Jesti jabuke ili ne i u kojoj količini ako imate astmu, dijabetes, stomačne probleme, višak kilograma...?
Slatke ili kisele, crvene ili zelene, jabuke su mnogo više od brze užine iz prirode, koju ubacimo u torbu kad nemamo vremena za doručak.
Pune su vlakana, minerala, vitamina i antioksidanasa, a naučne studije su pokazale da ćete telo imati mnogo koristi ako ih jedete redovno, pa čuveno "Jabuka na dan – doktor iz kuće van" deluje kao da ima smisla.
Ali koje su tačno zdravstvene prednosti jabuka, ko bi naročito trebalo da ih jede i da li je zaista jedna jabuka dnevno dovoljna da se primeti razlika?
Medicinska platforma Healthline je izdvojila deset potencijalnih koristi po zdravlje od jabuka, koje su nam dostupne cele godine.
1. Male su, ali nutritivno veoma bogate.
Jabuke sadrže vlakna, vitamine i biljne materije koje doprinose uravnoteženoj ishrani, a tu su naročito značajni polifenoli, grupa antioksidanasa koji pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Inače, stručnjaci savetuju da se jabuke ne ljušte jer se u kori nalazi skoro polovina vlakana ovog voća, kao i veliki deo polifenola, pa je doblje samo dobro operite pre jela i iskoristite sve što nudi.
2. Jabuke mogu da pomognu u kontroli telesne težine.
Ako vam se često dešava da ubrzo nakon užine ponovo ogladnite, uvek imajte pri ruci jednu jabuku, bilo koje sorte, pošto ona sadrži i vodu i vlakna, pa doprinosi osećaju sitosti.
3. Čuvaju zdravlje srca
Jabuke sadrže rastvorljiva vlakna, koja mogu da doprinesu snižavanju holesterola, kao i već pomenute polifenole, koji ima pozitivan uticaj na krvni pritisak i krvne sudove.
Neka istraživanja povezuju redovno konzumiranje celih jabuka s manjim rizikom od srčanih bolesti i moždanog udara. To, naravno, ne znači da je jabuka zamena za terapiju ili druge zdrave navike, ali je svakako dobro jesti ih svakodnevno ili bar što češće.
4. Mogu da smanje rizik od dijabetesa tipa 2.
Redovan unos jabuka je u nekim istraživanjima povezan s manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, a jedno od mogućih objašnjenja je kvercetin, antioksidansukoji se nalazi u ovom voću i koji se proučava zbog potencijalnih korisnih efekata na metabolizam.
Sama jabuka, naravno, ne može da spreči razvoj ili komplikacije ove bolesti, a ako već imate dijabetes, razgovarajte sa svojim lekarom o tome koliko bi često i u kojim količinama trebalo da jedete ovo voće.
5. Pomažu dobrim bakterijama u crevima.
Bakterije koje čine zdravu crevnu mikrofloru imaju važnu ulogu u varenju i opštem zdravlju, a za razvoj tzv. "dobrih" bakterija su potrebna i vlakna iz hrane. Jabuke sadrže pektine, rastvorljiva vlakna koja u crevima deluje kao prebiotik, odnosno hrana za korisne bakterije.
Poznato je koliko je zdravija ravnoteža crevne mikrobiote važna za metabolizam i funkcionisanje imunog sistema, pa zato koristite i jabuke kako biste pomogli svom organizmu da lakše podnese sve izazove. Naročito s korom!
6. Jabuke sadrže materije koje se proučavaju zbog zaštitnog dejstva protiv raka
Polifenoli iz jabuka su već godinama predmet istraživanja zbog mogućnosti da utiču na rast i razmnožavanje ćelija raka, a dosadašnje studije ukazuju da bi ova biljna jedinjenja mogla da budu vrlo korisna u toj borbi.
Ipak, potrebno je još istraživanja na ljudima kako bi se utvrdilo koliko su ovi efekti značajni u stvarnim uslovima, a dok ne saznamo postoji li tačno ova veza, jedite jabuke u okviru raznovrsne i uravnotežene ishrane i nećete pogrešiti.
7. Mogle bi da budu korisne osobama sa astmom.
Kora jabuke je bogata kvercetinom, antioksidansom koji pozitivno deluje na upalne procese i rad imunog sistema, pa nije iznenađujuće što naučnici istražuju da li bi ovaj sastojak mogao da pomogne u ublažavanju pojedinih procesa povezanih sa astmom.
8. Mogu da pomognu u zaštiti mozga.
Znamo da oksidativni stres može da ošteti ćelije, uključujući i one u mozgu, a i tu bi mogao da bude koristan kvercetin iz jabuka, pošto se trenutno on proučava i zbog potencijalne zaštite nervnih ćelija od takvih oštećenja.
Pregled istraživanja sprovedenih na životinjama je ukazao na moguće zaštitno dejstvo ovog jedinjenja u vezi s Alchajmerovom bolešću, ali je svakako potrebno još kvalitetnih istraživanja.
9. Jabuke možda mogu da utiču i na raspoloženje.
Veza između ishrane i mentalnog zdravlja je sve češća tema naučnih istraživanja, a neke studije ukazuju da ljudi koji jedu više voća i povrća mogu da imaju bolje pokazatelje mentalnog blagostanja.
Najjednostavniji način da povećate unos voća su jabuke jer su jeftine, na raspolaganju cele godine i lako se pakuju "za poneti", jedu se sveže, kuvane, pečene, u poslasticama...
Naravno, nijedna namirnica sama po sebi ne garantuje bolje raspoloženje, već je važnija celokupna ishrana, uz san, fizičku aktivnost i druge navike koje su bitne za mentalno zdravlje.
10. Mogu da olakšaju varenje.
Zahvaljujući vlaknima, jabuke doprinose da stolica bude redovna, a varenje bolje. Pektin upija vodu i utiče na konzistenciju stolice, pa unos vlakana može da bude koristan kod zatvora i to je jedan od razloga što će vam lekar preporučiti da jedete jabuke ako imate ovaj problem.
Neka istraživanja, inače, ukazuju na moguću vezu voća s manjim rizikom od gastroezofagealne refluksne bolesti, ali dosadašnji dokazi nisu dovoljni da bi se jabuke preporučile kao rešenje za gorušicu ili refluks. Zanimljivo, kod nekih ljudi određene vrste voća zapravo mogu čak da pogoršaju simptome!
Koliko jabuka dnevno treba jesti?
Kao i u slučaju većine namirnica, ne postoji univerzalna brojka koja važi za sve, ali pošto su jabuke toliko zdrave, verovatno će vam prijati da svakog dana pojedete makar jednu.
To je svakako najjednostavniji način da povećate unos vlakana i voća, ali će nekome odgovarati i dve, pa čak i tri, u zavisnosti od ukupne ishrane i individualnih potreba. Pošto jedna jabuka sama nije dovoljna da unesete sve što treba telu, izreka da jabuka dnevno "tera" doktora ne bi trebalo da se shvati baš doslovno i da bude jedino voće koje se jede, već je najvažnije da jabuke budu deo raznovrsnog jelovnika.
BONUS VIDEO
Šta zaista jedemo i kakve posledice to ima po zdravlje?