Če Gevara je bio oženjen, a Tamara – odana do smrti: Životna priča heroine o kojoj danas ima mnogo zabluda i teorija

Ernesto Če Gevara je jedan od najpoznatijih revolucionara u istoriji, a istorija ga, osim kao borca, pamti i kao zavodnika. Iako nije po tome bio ni blizu Fidelu Kastru, koji je navodno spavao sa 35.000 žena, poznato je da je bio ženskaroš.

 

Ženio se dva puta, najpre Hildom Gadeom, s kojom je bio u braku četiri godine i dobio ćerku, a potom je od 1959. do smrti bio oženjen Aleidom Marč, s kojom je imao četvoro dece.

 

Međutim, Čeov život je prošlo mnogo žena, a do danas nije sasvim sigurno da li je Hajdi Tamara Bunke Bider, poznatija kao Tanja, bila jedna od onih koje je zaveo. Ono što je sigurno jeste da mu je bila vrlo lojalna do smrti i da je stradala iz odanosti Kubi i Čeu.

 

Ko je bila Hajdi Tamara Bunke Bider?

 

Tamara je rođena u Buenos Ajresu 1937, kao ćerka Eriha Bunkea i Nađe Bider, nemačkih komunista koji su se preselili u Argentinu dve godine ranije zbog dolaska nacista na vlast u Nemačkoj. Njena majka Nađa poreklom je bila iz jevrejske porodice iz Rusije, a oboje su bili levičari, povezani s Komunističkom partijom Nemačke.

 

Dok su njeni roditelji radili kao nastavnici, Tamara i njen brat Olaf su rasli u marksističko-lenjinističkoj atmosferi, a njihov dom u Buenos Ajresu često je korišćen za partijske sastanke, pomoć progonjenim komunistima, skrivanje komunističkih časopsa i oružja.

Nekoliko godina po okončanju Drugog svetskog rata, porodica se vratila u Evropu, u Istočku Nemačku, gde su živeli u Ajzenhitenštadu.

 

Tamara je važila za vrlo inteligentnu i radoznalu devojku, svirala je svirala klavir, gitaru i harmoniku, govorila ruski, francuski, nemački i španski, bavila se sportom, igrala balet… S obzirom na okruženje u kojem je rasla, nije iznenađujuće što je bila vatrena komunistikinja i što se, nakon što je diplomirala u Berlinu 1964, uključila u pobunu u Boliviji. Nije sasvim jasno je li završila političke nauke ili filozofiju, jer izvori daju različite informacije.

 

 

Kako je Tamara postala "Tanja gerilka"?

 

Prethodno je, kad je imala 23 godine, u Lajpcigu upoznala Ernesta Čea Gevaru 1960, dok je on bio u poseti s kubanskom trgovinskom delegacijom. Njen posao je bio da prevodi zvanične razgovore, a za Tamaru je ovo bila prilika da upozna jednog od svojih najvećih idola.

 

Naredne godine ju je primabalerina Alisija Alonso pozvala da dođe na Kubu,gde je Tamara najpre radila kao prevodilac za Nacionalni balet Kube. Uz to je volontirala kao nastavnica i učestvovala u radnim akcijama na izgradnji kuća i škola u ruralnim oblastima zemlje.

 

Sarađivala je s Ministarstvom obrazovanja, Kubanskim insitutom za prijateljstvo među ljudima, Federacijom žena Kube… a stigla je da stekne i diplomu u oblasti žurnalistike na Univerzitetu u Havani.

 

Od svog dolaska u Kubu zbližavala se sa Čeom Gevarom, koji je imao mnogo poverenja u nju. Odabrana je među troje kandidata da prati Damasa Tabaresa u operaciji “Fantazma” u Boliviji, a krajnji cilj je bio da se pokrene revolucija širom kontinenta, u Argentini, Paragvaju, Brazilu, Peruu i Čileu. Če je zadužio Darijela Alarkona Ramireza da obučava Tamaru, koja je u tom period uzela pseudonim “Tanja” kao svoj ratni nadimak, u čast sovjetskoj partizanki Zoji Kosmodemjanskoj, koja je koristila isto ime.

