Psiholog dr Mark Travers ističe da određeni oblici ponašanja koje ljudi olako shvataju kao lenjost zapravo mogu da ukažu da viši stepen inteligencije. Prepoznajete li ih kod sebe?
Inteligenciju često zamišljamo kroz sliku osobe koja je uvek organizovana, vredna, brza i produktivna. Jednostavno, kad čujete sintagmu "inteligentan čovek", verovatnije je da ćete pomisliti na nekoga ko sve završava na vreme i nikada ne gubi korak.
Međutim, američki psiholog dr Mark Travers za Psychology Today ukazuje na sasvim drugačiju mogućnost: da ponašanje koje deluje kao lenjost ponekad zapravo pokazuje neka osoba ume da štedi svoje mentalne i emocionalne resurse.
Prema njegovom objašnjenju, inteligentni ljudi ne moraju nužno da ulažu najviše truda, već često pokušavaju da pronađu najefikasniji način da dođu do cilja.
1. Izbegavanje napornog rada
Ako neko stalno traži prečice, automatizuje dosadne zadatke ili pokušava da pojednostavi način na koji nešto radi, to ne mora da znači da je lenj.
Dr Travers navodi istraživanja o takozvanoj hipotezi neuralne efikasnosti, prema kojoj inteligentnije osobe prilikom rešavanja određenih zadataka mogu da koriste manje moždanih resursa.
Drugim rečima, nije poenta u tome da se radi manje po svaku cenu, već da se energija ne troši tamo gde nije neophodna. Kad neko brzo prepozna obrazac i preskoči nepotrebne korake, to drugima može da deluje kao da se ne trudi dovoljno, iako je zapravo pronašo efikasniji put do rešenja.
2. Mnogo spavanja ili dremanja
Spavanje se uglavnom vidi kao suprotnost produktivnosti, naročito kad neko voli da odspava mnogo duže od ostalih ili obavezno prilegne da dremne preko dana.
Međutim, dr Travers navodi istraživanje objavljeno u časopisu Scientific Reports koje je proučavalo vezu između fluidne inteligencije i obrazaca moždane aktivnosti tokom popodnevnog spavanja. Potvrdilo se ono što naučnici znaju već neko vreme: da je spavanje važno za konsolidaciju sećanja, regulaciju emocija, kreativno rešavanje problema i složeno razmišljanje.
Zato osoba koja vodi računa da dovoljno spava možda zapravo ne "gubi vreme", već čuva kapacitet svog mozga. Kako Travers objašnjava, "san je daleko od pasivnog vremena provedenog u odmoru" i nekima upravo odmor predstavlja način da kasnije bolje funkcionišu.
3. Puštanje nekih stvari da prođu
Kad neko ne ulazi u svaku raspravu, ne odgovara na svaku provokaciju i ume da kaže: "Baš me briga", drugima može da deluje nezainteresovano ili pasivno.
Međutim, ovaj psiholog ističe da takvo ponašanje ponekad ima više veze s emocionalnom inteligencijom nego s apatijom.
Istraživanja ukazuju da osobe s razvijenijom emocionalnom inteligencijom mogu bolje da regulišu stres i naprave psihološku distancu od onoga što ih opterećuje. Umesto da satima razmišljaju o tuđoj kritici ili sitnoj provokaciji, one uzmu ono što im je korisno i nastave dalje.
– Ne zaslužuje svaka frustracija odgovor. Ne zahteva svaka uvreda ispravku. I ne mora svaki problem odmah da bude rešen – navodi Travers.
Drugim rečima, inteligentni ljudi ponekad samo biraju bitke.
BONUS VIDEO
Može li vešačka inteligencija da zameni vozače