Lekovi koje smo ponekad prinuđeni koristimo da bismo se osetili bolje možda ostavljaju trag u našem organizmu, konkretno u crevnoj mikroflori, mnogo duže nego što se ranije mislilo.
Velika studija istraživača s Instituta za genomiku Univerziteta u Tartuu pokazala je da određeni lekovi mogu da utiču na sastav crevnog mikrobioma čak i godinama nakon što prestanemo da ih koristimo.
Crevni mikrobiom čini ogroman broj bakterija i drugih mikroorganizama koji žive u digestivnom traktu, a imaju važnu ulogu u varenju, metabolizmu, funkcionisanju imuniteta i opštem zdravlju.
Istraživači su analizirali uzorke stolice i podatke o terapiji više od 2.500 učesnika Estonske biobanke i otkrili da je većina proučavanih medikamenata bila povezana s promenama u sastavu crevnih bakterija.
Ne utiču samo antibiotici na crevnu floru
Najpoznatiji primer su antibiotici, za koje se već zna da mogu da poremete ravnotežu mikroorganizama u crevima, ali studija je pokazala da sličan dugotrajan uticaj mogu imati i neki drugi lekovi. Kako piše Science Daily, među njima su:
- antidepresivi,
- beta-blokatori,
- lekovi za smanjenje želudačne kiseline i
- benzodiazepini, koji se koriste kod anksioznosti.
– Većina istraživanja mikrobioma uzima u obzir samo lekove koje osoba trenutno koristi, ali naši rezultati pokazuju da prethodna upotreba lekova može da bude jednako važan faktor i iznenađujuće snažno objašnjava razlike u crevnom mikrobiomu među ljudima – rekao je dr Oliver Asmets, glavni autor studije.
Posebno je zanimljiv podatak koji se odnosi na benzodiazepine, čiji je uticaj na crevne bakterije bio uporediv s promenama koje izazivaju antibiotici širokog spektra. Naučnici su, takođe, primetili da ni lekovi iz iste grupe ne moraju da imaju isti efekat pošto pojedini lekovi koji se koriste za slična stanja mogu različito da utiču na mikrobiom.
Lekovi ne utiču na bakterije u crevima samo dok ih pijemo
Dodatna analiza uzoraka prikupljenih od dela učesnika nakon određenog vremena je pokazala da promene u sastavu mikrobioma mogu da se pojave nakon uvođenja ili prekida terapije, što dodatno ukazuje na vezu između lekova i promena u crevnoj flori.
Istraživači smatraju da bi ovi rezultati mogli da promene način na koji se proučava veza između mikrobioma i bolesti. Naime, kad se analiziraju bakterije u crevima, možda nije dovoljno gledati samo trenutne navike i terapije već je važno uzeti u obzir i lekove koje je osoba koristila u prošlosti.
– Ovo je sveobuhvatna sistematska procena dugoročnih efekata lekova na mikrobiom, zasnovana na stvarnim medicinskim podacima. Nadamo se da će podstaći istraživače i kliničare da prilikom tumačenja rezultata mikrobioma uzmu u obzir istoriju korišćenja lekova – rekla je profesorka Elin Org, koautorka studije.
BONUS VIDEO
Jasan simptom nervoznih creva