Ljubav i skandal su se sudarili i počela je najpoznatija afera Holivuda: Prava priča Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona

Prvog dana kada je Elizabet Tejlor ugledala zgodnog Velšanina Ričarda Bartona na snimanju filma "Kleopatra", prišao joj je i šapnuo:

 

– Je li vam iko ikada rekao da ste veoma lepa devojka?

 

Nije baš najoriginalniji početak razgovora, posebno jer je Elizabet, tada na pragu tridesete i u punoj snazi svoje magnetične privlačnosti, već bila najpoznatija filmska zvezda dvadesetog veka, poznata po crnoj kosi i legendarnim plavim očima koje su mnogi opisivali kao gotovo natprirodno ljubičaste.

– Evo velikog ljubavnika – našalila se kasnije – velikog duha, velikog intelektualca Velsa, a on izgovori nešto ovako.

 

Pored toga, bila je poznata Ričardova reputacija oženjenog muškarca koji voli da zavodi glavne glumice.

 

Ipak, njena osećanja su se promenila 22. januara 1962. godine, kada su snimali svoju prvu scenu zajedno. Elizabet je glumila Kleopatru, ženu koja je osvojila imperije, a Ričard Marka Antonija, moćnog rimskog generala i Kleopatrinog ljubavnika.

 

Ričard, tada tridesetšestogodišnjak, prethodne noći je preterao s pićem i nije spavao dve noći. U pet popodne, nije mogao da podigne šolju kafe zbog drhtavih ruku. Zamolio je Elizabet za pomoć:

– Drži mi ovo, ljubavi, da li možeš da mi priđeš sa šoljom?

 

Ona je podigla šolju ka njegovim usnama i počela da se smeška.

 

–  Bio je takav rasipnik –  prisetila se kasnije Elizabet, –  bio je nered, a ja sam gledala te zeleni oči kako mi se smeškaju i on je popio celu šolju dok smo se gledali.

 

U tom trenutku, bila je toliko blizu njega da je videla tragove alkohola na njegovom licu i iz nekog razloga, odmah se zaljubila. On nije bio arogantni glumac s kojim je zamišljala da će se susresti, već ranjiv i iskren.

 

I njegovo osećanje je bilo isto.

 

– Zaljubio sam se odmah –  rekao je Ričard. –  Bila je poput fatamorgane lepote kroz vekove, neodoljiva kao privlačnost gravitacije.

Problem je bio što su oboje bili u braku, Elizabet s pevačem Edijem Fišerom, a Ričard s glumicom Sibil Barton, s kojom je imao dve ćerke. Fišer je prestao da dolazi na set kad su Ričard i Elizabet imali zajedničku scenu, jer su njihova flertovanja bila previše očigledna i ponižavajuća.

 

Sibil je verovala da neće biti ništa drugačije od prethodnih afera svog muža, ali nakon što su postali globalni fenomen, Ričard je to nazvao „Le Scandale“, ljubavna afera je pokrenula svetsku opsesiju slavnim ličnostima.

 

Daleko pre "Brangeline", "Benifer" i "Liz i Dik“ su praktično izmislili paparace. Fotografije njih kako se ljube na jahtama u Mediteranu i šetaju Riminim Via Veneto preplavile su naslovne strane novina, pomerajući čak i svemirske vesti o Džonu Glenu.

– Imam ja prethodne afere –  rekao je Ričard publicisti filma Kleopatra.

– Kako sam znao da je žena toliko jebeno slavna? Skine Hrušcheva sa naslovne strane.

 

Njihova afera izazvala je toliku pažnju da je čak i Vatikan pratio dešavanja.

 

U otvorenom pismu u vatikanškom nedeljniku, Elizabet je optužena za "erotsko lutanje" jer je spavala s Bartonom dok je bila u braku s Fišerom (ne računajući činjenicu da je i Ričard varao svoju ženu). Vatikan je osudio "ovaj napad na čast doma".

 

Elizabet i Ričard nisu dozvolili da ih moralizovanje zaustavi. U jednom pismu Ričard je završio pitanjem:

– Da li bi mi, usput, dozvolila da te danas popalim?

 

U drugom je pisao: –  Volim te kao bolest. Sanjam te kako spavaš u krilu. Zavidim čak i krevetu…

 

Na kraju, oboje su se razveli i venčali u Montrealu 15. marta 1964. Elizabet je imala trideset dve godine, a Ričard trideset osam. Ona je bila njegova druga žena, a on njen peti suprug. Ministar je ceremoniju započeo rečima:

 

–  Prošli ste kroz velike nevolje u svojoj ljubavi jedno prema drugom.

 

Tog jutra su ostali budni, pričali, smejali se i plakali do sedam sati. –  Tako sam srećna, ne možeš da zamisliš – rekla je Elizabet.

 

Njihova ljubav je bila burna, strastvena i ponekad destruktivna. U svojim pismima jedno drugom, Ričard se često izvinjavao za noći provedene u alkoholom izazvanim svađama.

– Danas ću biti dobar i iznenadiću te –  pisao je 9. oktobra 1972.

 

U jednom posebno teškom trenutku, Elizabet je napisala:

 

– Ričarde, bilo je trenutaka kada sam te volela više nego svoj život i više nego svoju decu. Nešto mora biti veoma pogrešno s nama ako sam stavljena u poziciju da biram – tebe ili svoju decu. Tvoje ponašanje večeras me je zgrozilo, i mislim da su moja deca počela da te ne vole – iako tebe to ne zanima. Ali njima je stalo jedno do drugog, a meni je stalo do njih. Žao mi je zbog tebe.

 

Za desetu godišnjicu braka 1974, Elizabet je napisala:

 

–  Dragi (moj još uvek) supružniče, želela bih da ti kažem o svojoj ljubavi prema tebi, o svom strahu, zadovoljstvu, čistoj životinjskoj radosti s tobom – o ljubomori, ponosu, besu. Najviše od svega, volim te, i koliko ljubavi možeš da mi pružiš – želela bih da mogu da pišem o tome, ali ne mogu. Samo ‘ključa i peni’ u meni i nadam se da razumeš kako se stvarno osećam. U svakom slučaju, želim te, tvoja (još uvek) žena. P.S. O’Ljubavi, nikada više ne uzimajmo jedno drugo zdravo za gotovo! P.P.S. Deset godina!

 

Mesec dana kasnije najavili su razvod, ali nisu mogli da budu jedno bez drugog. 10. oktobra 1975. ponovo su se venčali u tajnoj ceremoniji na obali reke u Bocvani.

Elizabet je u dnevniku zapisala:

 

– Razmenili smo prstenje, poglede bez dna, i ponovo se venčali, tamo gde smo oduvek pripadali.

 

Nažalost, 29. jula 1976, manje od deset meseci kasnije, dobili su i drugi razvod.

 

–  Volim Ričarda svim vlaknima svoje duše –  rekla je Elizabet, – ali ne možemo biti zajedno.

 

Imala je četrdeset četiri godine i bila sama, ali odlučna da sledi svoj savet:

 

– Nalij sebi piće, stavi karmin i saberi se.

 

Znala je da je nova ljubav odmah iza ugla i bila je u pravu.

 

Bonus video:

Zašto je Barton mrzeo Tita