Prostor u kojem živimo svakodnevno šalje mozgu veliki broj vizuelnih i drugih stimulusa, pa nije čudno što to kako enterijer izgleda može da utiče i na to kako se osećamo.
Dom bi trebalo da bude mesto gde se posle napornog dana opuštamo, osećamo sigurno i punimo baterije. Kod kuće se, međutim, ponekad osećamo nervozno, nelagodno ili imamo osećaj neke neobjašnjive težine, a nekad je za to kriv baš životni prostor.
Način na koji je enterijer organizovan ne utiče samo na to kako prostor izgleda, već i te kako može da se odrazi i na naš unutrašnji mir. Sigurno ste, recimo, čuli za antistres biljke.
Kao što prijatna prostorija može da popravi raspoloženje, soba u kojoj nisu ispoštovane neka osnovna pravila uređenja može da učini da nam ne bude sve potaman, ali uglavnom su u pitanju sitnice koje se lako rešavaju.
Često je problem količina stvari, oblik nameštaja, osvetljenje ili, u najboljem slučaju, u detaljima, a sve to značajno utiče na to kako doživljavamo sopstveni dom i kako se osećamo u njemu.
Neke od ovih grešaka pravimo gotovo nesvesno, pa ih nije uvek lako povezati sa osećajem stresa, anksioznosti ili lošeg raspoloženja.
1. Previše oštrih ivica
Ako u sobi dominiraju nameštaj i dekoracija sa izraženim uglovima i oštrim linijama, atmosfera može da deluje napetije nego kad se koriste mekši, zaobljeni oblici.
Studija objavljena 2017. godine je pokazala da se ljudi u većoj meri osećaju prijatno i opušteno u prostorijama u kojima dominiraju zakrivljene forme, za razliku od enterijera sa mnogo uglova.
Jedno od mogućih psiholoških objašnjenja je da oštri oblici podsvesno deluju agresivnije, zbog čega prostor ne doživljavamo kao toliko prijatan i umirujući.
Naravno, nemoguće je, niti je potrebno, potpuno izbaciti sve oštre ivice iz doma, ali ćete ravnotežu postići ukoliko unesete zaobljene elemente, kao što su okrugla lampa, vaza, saksija, ogledalo...
2. Previše nereda
Nered nije samo estetski problem. Psihološkinja dr Šeri Burg Karter je objasnila za Psychology Today da količina stvari u našem okruženju može značajno da utiče na to kako se osećamo, kako kod kuće, tako i na radnom mestu.
Pretrpana soba može da izazove osećaj anksioznosti, bespomoćnosti i preplavljenosti, mada je ljudi često ni ne prepoznaju kao izvor stresa.
Razlog je to što nered predstavlja svojevrsno "bombardovanje" čula, pošto vizuelni, mirisni i taktilni nadražaji neprestano privlače pažnju, pa mozak mora da obrađuje mnogo više informacija nego što je potrebno. Naročito dok odmarate posle posla!
Kad je soba pretrpana, to može da smeta kreativnosti i produktivnosti, pa vodite računa o tome i na poslu.
3. Zidovi bez slika i ličnih detalja
Ako su zidovi u vašem domu potpuno prazni, možda nije loše da im dodate malo karaktera, pošto slike, fotografije i druga umetnička dela nisu tu samo da bi prostor izgledao lepše, već mogu da utiču i na naše emocije.
Neki ljudi izbegavaju umetnost jer ne znaju šta bi odabrali ili jednostavno nisu naročito zainteresovani za nju, ali istraživanja ukazuju na to da posmatranje umetničkih dela može da izazove snažne emocionalne reakcije.
Jedna studija Univerzitetskog koledža u Londonu je pokazala čak da gledanje umetničkih dela može da izazove osećanja slična onima koja se javljaju kada smo zaljubljeni. Takve emocionalne reakcije mogu da budu povezane s naletom hormona koji doprinose dobrom raspoloženju, što znači da mogu da smanje osećaj stresa i anksioznost.
Naravno, nije bitno da li je to u pitanju skupa slika ili samo uramljena fotogaafija nekog važnog trenutka u životu, a stručnjaci savetuju da na zid okačite na zid nešto što vam izaziva prijatne emocije i daje prostoru daje lični pečat.
4. Premalo dnevne svetlosti
Malo je stvari koje toliko brzo mogu da promene atmosferu u prostoriji kao što je količina svetlosti, zar ne? Mračna soba s prigušenim osvetljenjem često deluje sumorno, a slično raspoloženje mnogi povezuju i sa sivim, kišnim danima kad prirodne svetlosti gotovo da nema.
Sunčeva svetlost ima važnu ulogu u regulisanju raspoloženja, između ostalog zato što podstiče proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji se naziva "hormonom sreće" i koji je povezan s dobrim raspoloženjem.
Kad smo izloženi premaloj količini prirodne svetlosti, nivo serotonina može da bude niži, a nedostatak svetlosti se povezuje i s većim rizikom od sezonskog poremećaja raspoloženja poput jesenje depresije, u nekim slučajevima čak i sa ozbiljnijim depresivnim simptomima.
U studiji objavljenoj 1996. godine u časopisu Journal of Affective Disorders, pacijenti koji su boravili u svetlijim prostorijama s više prirodnog svetla su se brže oporavljali od depresije u odnosu na one koji su bili smešteni u prostorijama sa manje dnevne svetlosti.
Zato, kad god je moguće, pustite dnevnu svetlost u prostoriju, tako što ćete razmaknuti zavese, koristiti laganije zavese koje propuštaju sunčeve zrake ili obratiti pažnju na to zaklanja li previše masivan nameštaj prozor.
BONUS VIDEO
Kako se izrađuje nameštaj od tvrdog drveta?