u kojoj iznosi političke stavove i kritikuje aktuelne političke tokove.
Njen prethodnik Boris Džonson je bio premijer od 2019. do 2022. godine, a po odlasku s funkcije je ostao poslanik do 2023, kad je napustio parlament, a zatim se vratio novinarstvu i pisanju.
Objavio je memoare Unleashed, piše kolumne za britanske medije i često učestvuje na međunarodnim skupovima. Naročito je aktivan u javnim nastupima vezanim za Ukrajinu i rat sa Rusijom, a 2026. godine je promovisao svoju knjigu i na književnim događajima u Ukrajini.
Tereza Mej je bila premijerka od 2016. do 2019. godine, a nakon što se povukla s poslaničke funkcije 2024, postala je članica Doma lordova.
Posvetila se humanitarnom radu, borbi protiv savremenog ropstva i trgovine ljudima, a angažovana je i na Univerzitetu Jejl, gde učestvuje u akademskim programima posvećenim budućnosti demokratije. I dalje često govori o međunarodnim odnosima, bezbednosti i trgovinskoj politici.
Prethodni premijer Ujedinjenog Kraljevstva Dejvid Kameron je bio na tom mestu od 2010. do 2016. godine, a posle referenduma o Bregzitu je podneo ostavku. Ipak, nije zauvek napustio državnu politiku, pa se u novembru 2023. vratio u vladu kao ministar spoljnih poslova i na toj funkciji ostao do jula 2024. godine. Pre toga je postao član Doma lordova, gde danas ima status doživotnog člana.
Tu je i Gordon Braun, koji je bio premijer od 2007. do 2010. godine, a nakon odlaska sa funkcije je nastavio da se bavi međunarodnim pitanjima. Posebno je angažovan u oblasti obrazovanja, kao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje. Učestvuje i u radu organizacija koje se bave obrazovanjem dece u kriznim područjima, finansiranjem obrazovnih programa i zaštitom dece u oružanim sukobima.
Bivši britanski premijer Toni Bler je bio na tom mestu 1997. do 2007. godine. Nakon odlaska sa vlasti je osnovao Institut za globalne promene "Toni Bler", organizaciju koja sarađuje s vladama i političkim liderima širom sveta na pitanjima upravljanja, ekonomije, javnih politika i tehnologije.
Mađarski političar Viktor Orban više nije premijer, ali nije napustio politiku
Jedna od vesti koje su obeležile svetsku politku ove godine je svakako pad Viktora Orbana, koji je na mestu premijera Mađarske proveo ukupno 16 godina u kontinuitetu, od 2010. do 2026. godine. Pre toga je bio premijer i od 1998. do 2002. godine.
Orbanova njegova stranka Fides je ranije ove godine izgubila vlast od opozicione stranke Tisa, koju predvodi novi mađarski premijer Peter Mađar, a Orban je nakon poraza odlučio da ne preuzme poslaničko mesto, iako je zadržao funkciju predsednika Fidesa i najavio da će raditi na obnovi stranke.
On je, inače, primio otpremninu nakon napuštanja premijerske funkcije (u iznosu od oko 105.000 evra bruto) i donirao je dečjem domu "Dobri Samaritanac" u Zakarpatju u Ukrajini, čime je ispunio obećanje dato ranije ove godine.
U novembru 2026. godine u javnosti se pojavila beleška bivšeg premijera Mikloša Nemeta prema kojoj su pronađeni navodni rukopisni izveštaji iz 1990. godine koji sugerišu da je Orban tokom služenja vojnog roka bio povezan sa vojnom kontraobaveštajnom službom, a Orbanova stranka Fides i portparol su oštro odbacili ove optužbe, a tvrde da je i sam Orban bio pod prismotrom komunističkog režima.
BONUS VIDEO
Viktor Orban u Guči za stolom sa čuveni trubačem Bobanom Markovićem