Jedan razgovor je probudio genija u njoj: "Najlepša žena na filmu" je uticala na život svakog od nas i promenila svet

Ime Hedi Lamar, koja je rođena na današnji dan, 9. novembra 1914, upisano je zlatnim slovima u istoriji kinematografije, iako glumica austrijskog porekla nikad nije ni nominovana za Oskara.

Još za života, o njoj se pisalo kao o "najlepšoj ženi na filmu", osmelila se da pokaže obnaženo telo u vrlo konzervativnim vremenima i, kako je Đenka, lik Bore Todorovića, rekao u komediji "Maratonci trče počasni krug", nije se lažno stidela.

Igrala je u filmovima "Petrolej", "Ekstaza", "Zigfildova devojka", "Kvart Tortilja" i "Samson i Dalila", udavala se šest puta, ostavila iza sebe troje dece... Hedi Lamar je žena nesumnjivo zanimljive životne priče, koja počinje u prvoj godini Prvog svetskog rata u Beču, a završava se na Floridi.

 

Mnogo detalja iz njene biografije je impresivno, ali ništa kao njen izumiteljski deo. Glumica, čije je pravo ime Hedviga Eva Marija Kajsler, naime, iza sebe je ostavila brojne izume, od kojih su mnogi uskoro dobili široku primenu, a danas bez nekih od njih ne možemo da zamislimo život.

Genijalni patent Hedi Lamar

Kada istražujete život Hedi Lamar, pored reči glumica obavezno ćete primetiti i reč "izumiteljka", i to s pravom.

– Svaka devojka može da bude glamurozna – rekla je jednom prilikom. – Samo treba da stojiš i izgledaš glupo.

Da li je htela da je tako doživljavaju ili ne, nije jasno, ali Hedi Lamar je bila sve – samo ne glupa. Između velikih holivudskih projekata i dok je odmarala između snimanja, Hedi je noćima ostajala budna kako bi se bavila zanimljivim eksperimentima. Kako je jednom prilikom objasnila, njeni izumi nisu bili nešto na čemu je ona tražila i zbog čega je dugo istraživala.

 

– Ne radim na svojim idejama. One dolaze same od sebe – i skrena je bila Hedi.

Među retkima koji su u danima njene filmske karijere znali za Hedine izume bio je bogataš Hauards Hjuz, s kojim je glumica svojevremeno bila u vezi, a kasnije se pisalo da joj je on dao na raspolaganje svoje naučnike i inženjere kako bi realizovala svaku svoju ideju.

 

Doprinos koji je nauci pružila Hedi Lamar nagrađen je tek 1997. godine, kad joj je fondacija Electronic Frontier uručila nagradu, koju je Hedi prihvatila prilično skromno.

– Nažalost, nikada nisam bila mudra. Zdravlje sam uzimala zdravo za gotovo. Ljubav sam zahtevala, možda previše i prečesto. A što se tiče novca, njegovu vrednost shvatila sam tek nakon što sam ostala bez njega – istakla je glumica.

Šta je izumela Hedi Lamar?

Mnogi je pamte kao jednu od najlepših glumica zlatnog doba Holivuda, ali Hedi Lamarr je bila mnogo više od filmske zvezde. Dok je publiku osvajala šarmom i lepotom, iza kamere je bila izuzetno radoznala umom i upravo joj je ta radoznalost donela mesto među najvažnijim pronalazačima 20. veka. Hedini naučni izumi danas čine osnovu tehnologija koje svi koristimo, iako to retko ko zna.

Krajem tridesetih godina, dok je bila u braku sa austrijskim trgovcem oružjem Fricem Mandlom, Hedi je prisustvovala brojnim sastancima na kojima se govorilo o vojnoj tehnologiji. Tamo je saznala da vodećim mornaricama nedostaje bezbedan način da upravljaju torpedom daljinski, jer su radio-signali mogli lako da se ometaju.

 

Kasnije je, u razgovoru s pijanistom Džordžom Antajlom, došla je na ideju da se signal može zaštititi tako što bi „skakao” s jedne frekvencije na drugu, brže nego što bi neprijatelj mogao da ga presretne. Antajl, koji je ranije eksperimentisao sa sinhronizacijom klavira u svom delu Ballet Mécanique, pomogao joj je da tu ideju tehnički osmisli.

Pod njenim tadašnjim zvaničnim imenom Hedi Kajsler Marki, glumici i Antajlu je 11. avgusta 1941 Američka agencija za patente odobrila je patent 2.292.387 nazvan „Tajni komunikacioni sistem“ (eng. Secret Communication System). Taj sistem transmisije radio-talasa preskakanjem frekvencija danas je deo tehnologija poput Wi-Fi-a, Bluetooth-a i GPS-a.

Zato Hedi Lamar nazivaju "mamom vaj-faja", a često se može čuti da je ona žena koja je pomogla planeti da uđe u 21. vek.

U to vreme, američka mornarica nije pokazala veliko interesovanje jer je procenjeno da je sistem previše glomazan za torpeda. Međutim, deset godina nakon što je podneta prijava za Hedin patent, mornarica se vratila njenoj ideji, tako što je razvila kombinaciju sonara i bove za otkrivanje podmornica. Izum slavne glumice je konačno prihvaćen i dalje razvijen, a tokom Kubanske raketne krize 1962. svi ameriki brodovi naoružani torpedom su kontrolisali Hedinim sistemom.

 

Inače, iako je poznato da se glumica bavila eksperimentisanjem i često priča u množini o njenim patentima, glumica je podnela samo ovu jednu prijavu.

Hedi Lamar je svojim radom dokazala da genijalnost ne poznaje granice i da to što nije imala formalno obrazovanje koje se smatra neophodinim za takve izume i njena holivudska karijera nisu mogli da budu prepreka njenom genijalnom umu. U vreme kada se od žena očekivalo da budu samo domaćice i(li) lepotice, ona je postala pionirka tehnologije koja pokreće današnji svet.

 

BONUS VIDEO

Čungćing: grad pun nauke i života