Hronično ste na telefonu ili laptopu i želite da prestanete? Stručnjaci su tu da nam pomognu da, korak po korak, povratimo kontrolu nad vremenom koje provodimo pred ekranima.
Do sada smo svi svesni da višesatno skrolovanje na mobilnim telefonima i drugim aparatima nije najzdraviji način da provedemo vreme. Ipak, uprkos brojnim upozorenjima, to i dalje činimo.
Za mnoge je "zakucavanje" uz ekran način da se opuste posle stresnog dana na poslu, ali korišćenje uređaja sa plavim svetlom kao sredstva za relaksaciju može imati zabrinjavajuće posledice kojih često nismo svesni.
Od jutarnje provere mejlova pre prve kafe, do kasnonoćnog skrolovanja koje remeti san – ekrani su se uvukli u gotovo svaki budni sat naših života.
Ali u kom trenutku sva ta interakcija prerasta u preteranu stimulaciju koja iscrpljuje produktivnost i energiju našeg mozga?
Kako se rasprava o digitalnoj ravnoteži pojačava, magazin Hello! je pitao stručnjake gde je granica između zdrave upotrebe ekrana i trenutka kada je vreme da se – ugase.
Zašto je vreme pred ekranom loše za nas?
Svi smo milion puta čuli da je plava svetlost koju emituju ekrani štetna po zdravlje, ali da li zaista znamo zašto i da li bismo ta upozorenja shvatili ozbiljnije kada bismo razumeli razloge?
Između poremećaja sna i neželjene stimulacije, problem je kombinacija samog ekrana i sadržaja koji gledamo.
Dr Saša Hol, viši edukativni i dečji psiholog, sa više od 15 godina iskustva, objasnila je nijanse vremena provedenog pred ekranom.
- Samo vreme pred ekranom nije nužno loše, ali problemi nastaju kada korišćenje ekrana počne da zamenjuje stvari važne za naše psihološko blagostanje, poput neposredne socijalne interakcije, fizičke aktivnosti, sna i mogućnosti za dužu koncentraciju - kaže ona.
Intenzivna upotreba ekrana može smanjiti vreme koje provodimo u smislenim, uzajamnim odnosima sa drugima. To je važno jer se socijalne veštine, prijateljstva i emocionalno razumevanje razvijaju kroz veze u stvarnom svetu.
Stručnjakinja dodaje:
- Kod dece i mladih to može ograničiti prilike da vežbaju smenjivanje u razgovoru, empatiju i rešavanje konflikata, dok kod odraslih može dovesti do površnijih odnosa i smanjenog osećaja bliskosti u prijateljstvima i vezama.
Takođe, sve je više dokaza da čest i brz digitalni sadržaj otežava održavanje fokusa tokom dužeg vremenskog perioda, jer se mozak navikava na stalnu stimulaciju i brze promene pažnje.
Svoje mišljenje podelila je i Arabela Skiner, direktorka za politiku u organizaciji Health Professionals for Safer Screens, britanskoj grupi koja se zalaže za snažniju zaštitu dece od digitalnih štetnosti.
- Vreme provedeno pred ekranima znači manje vremena za druge stvari – boravak napolju, razvoj fine motorike, socijalizaciju, govor i razvoj jezičkih veština, kao i fizičku aktivnost - objašnjava ona.
Previše vremena pred ekranima dovodi i do fizičkih problema, uključujući:
- porast kratkovidosti kod male dece
- porast telesnih i mišićno-koštanih problema
- povezanost sa gojaznošću zbog sedentarnog ponašanja, reklamiranja nezdrave hrane i jedenja bez osećaja sitosti dok se gleda u ekran
- negativan uticaj na san, koji je ključan za zdrav razvoj u svim uzrastima (uključujući i odrasle)
Kako ekrani utiču na naše telo?
Preterano korišćenje ekrana ne utiče samo na san i raspon pažnje, može imati i ozbiljnije, dugoročne posledice po telo.
Dr Saša Hol objašnjava:
- Produžena upotreba ekrana može uticati na telo na više načina. Jedan od najbolje dokumentovanih efekata odnosi se na san, naročito kada se ekrani koriste u večernjim satima
Svetlost ekrana i mentalna stimulacija skrolovanjem ili dopisivanjem mogu odložiti uspavljivanje i smanjiti kvalitet sna. Vreme pred ekranima povezano je i sa sedentarnim načinom života, što znači da se manje krećemo, a to ima posledice po fizičko zdravlje.
- Istraživanja u oblasti nauke o vidu pokazuju da ljudi često drže telefone veoma blizu očiju tokom dužeg vremena, što stvara konstantan napor za sistem fokusiranja na blizinu - objašnjava psihološkinja.
To ne znači da ekrani direktno oštećuju vid, ali mogu doprineti zamoru očiju, glavoboljama i vizuelnom umoru, naročito ako se ne prave pauze.
Arabela Skiner se nadovezuje:
- Pokazano je i da ekrani utiču na sposobnost deteta da se samoreguliše. Davanje ekrana detetu može delovati kao brzo rešenje ili način da se izbegne ispad besa, ali dugoročno stvara problem.
Problemi mentalnog zdravlja kod dece i mladih su dobro dokumentovani, uključujući porast anksioznosti, poremećaje u ishrani, telesnu dismorfiju i samopovređivanje.
Kako možemo da smanjimo vreme pred ekranom?
Uz male promene, svi možemo da pređemo sa preteranog skrolovanja na zdraviju meru korišćenja ekrana. Prvi korak ka zdravijem odnosu sa uređajima jeste prilagođavanje svakodnevnih navika i vraćanje kontrole nad sopstvenim vremenom.
Prema mišljenju stručnjaka, najbolji početak je kreiranje porodičnog ili kućnog plana koji će sve učiniti odgovornijim za upotrebu ekrana.
Arabela Skiner i njen tim predložili su jednostavna pravila:
- bez ekrana sat vremena pre i sat vremena nakon buđenja
- zone ili periodi bez ekrana u kući – bez telefona za vreme obroka, bez dodatnih ekrana dok se gleda film, nikada bez ekrana ili uređaja sa internetom u dečjim sobama
- ne davati maloj deci sopstvene uređaje – ako ih koriste, neka to bude za jednu namenu i potom ih vratite
- držati ekrane na javnom mestu u kući, učiniti ih što većim i obratiti pažnju na to šta dete radi na njima.
- Odrasli moraju da razmisle o sopstvenom ponašanju. Deca imitiraju odrasle, a dokazi pokazuju da deca čiji roditelji provode mnogo vremena pred ekranima imaju slabije jezičke veštine - zaključila je ona.
Bonus video:
Kokain, nikotin i telefon stvaraju sličnu zavisnost