 

Tokom obuke u Pragu je bila u romantičnoj vezi s Damasom Tabarezom, ali sve dugo pričalo da je ona bila tajna ljubav Čea.

Gevara se divio njenoj inteligenciji, otpornosti, izdržljivosti i veštinama neophodnim za špijunažu, posvećenosti poslu i hrabrosti.

 

Smrt Gevarine Tanje

 

Iako je isprva podržao Tamarin odlazak u Boliviju, kubanski revolucionar se protivio njenom priključenju gerilskoj grupi Huana Vitalija Akunje. Smatrao je da je ova misija preopasna, ali ga ona nije poslušala. Ispostavilo se da je ta odluka bila fatalna.

 

U avgustu 1967. gerilska kolona je upala u zasedu prilikom prelaska reke Rio Grande kod grada Vado del Jesa. Tamara je bila u vodi do pojasa, a puškom iznad glave, kada je upucana s još osam pobunjenika. Imala je samo 29 godina.

 

U trenutku kad je na radiju saopšteno da je ona mrtva, Gevara, koji se još uvek borio u džungli, navodno je odbijao je da poveruje da je to istina. Verovao je da je u pitanju propaganda, laž koja ima za cilj da ga demorališe. Kada je ova vest stigla do Fidela Kastra, on ju je proglasio za “Tanju gerilku”, heorinu Kubanske revolucije.

 

Nakon što su 1997. otkriveni ostaci Čea Gevare, pronađeno je i telo Hajdi Tamare Bunke Bider. Njeni ostaci bili su zakopani u plitkoj jami, na periferiji Valjegrandea, a po otkriću su prebačeni na Kubu, gde su sahranjeni u Mauzeoleju Čea Gevare u Santa Klari, kao i tela nekolicine gerilaca ubijenih tokom pobune u Boliviji.

 

Posle smrti – spekulacije o trudnoći, imidž femme fatale, nagađanja, klevete...

 

Tamara je nakon smrti dugo bila tema spekulacija, a mnogi su verovali da je bila trostruka agentkinja i da je radila za sovjetski KGB, istočnonemački Štazi i kuvansku Direkciju za obaveštajne poslove.

 

 

Njen odnos s Gevarom je često opisivan kao romantičan, a decenijama su Kubanci verovali da je ona bila trudna i čekala dete s njim u trenutku smrti. Međutim, obdukcija izvršena 2017. opovrgla je te tvrdnje.

 

Njena majka Nađa je izdejstvovala da se iz prodaje u Nemačkoj povuče knjiga “Tanja, žena koju je Če Gevara voleo” Hosea A. Fridla, jer su nemački sudovi presudili da su u njoj iznete klevete. Međutim, zbog nje su mnogi ostali uvereni da je Tamara bila u vezi s revolucionarom. Ono što je sigurno jeste da navodi da su bili zajedno tokom njene obuke u Pragu nisu istiniti, jer Če u tom trenutku nije bio tamo.

 

U svakom slučaju, nakon njene smrti, mediji su požurili da je svedu Čeovu ljubavnicu, a intelektualci su je opisivali kao femme fatale i povezivali njenu smrt s aferom koju je imala s Gevarom.

 

Drugi su je, međutim, cenili više, pa je tako ukrajinska astronomkinja Ljudmila Žuravleva nazvala 1974. jednu malu planetu po njoj – 2283 Bunke. Prikazana je i u mnogim filmovima i predstavama, a najpoznatije je izvođenje Franke Potente u filmu “Če”.

 

BONUS VIDEO

Če Gevara je prvom posetom Jugoslaviji bio opčinjen Gavrilom Principom?